Код спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници данас је служен парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле на други дан православног празника Тројице 1943. године у Сребреници и сљедећег дана на Залазју. Окупљени су прислужили свијеће за покој душа настрадалих и положено је цвијеће код спомен-плоче која је постављена 2015. године, чиме је обиљежено сјећање на 74 године од покоља српског становништва у Сребреници и селу Залазје. Цвијеће су положиле делегације Црвеног крста Републике Српске, Борачке организације, Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, као и делегација Срба чланова општинског руководства Сребренице. Свирепи злочин починили су припадници 29. бојне натпоручника Независне Државе Хрватске /НДХ/

Милош Николић, чијег су дједа Јову убиле усташе другог дана православног празника Тројице 1943. године у Сребреници заједно са још 250 српских цивила, рекао је да се у комунистичком режиму прикривала права истина и прецизно дефинисање жртава овог злочина иако је свима било познато да су јединице НДХ-а монструозно побиле српске цивиле. Николић је рекао да се усташки злочин у Сребреници догодио 14. јуна 1943. године, односно други дан Тројчиндана, а у оближњем селу Залазје 15. јуна или трећи дан Тројчиндана. Он истиче да је познато да Тројчиндан није увијек истог датума, али да се у Сребреници “уобичајило” да се помен жртвама усташког злочина обавља на тај велики православни празник

Код спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници данас је служен парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле на други дан православног празника Тројице 1943. године у Сребреници и сљедећег дана на Залазју. Окупљени су прислужили свијеће за покој душа настрадалих и положено је цвијеће код спомен-плоче која је постављена 2015. године, чиме је обиљежено сјећање на 74 године од покоља српског становништва у Сребреници и селу Залазје. Цвијеће су положиле делегације Црвеног крста Републике Српске, Борачке организације, Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, као и делегација Срба чланова општинског руководства Сребренице. Свирепи злочин починили су припадници 29. бојне натпоручника Независне Државе Хрватске /НДХ/

Одавање почасти за више од 250 Срба које су убиле усташе други и трећи дан Тројчиндана 1943. године и обиљежавање 74 године од покоља српског становништва у Сребреници и селу Залазје биће организовано данас, другог дана Тројчиндана. Предсједник Борачке организације у општини Сребреница Гојко Симић рекао је да ће у 10.00 часова код спомен-костурнице у Сребреници бити служен парастос и прислужене свијеће за покој душа настрадалих. Милош Николић, чијег су дједа Јову тада убиле усташе, каже да се усташки злочин у Сребреници догодио 14. јуна 1943. године, односно други дан Тројчиндана, а у оближњем селу Залазје 15. јуна или трећи дан Тројчиндана. Он истиче да је познато да Тројчиндан није

На петоминутном снимку се могу видети грађани како у центру града, на Тргу слободе беже у склоништа, авиони изнад града, као и експлозије и дим од последица бомбардовања. Историјски архив града Новог Сада објавио је на свом Јутјуб каналу до сада невиђен снимак бомбардовања Новог Сада из 1944. године. Како су рекли у архиву, снимак је недавно откривен и потом сређен у сарадњи са РТВ и приказан током изложбе о 70 година од ослобођења Новог Сада, а сада је постављен на интеренет како би и шира јавност имала прилику да га види. На петоминутном снимку се могу видети грађани како у центру града, на Тргу слободе беже у склоништа, авиони

Епископ бањалучки Јефрем служио је Свету архијерејску литургију у обновљеном Храму Вазнесења Господњег у Доњем Јеловцу, код Козарске Дубице. У својству кума храма, литургији је присуствовао предсједник Социјалистичке партије Петар Ђокић. Овај Храм изграђен је прије 120 година, али су га усташе потпуно уништиле током Другог свјетског рата, а обнова је трајала више од 20 година. Црква у Доњем Јеловцу свједок је вјековоног постојања српског народа и његовог идентитета на овом подручју, каже парох кнежички Жељко Јевђенић и додаје да је и црква, заједно са народом, претрпјела велика страдања током 20. вијека. “У овом селу се догодило ужасно страдање у Другом свјетском рату, јер се на југисточној страни цркве, неколико

Страдали митрополит дабробосански Петар, игуман фрушкогорски Рафаило Шишатовачки, свештеник Дамјан Граховски или епископ горњокарловачки Сава само су неки од свештеномученика који су се нашли у календару СПЦ Од нешто више од стотину светих, светитеља, исповедника, преподобних, мученика и свештеномученика који су канонизовани за осам векова аутокефалности Српске православне цркве, готово трећина је пострадала за време НДХ и од стране усташа. Тадашњи митрополит дабробосански Петар страдао је након што је почетком маја 1941. усташки повереник за Босну и римокатолички жупник сарајевски Божидар Брал наложио да истог дана пошто је ћирилица стављена ван закона у НДХ, нареди својим свештеницима и црквеним општинама да више не пишу ћирилицом и да печате замене латиницом.

У Титовој Југославији народ се навикао на истину да је у Другом светском рату на територији Краљевине Југославије погинуло 1.706.000 људи. То је, у ствари била процена Едварда Кардеља, усвојена од Међународне комисије за репарације у Паризу, која је евидентирана у акту од 13. децембра 1945. године. Ову импровизацију Словенац је поновио 1947. године на заседању Генералне скупштине ОУН. До стварних чињеница о размерама губитака се дошло након пописа становништва у пролеће 1948. године, када се испоставило да су демографски губици Југославије већи за око милион становника и да износе негде око 2.800.000 људи. Ипак, пошто се испоставило да су углавном поново страдали Срби, и то од стране комшија и

Организација старјешина Војске Републике Српске подржава иницијативу и активности на промјенама наставних планова историје у завршним разредима основних и средњих школа, усмјереним ка формирању националне културе памћења, како би нове генерације чувале традицију и насљеђе српског народа. Ова организација у отвореном писму Министарству просвјете и културе Републике Српске, Републичком педагошком заводу, Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци, Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица наводи да се у наставним плановима завршних разреда основних и средњих школа морају наћи тематске цјелине којима се расвјетљава геноцид НДХ и стравична страдања српског народа у прошлости, уз организовање обилазака стратишта и учествовање на часовима историје. “Поред тога, наша организација тражи да

Брава на ватиканском архиву јача је од хиљада захтева историчара, истраживача Холокауста, удружења и института. Чврсти локот не отвара чак ни реч самог папе Фрање Такве ствари какве се чине код вас са православним живљем не може радити одгојен, културан и цивилизован човек, а камоли свештеник.” Ове речи изговорио је 1942. године секретар ватиканске Конгрегације за Источну цркву Ежен Тисеран на састанку са Павелићевим изаслаником при Светој столици Николом Рушиновићем. Француском кардиналу били су познати злочини усташа над Србима, знао је чак да су клали и покрштавали и католички свештеници. Његов став о томе познат је захваљујући папиру на који је пренет. Ова хартија, међутим, међу ретким је документима која