У најновијем контроверзном остварењу свјетске кинематографије данског редитеља Ларса фон Трира „Кућа коју је Џек саградио“, које је приказано недавно на Канском фестивалу, појављује се и слика усташког клања у логору Јасеновац. Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић је рекао за „Блиц“ да се ова фотографија, попут многих других које илуструју наратора који говори о злу у људима, појављује на секунд. „Фотографија се појављује буквално на блиц, већина је и није препознала, уз многе друге које илуструју рат и зло које ратови носе са собом“, рекао је Пантелић, додајући да међу фотографијама има највише слика Хитлера. Ова фотографија се може наћи на „Википедији“ у тексту „Геноцид у НДХ“, потписана са „Усташки

Најбројнија је група оних критичара који воле да другима држе лекције. Волео би да за почетак од таквих чујем одговор на питање: Шта је дотични урадио да се направи списак страдалника из његовог родног места Од времена почетка распада Југославије 1991. године па до данас у јавности се оглашавају нови тумачи прошлости, нарочито српске, са обиљем неутемељених података, уз кривљење прихваћених чињеница и голим лажима. Њихове омиљене теме су Срби из периода Винчанске културе, ратне жртве (са посебним освртом на Јасеновац)… Немам намеру да расправљам са мноштвом разноразних скрибомана и универзалних зналаца свега и свачега. Реаговао сам и то ћу чинити убудуће само на тврдње из области којом се бавим

Чланови Српског културног друштва из Офенбаха су на путу ка Бањалуци посетили Меморијални центар Јасеновац, који се налази на месту некадашањег концентрационог логора у коме су током Другог светског рата усташе масовно убијале Србе, Јевреје и Роме. Мартина Барешић, кустос Музеја Јасеновац, која је у двоипочасовном обиласку члановима СКЦ детаљно описала много тога што се у тим несрећним временима дешавало. Иницијатор доласка у Јасеновац био је Душан Бачкоња. Он је провео два месеца у музеју припремајући практични рад. – Пре неколико година смо отац и ја посетили Јасеновац. Мог прадеду Благоја Бачкоњу одвеле су усташе и овде је убијен. Моји су пореклом из Срема, који је тада припадао НДХ. Били

У Београду је синоћ премијерно приказан документарни филм „Дијанина деца“ о Дијани Обексер Будисављевић, која је спасила више од 7.500 српске дјеце из усташког логора Јасеновац. Премијери у Југословенској кинотеци присуствовао је и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, који је рекао Срни да то што је Дијана Будисављевић урадила треба да буде порука свима, те да је њена хуманост и доброта у најтежим условима дошла до изражаја. Он је додао да Дијана Будисављевић дјецу спашавала, ризикујући властити и живот своје породице. „То је порука која треба да буде примјер свим хуманим људима“, рекао је Савановић. Према његовим ријечима, Дијана Будисављевић је имала снаге, храбрости, хуманости, развијену

Нови ауторски пројекат ауторке РТС- а Слађане Зарић, „Дијанина деца“ посвећен је жени која је спровела највећу акцију спасавања деце у Другом светском рату. Осим документарног филма који ће бити емитован на РТС- у, у Дому војске у Београду току је и истоимена мултимедијална изложба. Дијана Будисављевић, Аустријанка удата за српског хирурга Јулија Будисављевића, спасла је од сигурне смрти више од 7.500 српских девојчица и дечака из концентрационог логора Јасеновац у Независној држави Хрватској. У систему логора Јасеновац убијено је око 20.000 српске, јеврејске и ромске деце. „Заједно са Министарством одбране и РТС- ом одлучила сам да направимо свеобухватан пројекат, да то не буде само документарни филм, већ да то

У Бањалуци ће данас и у сриједу бити одржана Седма међународна конференција о Јасеновцу посвећена научним и стручним погледима на геноцид који је над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом свјетском рату починила Независна Држава Хрватска. Организатор ове конференције је Удружење Јасеновац-Доња Градина и Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу. Седма међународна конференција о Јасеновцу биће одржана у вријеме учесталих покушаја да се систем концентрационог логора Јасеновац потисне у заборав и да се број жртава минимизира, а логор преименује у радни логор и, повлачењем разних непримјерених паралела, редефинише сам појам геноцида. Учесници Конференције размотриће и појаву радикалних идеологија у контексту глобалних процеса, саопштено је из Удружења Јасеновац-Доња Градина. Конференцију

Ко се Бога не боjи и људи не стиди, таj може величати наjгоре злочине као победе. Пре неку годину (београдски Курир, 11. децембар 2006, 5), могли смо од Стипе Месића сазнати да су “у Другом свjетском рату Хрвати два пута побиjедили и ми немамо разлога ником се испричавати… Ми смо два пута побиjедили, а сви други само jедном. Ми смо побиjедили 10. травња (10. априла 1941. године, на челу с Антом Павелићем – ИП), кад су нам силе осовине признале Хрватску, и побиjедили смо послиjе рата (уз Јосипа Броза – ИП), jер смо се нашли… опет с побjедницима”. И погрешио jе, дакако, будући да су Хрвати извоjевали много више победа,

Изложба посвећена Дијани Будисављевић која је за време Независне државе Хрватске (НДХ) спасла око 7.500 српске деце из усташког концентрационог логора, отворена је у Дому војске Србије. Дијана Будисављевић (1891-1978), Аустријанка девојачког презимена Обексер, удала се за Јулија Будисављевића са којим је од 1919. живела у Загребу. После операције немачких и снага НДХ у Босанској Крајини и на Козари лета 1942. отпочела је акције спасавања око 10.000 српских малишана из усташких логора. Некад је најтеже бити човек – Прича о Дијани Будисављевић је уједно прича о људима који су најтежим временима успели да буду људи, који су били оно што је некада најтеже, бити човек – каже за Тањуг Слађана

Нaжaлост, све више и чешће чујем нa медијимa, aли и од обичних људи у свaкодневном говору, кaко о Косовском боју говоре кaо о миту. Понеко ту додa и онaј несрећни део који нaм се већ готово две деценије нaмеће и понaвљa – дa се митовa, кaо нечег aнaхроног, превaзиђеног, морaлло одрећи. Зa влaстито добро, јел’те. У једном делу интервјуa који сaм дaлa портaлу из Републике Српске Slavija.ba (http://slavija.rs.ba/2017/12/22/intervju-kisa-dorado/) говорилa сaм, између остaлог, и о оном што се последњих годинa нaзивa ‘Косовским митом’: Срби су једaн од ретких зaветних нaродa – Косовски зaвет је, поред крсне слaве, оно што је зaједничко свим Србимa мa где живели и без обзирa у којим крaјевимa и колико

Бројни десничарски портали у Хрватској преносе вијест да Србија намјерава да финансира филм о усташком концентрационом логору Јасеновац и оцјењују да је намјера Београда да, како наводе, „задржи колективну кривицу на Хрватима“. Хрватски десничарски портали и јавне личности из тог политичког дискурса тврде да Срби желе да „очувају мит о 700.000 убијених Срба“ у Јасеновцу. У текстовима провијава критика тезе о „геноциду“ у Независној Држави Хрватској и користи се термин „наводна геноцидност“. Вијест да Србија жели филм о страдањима у усташком логору у коме би учествовале интернационалне филмске звијезде дочекана је у овим круговима као још једно српско настојање да се Хрвати колективно оптуже за злочине. У Хрватској је, иначе,

„На Блајбургу би се требале чути речи кајања, јер је католичка црква, предвођена Степинцем, подупирала усташке геноцидне радње. Јер да није било усташког терора, не би било ни блајбуршких жртава“, пише хрватски новинар Драго Пилсел који је одрастао је у породици усташких емиграната у чију је кућу у Аргентини долазио породични пријатељ Анте Павелић, поглавник НДХ. Пилснел (56) је као младић у Аргентини био задојен усташком идеологијом, али је после једног разговора са свештеником Хорхеом Бергољом, којег данас знамо као папу Фрању, постао ангажовани антифашиста. Пилсел је први указивао на злочине над Србима у акицији „Олуја“ и који се у знак солидарности према тим жртвама једно време потписивао српским именом Јован. Пилсел је