arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Garavice_pomen.jpg

ОБИЉЕЖЕНО 74 ГОДИНЕ ОД ПОКОЉА НА ГАРАВИЦАМА

Служен парастос у Гаравицама Служењем парастоса и поменом на српском, хебреjском и ромском jезику у Гаравицама код Бихаћа обиљежено jе 74 године од страдања више од 14.000 Срба, Јевреjа и Рома бихаћког краjа, коjе су 1941. године побиле усташе. У оквиру помена, коjи jе организовало Завичаjно удружење Бишћана „Уна“, одржан jе историjски час, положено цвиjеће и прислужене свиjеће. Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић рекао jе Срни да ће Влада Српске у наредном периоду посветити много више пажње оваквим мjестима и обиљежавању оваквих датума, како би се са тим упознале генерациjе коjе долазе. „Гаравице, као и остала стратишта, не смиjемо препустити забораву, иначе ће она да

Matija_Beckovic_u_Prebilovcima.jpg

СИОН СВЕТИХ МОШТИЈУ СВИХ ГРАЂАНА ПРЕБИЛОВАЦА

Академик Матиjа Бећковић рекао jе данас да у Храм Христовог Васкрсења у Пребиловцима ниjе уграђена честица jедног светитеља, него сион светих моштиjу свих грађана Пребиловаца на правди Бога уjамљених, а потом и посмртно мучених, бетонираних и минираних. „Зато се оваj лакокрили храм тако високо винуо у небо и на хиљадама крила подигао у небеса и све нас“, нагласио jе Бећковић, говорећи пред више од 7.000 људи коjи су присуствовали освештању пребиловачког храма. Бећковић jе рекао да су Пребиловци свето мjесто свете српске географиjе, гдjе се не зна ко jе присутниjи – живи или давно упокоjени. Он jе нагласио да jе српска земља сва у ожиљцима и модрицама од масовних гробница.

Episkop_Grigorije_docekuje_patrijarha_Irineja_u_Prebilovcima.jpg

ПРЕБИЛОВЦИ ПРЕКЛИЊУ ДА СЕ ЗЛОДЈЕЛО НИКАДА И НИКОМЕ НЕ ПОНОВИ

Епископ Григориjе дочекуjе патриjарха Иринеjа у Пребиловцима Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григориjе поручио jе након освештања Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима да су пребиловачки страдалници сада заштитници коjи своjом молитвом преклињу да се никада и никоме слично злодjело не би више поновило. „Ово jе дан коjи jе Господ створио. Након 75 година лутања и страдања коjи су траjали и послиjе њихове страшне – мученичке смрти, њихово присуство прекрива данас Пребиловце, Доњу Неретву и све нас. Стога вас љубазно молим, браћо и сестре, удишите ваздух пажљиво и ступаjте обазриво, jер сте на земљи светоj, наквашеноj крвљу, сузама и прахом мученика коjи нам постадоше вjечни заступници пред Господом у Царству

Patrijarh_Irinej_docekuje_mosti_prebilovackih_novomucenika.jpg

СТРАДАЊЕ ПРЕБИЛОВАЧКО – ЈЕДНА ОД МНОГОБРОЈНИХ ГОЛГОТА СРПСКИХ

Патриjарх Иринеj дочекуjе мошти пребиловачких новомученика испред Храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима Његова светост патриjарх српски Иринеj рекао jе у Храму Васкрсења Христовог у Пребиловцима коjи jе данас освештан да нико ниjе толико жртава поднио у посљедњих 100 година као српски народ и да jе страдање у Пребиловцима jедна од многоброjних голгота српских. „У овоj светињи новоj и благословеноj почиваjу они коjима jе људска злоба намиjенила страшну смрт и страшно почивалиште у овоj земљи Божиjоj“, рекао jе патриjарх у Храму саграђеном на мjесту Спомен-костурнице у коjу су 1991. године сахрањене кости 4.000 Срба коjе су усташе током Другог свjетског рата убиле и бациле у 13 херцеговачких jама, а у jуну

Efraim_Zurof_2.jpg

ЈОШ ИМА ДОСТА ЖИВИХ НАЦИСТА

Ефраим Зуроф Директор jерусалимског Центра „Симон Визентал“ Ефраим Зуроф рекао jе да 70 година након завршетка Другог свjетског рата нациста има много мање, али да jе и даље велики броj оних коjи су живи.“Многи људи то не схватаjу, jер не претпостављаjу да неко тако дуго живи. Другим риjечима, да се коjим случаjем холокауст или Други свjетски рат десио 1920. године, ми сада не бисмо разговарали о овоj теми“, рекао jе Зуроф за „Доjче веле“. Зуроф jе навео да људи, коjе Центар данас проналази, нису промиjенили идентитет и да jе риjеч о особама коjе су проциjениле да их нико неће тражити. „Концепт поjединачне одговорности односи се на свакога, тако да ови

Svecana_litija_ispred_Hrama_Hristovog_Vaskrsenja_u_Prebilovcima.jpg

ОСВЕШТАН ХРАМ ПОСВЕЋЕН ПРЕБИЛОВАЧКИМ МУЧЕНИЦИМА

Свечана литиjа испред Храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима Његова светост патриjарх српски Иринеj данас jе уз саслужење броjних владика и свештенства освештао Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима, код Чапљине, коjи jе саграђен у знак сjећања на 4.000 Срба из доње Херцеговине страдалих од усташа у Другом свjетском рату и бачених у jаме, а чиjе су кости миниране 1992. године у Спомен-костурници у овом мjесту. Патриjарх Иринеj, са двадесет владика и 200 свештеника, претходно jе испред Храма Васкрсења Христовог дочекао литиjу коjа jе дониjела остатке моштиjу Светих пребиловачких новомученика из Дома културе у овом мjесту, гдjе су биле смjештене посљедњих десет година. Патриjарх jе симболично узео мали кивот са моштима Светих

Cjelivanje_ikone_na_mostima.jpg

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА О СТРАДАЊУ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

У пребиловачком Дому културе синоћ jе отворена изложба „Пребиловци“ коjа говори о страдању овог српског села у Другом свjетском рату када су усташе побиле 826 становника, већином жена, дjеце и стараца. Организатори изложбе су Српско национално друштво „Пребиловци“, Удружење грађана „Јадовно 1941“ и Културни центар Новог Сада, а аутори историчари Драгослав Илић и Предраг Лозо. Илић jе на отварању изложбе рекао jе да изложба на 20 паноа говори о страдању и обнови Пребиловаца. „При изради изложбе испоштован jе методолошки принцип историjске науке. Ми смо примиjенили нешто што jе аутентично у нашем културном поимању страдања гдjе jе изложба доживљена као нека врста мартирологиjе“, истакао jе Илић. Лозо jе рекао да jе

Izlozba_Prebilovci_001.jpg

ВЕЧЕРАС ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ „ПРЕБИЛОВЦИ“

ПРЕБИЛОВЦИ, 6. АВГУСТА – Изложба „Пребиловци“, коjа свjедочи о злочину усташа 1941. године када су убили 850 од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, биће отворена вечерас у пребиловачком Дому културе. Отварање изложбе биће одржано у 20.00 часова, а уприличено jе вече уочи освештања Храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима. Према истраживању jапанског листа „Асахи шимбун“, Пребиловци представљаjу наjстрадалниjе село у Другом свjетском рату у Европи. Очекуjе се обраћање владике захумско-херцеговачког и приморског Григориjа, а говориће и Душан Басташић, предсjедник Удружења грађана „Јадовно 1941“, коjе jе инициjатор и уз Културни центар Новог Сада носилац овог проjекта. Присутнима ће се обратити и Драгослав Илић и Предраг Лозо, аутори изложбе, Ђорђе

Predavanje_od_Jasenovca_do_Oluje.jpg

ВУЈАДИНОВИЋ: ЈАСЕНОВАЦ СВЕ ВИШЕ МЈЕСТО ЗАБОРАВА

Предавање од Јасеновца до Олуjе Систем усташких концентрационих логора у Јасеновцу данас, осим мjеста сjећања, све више представља и мjесто заборава, што jе дубоко повезано са историjом Југославиjе након 1945. године, али и догађаjима за време њеног рушења деведесетих година прошлог виjека, тврди историчар из Бањалуке Жељко Вуjадиновић. Вуjадиновић jе на предавању „Од Јасеновца до `Олуjе`“ за учеснике Фестивала студентских позоришта „Кестенбург“ у Бањалуци рекао да данас и даље постоjе велике непознанице о овом логору, иако се чини да jе о Јасеновцу познато све. „Специфичност Јасеновца у односу на друге концентрационе логоре jе да jе он био `мануфактура убиjања`, за разлику од Аушвица коjи jе био `индустриjа убиjања`“, рекао jе

Vladika_Atanasije_sluzio_parastos_u_Celebicu.jpg

Владика Атанасије служио парастос у Челебићу и осветио капелу у Радановцима

Владика Атанасиjе служио парастос у Челебићу Дана 3. августа ове године на спомен гробљу на Барjаку у селу Челебић, у 10 часова, одржан jе парастос страдалим становницима овог и околних села, jула 1941. године. Пред присутним потомцима страдалих, као и бившим и садашњим житељима околних села, парастос jе служио Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Атанасиjе, са парохом лиjевањским и врбичким оцем Жељком Ђурицом, ђаконом Николом Перковићем и оцем Срђаном Белензадом. Након парастоса Његово Преосвештенство владика Атанасиjе обратио се присутнима беседом: Драга браћо и сестре, када чинимо помен онима усовшима и онима коjи одлазе од нас редовним путем и онима коjи од нас одлазе насилно, ми се сећамо ове истине коjом

Divoselo_spomen_ploca.jpg

Хрватима би на уништавању Дивосела позавидео и сам Гебелс

Дивосело – спомен плоча Дивосело, српско село у општини Госпић, ушло jе свесно у устанак против усташке власти Независне Државе Хрватске, због терора и злочина над српским народом. Данас, 70 година касниjе, у Дивоселу нема ниjедног становника. Село, коjе jе пред сам Други светски рат имало близу 3.000 становника, данас jе етнички очишћено. На споменику у Спомен-дому бораца НОР у Дивоселу било jе уписано 1.307 погинулих антифашиста у току Другог светског рата, од родног Дивосела, Козаре, Сутjеске, Неретве, Београда, Сремског фронта, па до Трста… Наjвећи злочин од насељавања Дивосела, тоталног уништења и ликвидациjе српског народа у овоме селу, догодио се 5. августа 1941. године, када jе само у неколико дана

Branko_Stankovic.jpg

Бранко Станковић: Крио сам од РТС-а да снимам емисију о Пребиловцима!

Бранко Станковић, заштитно лице РTС-a и аутор култног документарног мозаика Квадратура круга, у ексклузивном интервjуу за Слободну Херцеговину открива да jе емисиjу о Пребиловцима снимио у строгоj таjности Бранко Станковић Неустрашиви новинар, путописац и режисер коjи се ниjе плашио ни када се са екипом Квадратуре круга спуштао у дно рудника и осваjао гудуре од коjих зазиру и прекаљени алпинисти сакрио jе од Колегиjума РТС-а да иде у Пребиловце. Прибоjавао се, каже, да ће му шефови приговорити да отвара старе ране и поново покреће причу коjа представља jедну од наjмрачниjих страна историjе ових простора. Зато ништа ниjе хтео да препушта случаjу. Колегиjуму jе приjавио две теме у Херцеговини, а са екипом

Комеморациjа у Уштици за Роме убиjене у Јасеновцу

Комеморација у Уштици за Роме убијене у Јасеновцу: ‘Ово је прилика да се ујединимо’

У име предсjеднице Републике виjенац jе положила њена изасланица, равнатељица Спомен-подручjа Јасеновац Наташа Јовичић, а потом су виjенце положила изасланства Сабора и Владе, те локалних власти и ромских удруга УШТИЦА – Комеморациjом у организациjи Ромске удруге „Кали Сари“ на ромском гробљу Уштици, гдjе леже посмртни остаци 16.173 Рома убиjених у усташком логору Јасеновцу, у недjељу jе, четврту годину заредом, обиљежен Међународни дан сjећања на ромске жртве Пораjмос. У име предсjеднице Републике виjенац jе положила њена изасланица, равнатељица Спомен-подручjа Јасеновац Наташа Јовичић, а потом су виjенце положила изасланства Сабора и Владе, те локалних власти и ромских удруга. Комеморациjу jе отворио и на страдање Рома у Другом свjетском рату, а посебно у

Часни крст из Јерусалима на месту логора Слана на острву Пагу. – Миленко Јахура активно учествуjе у свим акциjама удружења „Јадовна 1941.″ Фото: Јадовно 1941.

УСВОЈИТИ ДЕКЛАРАЦИЈУ О ГЕНОЦИДУ

До данас такав злочин ниjе забиљежен зато што jе, приjе свега, поновљен послиjе 50 година када су мета били мртви – они коjи су већ убиjени 1941. године, посебно жене и дjеца, обjашњава предсjедник Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура. Миленко Јахура на мjесту логора Слана 2015. године Разговарала: Весна ШУРБАТ Предсjедник Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура сматра да парламенти Србиjе и Републике Српске треба да усвоjе декларациjу у коjоj ће jасно стаjати да jе над Србима у НДХ извршен геноцид. Јахура у интервjуу Срни истиче да су усташки злочини над Србима у Пребиловцима у Другом свjетском рату – библиjска тема. „До данас такав злочин ниjе забиљежен. Приjе свега,

Spomen_ploca_stradalim_Srbima_u_Donjem_Vodicevu_kod_Novog_Grada.jpg

ОБИЉЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА НА ИЛИНДАН 1941. ГОДИНЕ

Спомен плоча страдалим Србима у Доњем Водичеву код Новог Града Служењем парастоса и полагањем виjенаца код спомен-обиљежjа, данас су у Доњем Водичеву код Новог Града обиљежене 74 године од страдања 75 српских цивила коjе су на Илиндан 1941. године убиле усташе. Савjетник начелника општине Нови Град Ранко Дабић рекао jе да jе на Илиндан 1941. године у засеоку Вуруне у Доњем Водичеву почињен страшан злочин. „Само на Козари и у Поткозарjу у Другом свjетском рату страдало jе око 40.000 људи, а свака четврта жртва била jе диjете“, рекао jе Дабић. Предсjедник Општинског одбора СУБНОР-а Драго Тодић подсjетио jе да jе на подручjу општине Нови Град у Другом свjетском рату страдало

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Љути због заставе

Негодовање због промена на тврђави градина изнад Добоја. Након протеста грађана, одговорни

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.