Споменик у Губину попу Ристи и његовим парохиjанима У селима Доњег Ливањског поља, Губин и Саjковић, 6. jуна 1941. усташе су ухапсиле 13 Срба. Стрељали су их и бацили у jаму Рубића долац изнад села Сухача и Каблић. Јама коjу зову Рубића долац, изнад села Сухача код Ливна, може се сматрати првоотвореним усташким губилиштем у Ливањском пољу. Већ у првоj седмици jуна 1941. године усташе су извеле своjеврсну „пробу“ истребљења Срба, грађана НДХ, планираног за почетак jула. Намера им jе била да ухапсе Цвиjу Паjчина Орашчића, због неког обрачуна коjи се неколико дана раниjе догодио између Паjчина и усташа. Пошто jе Цвиjо већ побегао у планину, ухапсили су свештеника Ристу Ћатића пароха губинског и

Угледне становнике Ливна, српске националности: лекара др Душана Митровића, зубара др Косту Зубића и судиjу Ранка Маргетића усташке власти су, 20. jуна 1941, позвале и упутиле у Сараjево на договор са властима у вези пресељења Срба у Србиjу. На путу за Сараjево су побиjени на месту Занесовићи (између Горњег Вакуфа и Бугоjна). Иако се већ знало за убиство свештеника Риста Ћатића и Саjковљана, то ниjе било довољно да се Срби, предвођени угледниjим домаћинима, организуjу и потраже спас од злих намера усташа. Веровали су пропагандноj и лажноj поруци усташа да они коjи немаjу кривице немаjу ни разлога за страх. Већ 20. jуна, усташе су позвале др Душана Митровића, омиљеног народног лекара,

Парастос страдалима у Вуковском код Купреса У склопу обележавања дана сећања на жртве из другог светског рата, у недељу 9. августа 2015. године на дан Светог великомученика Пантелеjмона у селу Вуковско код Купреса, свету Литургиjу су служили парох лиjевањски отац Жељко Ђурица и надлежни парох о. Дарко Куjунџић. Поред своjе у последњем рату девастиране цркве, окупио се велики броj вjерника, како некадашњих, тако  и малоброjних садашњих мештана овог села. Након свете литургиjе и литиjе око цркве, служен jе парастос невино пострадалим православним Србима овога краjа, код споменика  и порушене костурнице, где су смештене мошти ових мученика. У овоj крипти налазе се кости око 200 православних Срба, од коjих 180 из

Литургиjа у цркви Светог Пророка Илиjе Црква у Црном Лугу и ове (2015.) године jе прославила своjу славу Светог Пророка Илиjу.  Свету литургиjу су служили отац Савко Плавшић, парох граховски и надлежни парох, отац Жељко Ђурица. Након благосиљања кољива и колача, вjерни народ jе уз послужење испред цркве наставио дружење и приjатан разговор. Ово jе прилика да се захвалимо нашем земљаку Милошу Ђурану из Чапразлиjа, као и његовоj породици, коjи jе израдио и поставио мозаик светог Пророка Илиjе на улазу у цркву изнад врата. Мозаик светог Пророка Илиjе на улазу у цркву изнад врата Такође, на оваj дан jе и званично почело прикупљање средстава за ограду црквене порте, те и

Црква Успења Пресвете Богородице у Губину По већ устаљеноj традициjи, 31. jула, у оквиру Илинданских окупљања у ливањском пољу, народ Губинске парохиjе се и ове године окупио на богослужењу у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину. И поред кишовитог времена, на Светоj Литургиjи се окупило 30-ак верника. У оквиру сећања на ливањске мученике, пострадале од усташа током 1941. године, надлежни парох о. Жељко Ђурица и о. Срђан Белензада, парох веселињски, служили су парастос о. Ристи Ћатићу и осморици његових парохиjана. Овом приликом су осветили и обновљени споменик овим страдалницима, чиjа обнова jе успешно завршена уз финансиjску подршку Удружења Огњена Мариjа Ливањска и вредних поjединаца коjи несебично раде на обнови светиња

Постављени спискови са именима страдалих у Капели и спомен-костурници у Ливну У оквиру обнове и завршетка капеле и спомен-костурнице Свете Великомученице Марине у порти ливањске цркве Успења Пресвете Богородице, у коjоj су 1991. године похрањене кости Срба мученички пострадалих од усташа на више стратишта лета 1941. године, постављене су табле са именима страдалника. Због грађанског рата у БиХ коjи jе започео 1992. године, спомен-капела ниjе завршена према предвиђеном проjекту. Оно што jе завршено тешко jе оштећено те ратне године, а кости страдалника разбацане. У том нељудском чину уништени су и спискови страдалих постављени на унутрашњим зидовима крипте, као и витрине са предметима страдалника пронађеним са костима страдалих, видно jе оштећен