arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Vladika_Atanasije_sluzio_parastos_u_Celebicu.jpg

Владика Атанасије служио парастос у Челебићу и осветио капелу у Радановцима

5. август 2015.

Владика Атанасиjе служио парастос у Челебићу Дана 3. августа ове године на спомен гробљу на Барjаку у селу Челебић, у 10 часова, одржан jе парастос страдалим становницима овог и околних села, jула 1941. године. Пред присутним потомцима страдалих, као и бившим и садашњим житељима околних села, парастос jе служио Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Атанасиjе, са парохом лиjевањским и врбичким оцем Жељком Ђурицом, ђаконом Николом Перковићем и оцем Срђаном Белензадом. Након парастоса Његово Преосвештенство владика Атанасиjе обратио се присутнима беседом: Драга браћо и сестре, када чинимо помен онима усовшима и онима коjи одлазе од нас редовним путем и онима коjи од нас одлазе насилно, ми се сећамо ове истине коjом

Divoselo_spomen_ploca.jpg

Хрватима би на уништавању Дивосела позавидео и сам Гебелс

4. август 2015.

Дивосело – спомен плоча Дивосело, српско село у општини Госпић, ушло jе свесно у устанак против усташке власти Независне Државе Хрватске, због терора и злочина над српским народом. Данас, 70 година касниjе, у Дивоселу нема ниjедног становника. Село, коjе jе пред сам Други светски рат имало близу 3.000 становника, данас jе етнички очишћено. На споменику у Спомен-дому бораца НОР у Дивоселу било jе уписано 1.307 погинулих антифашиста у току Другог светског рата, од родног Дивосела, Козаре, Сутjеске, Неретве, Београда, Сремског фронта, па до Трста… Наjвећи злочин од насељавања Дивосела, тоталног уништења и ликвидациjе српског народа у овоме селу, догодио се 5. августа 1941. године, када jе само у неколико дана

Branko_Stankovic.jpg

Бранко Станковић: Крио сам од РТС-а да снимам емисију о Пребиловцима!

4. август 2015.

Бранко Станковић, заштитно лице РTС-a и аутор култног документарног мозаика Квадратура круга, у ексклузивном интервjуу за Слободну Херцеговину открива да jе емисиjу о Пребиловцима снимио у строгоj таjности Бранко Станковић Неустрашиви новинар, путописац и режисер коjи се ниjе плашио ни када се са екипом Квадратуре круга спуштао у дно рудника и осваjао гудуре од коjих зазиру и прекаљени алпинисти сакрио jе од Колегиjума РТС-а да иде у Пребиловце. Прибоjавао се, каже, да ће му шефови приговорити да отвара старе ране и поново покреће причу коjа представља jедну од наjмрачниjих страна историjе ових простора. Зато ништа ниjе хтео да препушта случаjу. Колегиjуму jе приjавио две теме у Херцеговини, а са екипом

Комеморациjа у Уштици за Роме убиjене у Јасеновцу

Комеморација у Уштици за Роме убијене у Јасеновцу: ‘Ово је прилика да се ујединимо’

3. август 2015.

У име предсjеднице Републике виjенац jе положила њена изасланица, равнатељица Спомен-подручjа Јасеновац Наташа Јовичић, а потом су виjенце положила изасланства Сабора и Владе, те локалних власти и ромских удруга УШТИЦА – Комеморациjом у организациjи Ромске удруге “Кали Сари” на ромском гробљу Уштици, гдjе леже посмртни остаци 16.173 Рома убиjених у усташком логору Јасеновцу, у недjељу jе, четврту годину заредом, обиљежен Међународни дан сjећања на ромске жртве Пораjмос. У име предсjеднице Републике виjенац jе положила њена изасланица, равнатељица Спомен-подручjа Јасеновац Наташа Јовичић, а потом су виjенце положила изасланства Сабора и Владе, те локалних власти и ромских удруга. Комеморациjу jе отворио и на страдање Рома у Другом свjетском рату, а посебно у

Часни крст из Јерусалима на месту логора Слана на острву Пагу. – Миленко Јахура активно учествуjе у свим акциjама удружења „Јадовна 1941.″ Фото: Јадовно 1941.

УСВОЈИТИ ДЕКЛАРАЦИЈУ О ГЕНОЦИДУ

3. август 2015.

До данас такав злочин ниjе забиљежен зато што jе, приjе свега, поновљен послиjе 50 година када су мета били мртви – они коjи су већ убиjени 1941. године, посебно жене и дjеца, обjашњава предсjедник Српског националног друштва “Пребиловци” Миленко Јахура. Миленко Јахура на мjесту логора Слана 2015. године Разговарала: Весна ШУРБАТ Предсjедник Српског националног друштва “Пребиловци” Миленко Јахура сматра да парламенти Србиjе и Републике Српске треба да усвоjе декларациjу у коjоj ће jасно стаjати да jе над Србима у НДХ извршен геноцид. Јахура у интервjуу Срни истиче да су усташки злочини над Србима у Пребиловцима у Другом свjетском рату – библиjска тема. “До данас такав злочин ниjе забиљежен. Приjе свега,

Spomen_ploca_stradalim_Srbima_u_Donjem_Vodicevu_kod_Novog_Grada.jpg

ОБИЉЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА НА ИЛИНДАН 1941. ГОДИНЕ

2. август 2015.

Спомен плоча страдалим Србима у Доњем Водичеву код Новог Града Служењем парастоса и полагањем виjенаца код спомен-обиљежjа, данас су у Доњем Водичеву код Новог Града обиљежене 74 године од страдања 75 српских цивила коjе су на Илиндан 1941. године убиле усташе. Савjетник начелника општине Нови Град Ранко Дабић рекао jе да jе на Илиндан 1941. године у засеоку Вуруне у Доњем Водичеву почињен страшан злочин. “Само на Козари и у Поткозарjу у Другом свjетском рату страдало jе око 40.000 људи, а свака четврта жртва била jе диjете”, рекао jе Дабић. Предсjедник Општинског одбора СУБНОР-а Драго Тодић подсjетио jе да jе на подручjу општине Нови Град у Другом свjетском рату страдало

Episkop_Atanasije_u_Susnjaru.jpg

ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ: СКИДАЊЕ ПЛОЧА СА СПОМЕНИКА ЈЕ ДРУГО УБИЈАЊЕ ЖРТАВА

2. август 2015.

Епископ Атанасиjе у Шушњару Полагањем виjенаца и служењем парастоса у Шушњару, општина Сански Мост, данас су обиљежене 74 године од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреjа коjе су убиле усташе на Илиндан 1941. године. Свету литургиjу у цркви Светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту и парастос за страдале на Шушњару служио jе владика бихаћко-петровачки Атанасиjе. Владика Атанасиjе jе у обраћању поручио да jе наjважниjе да оваj догађаj и жртве на Шушњару не буду заборављени. “Ове жртве заслужуjу достоjно и видљиво обиљежjе, а наjдостоjниjе jе православни храм, капела у чиjоj би унутрашњости била исписана имена страдалих”, рекао jе владика Атанасиjе. Он jе истакао да уклањање табле са именима пострадалих

Knez_Lazar.jpg

Како су усташе спречене да униште мошти кнеза Лазара и цара Уроша

2. август 2015.

тога да 13. септембра. 1941. године, избегли архимандрит Лонгин званично обавести Свети архиjереjски синод СПЦ о погрому коме jе изложена црква Кнез Лазар Две године након почетка Другог светског рата, 10. априла 1941. године проглашена jе Независна држава Хрватска, тада jе усташки режим посебан акценат ставио на затирању Српске православне цркве, коjа jе, у то време остала као jедина установа коjа jе на неки начин окупљала народ, кад jе то могло. Наиме, многи храмови, али и свештенство и монаштво опуштени су и оскрнављени , а у jедном jе покољ изведен у самоj цркви. Један од главних злочиначких идеолога Миле Будак рекао jе да jе Хрватска „држава двиjу вjера: католичке и

Milica_Kotur_i_Dane_Malesevic_na_konferenciji_za_novinare.jpg

РАСПИСАН КОНКУРС ЗА ИЗРАДУ ИДЕЈНОГ РЈЕШЕЊА

31. јул 2015.

Милица Котур и Дане Малешевић на коференциjи за новинаре Министарство просвjете и културе Републике Српске расписало jе анонимни међународни конкурс за израду идеjног урбанистичко-архитектонског рjешења Мемориjалног центра у Спомен-подручjу Доња Градина, коjи ће бити смjештен на око 4,5 хектара површине. Министар просвjете и културе Републике Српске Дане Малешевић рекао jе да ће центар имати шест диjелова – прилазни плато, макету логора Јасеновац и Доња Градина, затим музеj, административни и образовно-истраживачки центар са техничким блоком, плато за комеморациjе и манифестациjе, вjерске обjекте Срба, Јевреjа и Рома, и споменике жртвама и настрадалоj дjеци. Истичући да jе риjеч о сложеном проjекту, Малешевић jе навео да ће конкурс бити отворен до 9. новембра, те

Surmanacka_jama_002.jpg

БРАТСКА ПОМОЋ И ПОДРШКА СВЕТИМ ПРЕБИЛОВЦИМА

30. јул 2015.

У пребиловачком Дому културе, 7. августа увече, заjедно ћемо отворити изложбу о Пребиловцима коjа ће ту бити изложена као стална поставка. Удружење грађана Јадовно 1941. из Бање Луке, помогло jе обнову Храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима са 600.00 конвертибилних марака, што jе само дио непрестане подршке и помоћи овог братског Удружења Пребиловцима и Српском националном друштву Пребиловци. Удружење Јадовно нам jе даровало вриjедну изложбу докумената и фотографиjа „Пребиловци“ и прениjело права организатора ове изложбе на СНД Пребиловци и на потписника ових редова. Украсили су обновљени Дом културе у Пребиловцима српским националним знамењима: црквеном, народном и државном заставом . Ако Бог да, у овом Дому, ћемо заjедно 7. августа увече, уочи

Crkva_Sv.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА НЕВИНО ПОБИЈЕНЕ ЛИВАЊСКЕ СРБЕ

30. јул 2015.

Парох ливањски Жељко Ђурица служио jе jуче у бањалучком храму Светог Јована Богослова парастос за више од 1.600 невино пострадалих Срба са ливањског подручjа, коjе су усташе побиле краjем jула 1941. године. Служење помена организовало jе Удружење грађана “Огњена Мариjа Ливањска”. Бранко Лаганин из бањалучког Пододбора овог Удружења рекао jе Срни након парастоса да се у Бањалуци помен служи већ десетак година уочи празника Свете Великомученице Марине – Огњене Мариjе. Он jе подсjетио да се већ више година парастос за недужно пострадале Србе ливањског краjа служи и у Храму Светог Марка у Београду у недjељу коjа претходи Огњеноj Мариjи. На празник Огњене Мариjе, у Ливну ће у капели у спомен

Hram_Hristovog_Vaskrsenja_u_Prebilovcima_003.jpg

ДОДИК: ЖИВОТ ТРЕБА ДА ЗАЖИВИ У ОВОМ СТРАДАЛНИЧКОМ МЈЕСТУ

29. јул 2015.

Храм Христовог Васкрсења у Пребиловцима Предсjедник Републике Српске Милорад Додик рекао jе да су многи мислили да су убили Пребиловце, али да jе наjважниjа порука ових дана да су Пребиловци живи, да живи успомена на оне коjи су страдали и да треба да заживи живот у овом страдалничком мjесту. Додик jе истакао да би Пребиловци могли и требало да буду мjесто помирења и мjесто у коме би почела да се пише jедна нова историjа. “Неколицини нас остало jе да своjим ентузиjазмом направимо храм коjи ће бити посвећен жртвама Пребиловаца и циjелог овог краjа. Желимо да заокружимо спиралу злочина”, рекао jе Додик новинарима у Пребиловцима поводом освештања Храма Васкрсења Христовог у

Donja_Gradina_4.jpg

ТЕНДЕР ЗА ИДЕЈНО РЈЕШЕЊЕ МЕМОРИЈАЛНОГ ЦЕНТРА

29. јул 2015.

Доња Градина Министарство просвjете и културе Републике Српске расписало jе међународни тендер за израду идеjног урбанистичко-архитектонског рjешења Мемориjалног центра у Доњоj Градини, коjи jе обjављен на порталу Агенциjе за jавне набавке БиХ, потврђено jе Срни у Министарству. Тендер jе расписан у понедjељак, 27. jула, а рок за приjаву понуђача jе 9. новембар ове године. Директор Јавне установе “Спомен-подручjе Доња Градина” Милорад Буква оциjенио jе за Срну да расписивање тендера представља први конкретан корак ка реализациjи Програма уређења ове установе. Програм уређења “Спомен-подручjа Доња Градина” дониjела jе Народна скупшина Републике Српске. Реализациjа овог програма предвиђа изградњу мемориjалног центра са прилазним платоом, музеjем, истраживачким центром, макетом логора “Јасеновац”, те изградњу административно-образовног центра,

Parastos_stradalim_Srbima_u_glinskoj_pravoslavnoj_crkvi.jpg

АНТИФАШИСТИЧКА ЛИГА ХРВАТСКЕ ОДАЛА ПИЈЕТЕТ УБИЈЕНИМ СРБИМА

29. јул 2015.

Парастос страдалим Србима у глинскоj православноj цркви Антифашистичка лига Хрватске одала jе пиjетет убиjеним Србима из Глине и села некадашњег котара Вргинмост, а комеморациjа поводом обиљежавања 74 године од усташких злочина одржана jе у Цркви рођења Пресвете Богородице у Глини, на мjесту некадашње православне цркве у коjоj су од jула до августа 1941. године усташе убиле готово 1.000 мушкараца из тог краjа. Парастос jе предводио свештеник Српске православне цркве Слободан Дракулић, а положене су и руже испред Спомен-дома изграђеног 1969. године, саопштено jе из Антифашистичке лиге Хрватске. Представник Антифашистичке лиге Драго Пилсел напоменуо jе да су “света мjеста” повезана обиљежjима вjере, завjета и ходочашћа. “Ваљало би да мjесто Цркве Пресвете

Доња Градина

ВИРТУЕЛНИ ОБИЛАЗАК СПОМЕН-ПОДРУЧЈА

29. јул 2015.

 Спомен – подручjе Доња Градина На Интернет презентациjи Спомен-подручjа “Доња Градина” доступна jе апликациjа коjа омогућуjе виртуелни обилазак тог мемориjалног комплекса, потврдио jе данас Срни директор те jавне установе Милорад Буква. Апликациjа за виртуелни преглед на страници www.jusp-donjagradina.org доступна jе од 1. jула. Приступ апликациjи омогућен jе и мобилним телефонима. “Виртуелним приказом обухваћена су сва гробна поља и други обjекти комплекса мемориjалног подручjа, а планирано jе и даље унапређење садржаjа тог приказа”, изjавио jе Буква. Буква jе нагласио да постоjи интерес за садржаjе приказане на Интернет презентациjи Спомен-подручjа “Доња Градина”. Он jе додао да jе иновирање и унапређење Интернет презентациjе у садржаjном и визуелном смислу предвиђено овогодишњим планом и програмом

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА