Стратишта НДХ Архиве - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ

НАЈАВА: У Ротердаму и Зандаму трибина „Наше сјећање – њихов вјечни живот“

5. фебруар 2026.

Удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке, уз помоћ добротвора из Српске православне Црквене општине Свете Тројице у Ротердаму и Црквене општине Свети Никола у Зандаму, Холандија, организује двије трибине. „Наше сјећање – њихов вјечни живот“ Теме:– Покољ, Геноцид почињен над Србима од стране НДХ – Госпићка група логора – претеча Јасеновца – Злочин над Србима у Ливањском пољу и на Динари -Страдање Срба у логорима у Норвешкој Мјесто и вријеме:СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВАЦРКВЕНА ОПШТИНА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ Lede 121, 3075 HH Rotterdam, ХоландијаСубота, 07. фебруар 2026. у 17:30 часова. Мјесто и вријеме:СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВАПАРОХИЈА СВЕТИ НИКОЛАStationsstraat 131506 DA Zaandam, ХоландијаНедеља, 08. фебруар 2026. након Свете литургије. Редакција портала УГ Јадовно 1941.

Бранко Брковић: Поклану чељад загрн`ли су оне комшије шокци

3. фебруар 2026.

Након 30 година, када се под притиском породица покланих Срба из Дракулића, Шарговца и Мотика подигла спомен-костурница, кости из дворишта је народ ископавао и носио у костурницу. Помагали су ископавати и исти они који су их ту и покопали, који су куће одмах након покоља и опљачкали… Аутентично свједочење Бранка Брковића: „Ја се извучем испод амбара. Усташа нема више. Отац Ђорђо и стриц Павле леже сасјечени пред кућом. Братове цурце, Нада и Јованка, дјеца, и њиова мајка Даница, сна моја, леже откривене и крваве. Силовало то туј на пртини, па убило. Уђем у кућу. Све сасјечено. Није клано, већ сјечено сикирицама. Ја се скаменијо. Не могу о томе да причам.

Списак убијене и уморене деце на територији НДХ – 74.580 пописаних именом и презименом

2. фебруар 2026.

Иако је највећи део страдао од усташа, пописана су деца страдала од свих зараћених страна, као и она за које се не зна тачан узрок и кривац смрти. „Стање ствари“ ексклузивно доноси списак убијене и уморене деце на територији Независне Државе Хрватске. Реч је о два списка стратишта деце убијене и уморене у „НДХ“ – први са називом „већи“ (за стратишта на којима је страдало десеторо или више деце) и други са називом „мањи“ (за стратишта на којима је страдало до деветоро деце). Спискови су дати по стратиштима, азбучно. Укупан број досад пописане страдале деце (до 14 година) износи 74.580 (седамдесет четири хиљаде петсто осамдесет). Подсећамо да, према статистичким стандардима,

ДОКУМЕНТ ИЗ АРХИВА ВОЈВОДИНЕ: Свједочење о усташким звјерствима у Херцеговини

2. фебруар 2026.

Архив Војводине је 2020. године објавио веома вредну књигу под називом ”Усташка зверства: зборник докумената (1941–1942)”. ENGLISH У овом зборнику је објављено 165 одабраних докумената и 63 фотографије, заједно са исцрпним и корисним уводним текстовима и објашњењима. Приређивач зборника је наш угледни историчар др Милан Кољанин. Документи објављени у зборнику су део досијеа немачког окупационог Заповедника полиције безбедности и службе безбедности у Београду. Досије се налази у саставу фонда Архива Војводине Ф.562, Лични фонд Славка Одића (1915–2006), 1909–1983, у коме се чува део заоставшине овог носиоца Партизанске споменице 1941, обавештајца, дипломате и публицисте. Сам досије се претежно састоји од докумената на немачком језику, насталих током 1941. и 1942. године, а

Божидарка из Велике Жуљевице

1. фебруар 2026.

Гости уредника Загребачке телевизије, те вечери, били су Козарчани. Пред камере и под свјетлост рефлектора сјели су генерали и хероји, курири и дјеца с необичним ратним судбинама. За истим столом с ратницима сједела је и Божидарка Фрајт, филмска и позоришна глумица. Само, она није дошла ни као лијепа жена из филма „Жива истина“, за чију је улогу на фестивалу у Пули 1972. добила „Златну арену“, ни као млада партизанка из „Ужичке Републике“. Дошла је као гост уредника да чује причу о Козари — и себи. Зато Божидарка неће замјерити што ту причу морам поновити од почетка, јер она почиње с Козаром 1942, од њене друге године. Богдан Грубљешић, Божидаркин отац,

Злочини у Пониквама у некадашњој општини Горње Дубраве код Огулина

1. фебруар 2026.

Поникве, Горње Дубраве, Огулин. 31. јануара 1945. године, све житеље села које су затекле усташе код куће, поклале су и спалиле у кућама. Њих 30, жена, мушкараца и дјеце. Поводом годишњице злочина у Пониквама, на територији некадашње општине Горње Дубраве код Огулина, из књиге „Опћина Горње Дубраве – Радови из даље прошлости и народноослободилачке борбе“ у издању Хисторијског Архива у Карловцу преносимо сљедеће редове. Један од најтежих и најстрашнијих пљачкашких покоља, извршили су усташе 31.1.1945. године у Пониквама, о чему Горански вјесник доноси слиједећи напис: »Дан 31.1.1945. године усташе су, извршили покољ у Пониквама, котар Огулин. Поклали су 36 особа, већином жена, дјеце и стараца. Да би задовољили своје

Усташки злочин у Дракулићу опомена Србима – страдање не смије да буде заборављено (ФОТО/ВИДЕО)

1. фебруар 2026.

У бањалучком насељу Дракулић обиљежене су 84 године од злочина НДХ над српским цивилима у селима Дракулић, Шарговац и Мотике и руднику Раковац код Бањалуке, када је 7. фебруара 1942. године у само једном дану звјерски убијено 2.315 Срба, међу којима 551 дијете. У Спомен-храму Светог великомученика Георгија служена је Света архијерејска литургија коју је служио Његово преосвештенство владика марчански Сава, уз саслужење свештенства Епархије бањалучке. Након тога у Спомен-костурнице у Дракулићу служен је помен убијеним српским цивилима и положени вијенци и цвијеће. Обиљежавању су присуствовали предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, министри у Влади Републике Српске, посланици у НСРС као и лидер СНСД-а Милорад Додик. Стевандић је истакао да је Република Српска

Пише: Чанковић Дане Смрт Давида Драгичевића у Бања Луци није само смрт једног младог човјека, она је много више. Као да добра и лоша страна са њом хоће нешто велико да ураде.

КАЈАЊЕ И ПРАШТАЊЕ или ШТА ЧЕКА НАРОДНА СКУПШТИНА Р. СРБИЈЕ

30. јануар 2026.

Ево три дана је прошло од обиљежавања Дана страдања јеврејског народа. Пише: Чанковић Дане Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација бр. A/РЕС/60/7 из 2005. године, 27. јануар је установљен као Међународни дан сећања на жртве Холокауста. Тај датум је изабран зато што су 27. јануара 1945. године снаге Црвене армије, под командом Ивана Степановича Коњева, ослободиле концентрациони логор Аушвиц-Биркенау (Освјенћим) и спасиле преживеле затворенике. И никад није превише сећати се катастрофалног и застрашујућег страдања јеврејског народа, па да се то чини и сваки дан. Тим пре што се ситуација у свету компликује до те мере да се ништа не може искључити, па ни разарање Израела као државе. Народна скупштина Р. Србије обиљежила је

ПОПОВО ДОЛИНА СУЗА: Историчар Симо Радић документовао истину о геноциду у Херцеговини

29. јануар 2026.

Осамдесет и пет година након почетка Другог свјетског рата, историјска дистанца није умањила тежину истине, већ је додатно појачала одговорност да се она изговори јасно и документовано. Текст Здравка Шакотића који слиједи доноси свједочанство о страдању српског народа у Херцеговини 1941. године, ослоњено на истраживачки рад младог историчара Сима Радића и његову књигу „Попово, долина суза“. Ово није само приказ једне промоције, већ прилог култури сјећања и позив на историјско отрежњење — да се именују жртве, разумију узроци и прекине тишина која је предуго трајала. У освит 2026. године, када се навршава осамдесет и пет година од почетка Другог свјетског рата, исто толико времена протекло је и од геноцида спроведеног под

Никола Пејаковић: Светосавска бесједа

29. јануар 2026.

Ми, садашњи Срби, морамо да се коначно окренемо на праву страну и помолимо Богу и Светоме Сави, и Светом Ђорђу који је убио аждају. Помаже Бог, браћо и сестре. Кога ми то данас славимо? Светог оца Саву? Растка Немањића, сина славне српске лозе, принца, па монаха, па свеца? Кога ми то данас славимо? Ми, браћо и сестре, данас славимо – Бога! Ми славимо Оца и Сина и Светога Духа! Ми славимо Господа нашега Исуса Христа! Ето, то ми славимо. Данас га славимо, пијемо, једемо, а сутра ће га, на жалост, неки од нас издати. Ко ће издати? Ко неће… Нема ко неће. Ја први. Издамо ли Христа, издали смо и

У недјељу обиљежавање 84 године од усташког злочина над Србима у Дракулићу

28. јануар 2026.

У бањалучком насељу Дракулић у недјељу, 1. фебруара, биће обиљежене 84 године од злочина НДХ над српским цивилима у селима Дракулић, Шарговац, Мотике и руднику Раковац код Бањалуке, 7. фебруара 1942. године, када је у само једном дану звјерски убијено 2.315 Срба, међу којима 551 дијете. Помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Небојша Видаковић рекао је на конференцији за новинаре у Бањалуци да ће програм обиљежавања почети у 9.00 часова служењем литургије у Спомен-храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу, док ће централни дио бити одржан код Спомен-костурнице у Дракулићу. „У 12.00 часова биће служен помен убијеним српским цивилима, након чега ће услиједити полагање вијенаца и цвијећа“, навео је Видаковић,

”Ноћ крвавих ножева” у Шегестину

28. јануар 2026.

ДВОР НА УНИ – Покољ над становништвом села Шегестин, Ораовица и Драшковац покрај Двора на Уни, без обзира на старост и пол се догодио у селу Шегестин 29. и 30. јануара 1942. године. Покољ су извршили усташе из села Зрин, Дивуша, Унчани и Струга Банска, покрај Двора и припадници усташке бојне под командом пуковника Нарциса Јасзенског. Постоје различити подаци о броју страдалих. Једни извори наводе 189 жртава, а други извори истичу 273 страдала становника ових села, при чему се наводи да је убијено 84 становника Шегестина (38 дјеце, 26 жена и 23 мушкарца), док се за остатак жртава наводи да су потицали из Ораовице и Драшковца. Сва три села су

Сјећање на Матију Стијачића, жртву усташког терора и геноцида

28. јануар 2026.

Свети Сава је истовремено и свјетски дан сјећања на жртве холокауста, па је ред да се подсјетимо на неке од жртава, ужасних злочина и геноцида који су усташе Анте Павелића починиле над Србима у злогласног фашистичкој Независној Држави Хрватској. Једна од скоро милион недужних жртава усташког и фашистичког терора је и свештеник Матија Стијачића, рођени Требињац којег су након мучења усташе бациле у једно од јама и масовних стратишта на Велебиту. Нажалост већина Требињаца не зна пуно о Матији, иако је мученички пострадао од усташке руке, како он тако му отац и син, а још нема ни своје улице у родном Требињу. Када је избио Други светски рат, на челу

Милован Бајагић: Ко је Србима забранио сећање?

27. јануар 2026.

Људи читајте, водите децу на места српског страдања, нека виде Корићку јаму или ,,Тополу ужаса“ у Доњој градини, или им бар на интернету покажите Велебитске јаме, слике из Јасеновца и са Пага, Гром је ретко када грмео на Светог Саву. Можда задњи пут пред Први српски устанак. Светосавски удари грома данас су другачији. Другачије се чују и одјекују. Муња која им претходи је муња блицева фотоапарата и камера. Звукови који се чују, углавном одзвањају са ТВ. За 27.01. већину нас вежу лепе успомене – када смо се после школске приредбе, рецитација, хора и читања састава после школе грудвали, санкали и листали Микијев забавник. Нажалост данас ни школских приредби нема услед

Подсећање на крвави усташки злочин у банијском селу Комоговини, 26. јануара 1942. године

26. јануар 2026.

Пише: Милош Кордић Двадесет и шестог jануара годишњица jе страшног хрватског усташког злочина, 1942. године, у српском селу Комоговини, на Баниjи, у Хрватскоj. Тог су дана усташки зликовци из Петриње, по високом снегу, љутоj зими, упали у село, са севера, из правца села Јошавице (у петрињскоj општини, такође настањеноj Србима), и побили 118 житеља Комоговине и околних села. Два-три дана раниjе усташе су пљачкале и палиле куће и убиjале све што се кретало по Јошавици и другим српским селима коjа су им пре Јошавице била на путу ка Комоговини, циљу њиховог крволочног похода. Комоговина jе била jедно од наjпознатиjих устаничких села на Баниjи. Село се у историjским књигама први пут