Подржите ову инициjативу за спасење душа наших сестара и браће коjи су пали за име Христово Драге сестре и браћо, 13. септембра, прослављамо Свете мученике jасеновачке. У нашим црквама, широм света, биће служене Свете Литургиjе и парастоси. Пишем ово да Вас подсетим, да одете у наше цркве и храмове и да се помолите за душе свих наших сународника коjи су убиjени зато што су били православни Срби. Предложио бих да сликате парастос у Вашоj цркви и да нам проследите слике на меjл адресу[email protected] . Желимо слике са свих континената. Из сваке земље. Из сваког града. Из сваког места. Да се зна да их нисмо заборавили а и да подсетимо друге,

  Јован Ћулибрк Ваше преосвештенство, Обраћам Вам се поводом интервjуа коjи сте 27. aвгуста ове године дали часопису Недељник. Претпостављам да нисам jедини на кога jе интервjу оставио снажан утисак с обзиром на чињеницу да jе Канцелариjа Епархиjе славонске већ следећег дана обjавила деманти коjим Вас брани од оптужбе да сте у свом излагању бранили надбискупа Степинца и његову улогу у геноциду над Србима у Независноj Држави Хрватскоj 1941-1945. Као стручњак за питања холокауста и челник Одбора за Јасеновац Српске Православне Цркве, Ви сте у изванредном положаjу не само да сагледате неизмерну страхоту геноцида над српским народом коjи jе у НДХ извршен што уз отворену што прећутну подршку (jа бих

  Да ли су злочини Хермана Геринга делимично или сасвим опростиви због тога што се он храбро држао пред Нирнбершким судом за ратне злочине у чиjем саставу jе било и руских комуниста? Милорад Вучелић Да ли jе свако ко jе за доказано почињена злочинства и геноцид над Србима одговарао пред неким судом у коjем су седели комунисти, невин или чак хероj или будући светац? И да ли ћемо се, и зашто, око тога „сигурно сложити“ и откуд некоме уопште било каква идеjа да се око тако нечега можемо сагласити или чак помислити да се сагласимо? Каква jе то чудовишна ревизиjа историjе по коjоj jе невин и узвишен свако онаj кога jе осудио

Поводом празника Светих мученика Јасеновачких (13. септембар) организуjе се путовање у Јасеновац и Доњу Градину.   Програм путовања: – Полазак у недељу 13. септембра аутобусом из Новог Сада – Манастир Јасеновац (Света архиjереjска литургиjа) – Спомен – подручjе Доња Градина – „Топола ужаса” у Доњоj Градини – Посета српском мученичком селу Драксенић – Пакрац – Саборни храм свете Троjице и Владичански двор – Манастир Пакра – налази се између Пакраца и Дарувара – Манастир Свете Ане – налази се у близини Дарувара   Детаљниjе о местима коjе ћемо посетити можете да видете на следећим везама: www.eparhija-slavonska.com http://www.jusp-donjagradina.org/ http://www.jadovno.com/   Броj места jе ограничен. Приjаве ће се вршити док се не

Председник документационог центра „Веритас“ Саво Штрбац говорио jе у емисиjи „Ћирилица“ Хепи телевизиjе о похвраћењу и поримокатоличењу Срба у Хрватскоj у наше време. „Рецимо, похвраћуjу се урбани Срби – то су они коjи почињу да се пишу као Хрвати, коjи престаjу да славе своjе славе, само да би задржали некакве позициjе коjе су имали до тада, да би задржали посао…“, рекао jе Штрбац. Говорећи о преласку Срба из православља у римокатолизизам, Саво Штрбац jе рекао да се неколико месеци после „Олуjе“ у Београду срео са загребачким свештеником Миленком Поповићем коjи му jе тада испричао да се његов свештенички посао свео на издавање потврда деци коjа су крштена као православци. „Питао

Пише Владимир Димитриjевић Како су надбискупа Алоjзиjа и усташку државу Хрватску, половином прошлог века, видели и о томе  потом сведочили демократски ориjентисани Хрвати Недавно смо од jедног високопостављеног лица из СПЦ добили упозорење да ми, као Срби, морамо бирати речи кад говоримо о надбискупу Алоjзиjу Степинцу, кога Ватикан сматра „блаженим“. Решили смо да таj савет послушамо, па да чуjемо гласове Хрвата коjи нису били ни усташе, ни комунисти, него демократски ориjентисани и уз Владу Краљевине Југославиjе у Лондону. ПАПА И ХРВАТИ М. Мирошевић Сорго (Хрват) посланик Владе Краљевине Југославиjе у Ватикану, посетио jе, jош почетком августа 1941. године, папу Пиjа Дванаестог и обавестио га о „последицама коjе би могле настати

Стручњак за црквено-правну историjу Зоран Чворовић упозорава да православни Срби не смеjу да прихвате релативизовање улоге Алоjзиjа Степинца у НДХ, када jе на наjмонструозниjи начин страдало неколико стотина хиљада њихових сународника. Професор Чворовић за “Вести” упозорава да се на то не сме пристати ни када слични ставови долазе из СПЦ, као што jе то недавно учинио владика славонски Јован поруком да ћемо “сви ми морати добрано одвагати сваку реч, прошлу и будућу, у погледу Степинца”.   Зоран Чворовић Зашто jе папа предложио комисиjу Ватикана и СПЦ о канонизациjи Степинца? – Тешко jе Србина уловити у прозелитску клопку екуменизма све док постоjи jасна разлика између усташког викара надбискупа Степинца и Светих

Алоjзиjе Степинац Хоће ли Српска православна црква на краjу прихватити светитељски ореол Алоjзиjа Степинца, захваљуjући вештом маневру Ватикана и опортунизму „екуменске струjе“ СПЦ?! Ово се питање наметнуло после интервjуа славонског епископа Јована и обраћања кардинала Јосипа Бозанића у размаку од свега неколико дана, када су обоjица високих свештеника две цркве у медиjски фокус процес канонизациjе загребачког надбискупа из времена злогласне НДХ. Загребачки надбискуп и кардинал Јосип Бозанић jе у недељу, после мисе у Риjеци, верницима обjаснио у коjоj се фази сада налази процес канонизациjе, увераваjући присутне да jе папа Фрања за то да Степинац буде проглашен светим. То што jе Ватикан позвао СПЦ да заjеднички формираjу комисиjу коjа ће бавити аргументима

Патриjарх Иринеj: Папа ми jе рекао да ниjе хвалио Степинца БЕОГРАД – Ниjе тачно да jе папа Фрања хвалио Степинца и да jе подржао његову канонизациjу. То jе лаж. Он jе поручио да ће о свему томе jош размислити! Овако патриjарх српски Иринеj коментарише тврдње загребачког надбискупа Јосипа Бозанића да jе папа Фрања, наводно, подржао проглашење католичког надбискупа коjи jе подржавао усташтво Алоjзиjа Степинца за свеца и да jе у писму упућеном нашем патриjарху одбацио све приговоре СПЦ. Иринеjу jе било тешко да даље говори. Уз дуге паузе у телефонском разговору, замолио нас jе да га разумиjемо. „Све што сам имао да кажем о Степинцу рекао сам коме jе требало.