Истраживач логора Јасеновац и антрополог Србољуб Живановић рекао је да је за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ крива хрватска држава, јер је 1941. године донијела расистичке законе, а да су надбискуп Алојзије Степинац и његови свештеници били присутни у хрватском парламенту када су они доношени. „Сви у Хрватском сабору су гласали за усвајање тих расистичких закона“, рекао је Живановић на промоцији књиге Момчила Диклића „Светац – може ли Алојзије Степинац бити светац“ на Београдском сајму књига. Он је напоменуо да су ти закони предвиђали да свако може некажњено убијати Србе, Јевреје и Роме, којима је било забрањено да иду тротоаром, те да их може пљачкати, силовати и

Музеј жртава геноцида у Београду добио је црвену траку са латиничним натписом „Србин – Сербе“, која је једна од укупно три такве сачуване траке које су Срби морали да носе на руци у Независној Држави Хрватској /НДХ/, изјавио је директор Музеја Вељко Ђурић Мишина. „Као што су Јевреји морали да носе жуте траке, Срби су морали да ставе црвене с ознаком своје националности. Тиме су аутоматски постајали мета где год да се нађу“, рекао је Мишина за београдске „Вечерње новости“. Он је истакао да је ријеч о драгоцјеном свједочанству о геноцидној политици НДХ, имајући у виду да је по завршетку Другог свјетског рата уништен највећи број материјалних доказа о геноциду

ДЕТИЊСТВО СА ЈАСЕНОВЦЕМ У ПОЗАДИНИ Док држим у рукама књигу Ратка Дмитровића, „Крст на крижу“, која говори о историји србско – хрватских односа у 20. веку, сећам се свог детињег искуства Јасеновца. Наиме, кад сам имао девет или десет година, у ормару свог деде, у селу Кулиновци код Чачка, нашао сам књигу „За човјека“, некакво званично издање о антифашистичкој борби у логорима Југославије под окупацијом. И ту су била сећања на Јасеновац. Ту сам, први пут, читао сећања доктора Зеца о злочину усташе Жилета Фригановића над старцем Вукашином Јасеновачким. Било је и о погубљењу Божидара Аџије и других комуниста. Али, оно најстрашније је нечије сећање на др Хинка Пићилија, творца