Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Dijanina deca: dokumentarni film i multimedijalna izložba

Datum objave: utorak, 22 maja, 2018
Objavljeno u Jasenovac
Veličina slova: A- A+

Novi autorski projekat autorke RTS- a Slađane Zarić, „Dijanina deca” posvećen je ženi koja je sprovela najveću akciju spasavanja dece u Drugom svetskom ratu. Osim dokumentarnog filma koji će biti emitovan na RTS- u, u Domu vojske u Beogradu toku je i istoimena multimedijalna izložba.

Dijana Budisavljević, Austrijanka udata za srpskog hirurga Julija Budisavljevića, spasla je od sigurne smrti više od 7.500 srpskih devojčica i dečaka iz koncentracionog logora Jasenovac u Nezavisnoj državi Hrvatskoj. U sistemu logora Jasenovac ubijeno je oko 20.000 srpske, jevrejske i romske dece.

Dijana Budisavljević
Dijana Budisavljević

“Zajedno sa Ministarstvom odbrane i RTS- om odlučila sam da napravimo sveobuhvatan projekat, da to ne bude samo dokumentarni film, već da to bude i izložba, jer smo hteli da Dijanu Budisavljević približimo svakoj kući, svakoj đačkoj klupi, da o Dijani sve više pričamo. Priča o Dijani Budisavljević je ujedno priča o ljudima koji su najtežim vremenima uspeli da budu ljudi, koji su bili ono što je nekada najteže – biti čovek – naglasila je Slađana Zarić, dodajući da je ovim projektom htela da personalizuje priču o stradalima u Jasenovcu i njihovim sudbinama, a da se više ne govori samo o broju.

Izložba „Dijanina deca”

Izložba “Dijanina deca”, čija je autorka Slađana Zarić i autor arhitekture Ivan Mangov, posvećena je toj najvećoj akciji spasavanja dece iz koncentracionih logora tokom Drugog svetskog rata.

Na izložbi u Domu vojske u Beogradu, prezentovane su dokumentarne fotografije, transportne liste i delovi kartoteke koje je o svakom spasenom detetu Dijana vodila. Dokumenta su pronađena u beogradskim, banjalučkim i zagrebačkim arhivima. Izložba donosi i priče o pojedinačnim sudbinama dece koja su ostala u životu zahvaljujući akciji Dijane Budisavljević i njenih saradnika.

Izložba “Dijanina deca” biće otvorena za posetioce do 14. juna ove godine a realizovana je u produkciji Ministarstva odbrane Republike Srbije i Radio- televizije Srbije.

Dokumentarni film “Dijanina deca”

Još pre emitovanja filma na RTS- u, ovo delo je osvojilo prvo visoko priznanje: u aprilu ove godine, film je proglašen najboljim na 13. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma “Zlatna buklija” u Velikoj Plani.

Slađana Zarić, autorka: “Ako mi danas pogledamo koliki je to broj ljudi. Ako idemo sistemom proste reprodukcije, možemo da pričamo o 30.000 i 40.000 ljudi koji postoje zahvaljujući velikoj akciji spasavanja te žene i njenih saradnika”.

Dijana Budisavljević je sa grupom saradnika, iz logora Jasenovac u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, od sigurne smrti spasla na hiljade mališana. Pod pritiskom Nemaca, kojima nisu odgovarali hrvatski zločini nad srpskim stanovništvom, ustaše su nevoljno pristale da daju dozvolu da srpsku decu Dijana izvede iz logora Jasenovac. U sistemu logora Jasenovac ubijeno je 19.433 srpske, jevrejske i romske dece.

Slađana Zarić
Slađana Zarić

O hrabrosti i upornosti Dijane Budisavljević u dokumentarnom filmu svedoče oni čije živote je Dijana spasla – deca logoraši iz Jasenovca.

Osim što ih je izbavljenjem iz logora otrgla od sigurne smrti, Dijana se trudila i da očuva njihov identitet i da decu posle rata vrati porodicama. U Dijaninoj kartoteci popisano je više od 12000 mališana koja su tokom ratnog perioda prošla kroz Zagreb.

Komunistička vlast je krajem maja 1945. godine Dijani Budisavljević oduzela kartoteku i sve njene zasluge pripisala komunističkoj partiji. Oduzimanjem kartoteke Dijani je uskraćeno ono za šta se tokom rata borila – da svako dete vrati svojoj porodici. Pretpostavlja se da je oko 2.000 dece ostalo da živi u hrvatskim porodicama pod novim identitetom, ne znajući za svoje poreklo.

Slađana Zarić, autorka projekta: “Dijana Budisavljević umrla je zaboravljena. Tek sada pojedine ulice i trgovi u Srbiji i Austriji dobijaju njeno ime, kao znak zahvalnosti za ono što je učinila. Nemac Oskar Šindler spasao je živote više od 1000 poljskih Jevreja, Irena Sendler je akcijom iz varšavskog geta izvela oko 2500 jevrejske dece, a Dijana Budisavljević je od sigurne smrti spasila više od 7500 srpskih mališana… Zato je čitav projekat „Dijanina deca” je priča o humanim ljudima u najtežim vremenima, to je priča zahvalnosti iz koje svako može da izvuče pouku – da ni u jednoj situaciji, ma koliko ona bila teška i loša, nema opravdanja za nečinjenje dobrih dela”.

Dokumentarni film “Dijanina deca” sniman je Hrvatskoj, BiH, Austriji i Srbiji. Sagovornici su bivši logoraši Jasenovca i eminentni istoričari koji su se bavili periodom Drugog svetskog rata. U filmu je korišćena i bogata arhivska građa (video i foto dokumentacija) koja se odnosi na samu akciju spasavanja. Svako “Dijanino dete” pronađeno je u dostupnim dokumentima i kartotekama Dijane Budisavljević i na taj način je kroz veoma različitu sudbinu nekadašnjih malih logoraša ispričana ova zasigurno najveća humanitarna akcija tokom Drugog svetskog rata.

Slađana Zarić
Slađana Zarić

Film je realizovan u koprodukciji Radio-televizije Srbije i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Autorka filma je Slađana Zarić, novinar Vesna Ilić a direktor fotografije je Petar Vujanić. Montažer filma je Marija Bogičević, kompozitor originalne mizike je Vladimir Tošić. Producent projekta je Snežana Rodić Sinđelić.

Dokumentarni film “Dijanina deca” biće premijerno prikazan na RTS- u 23. maja 2018. godine na Prvom programu u 21 čas.

Izvor: RTS

Vezane vijesti:

MO: U Noći muzeja 70 godina „Zastava filma“ i „Dijanina deca“

Rizikovala sopstveni život: Ova hrabra Austrijanka uspela da spasi 7.500 srpske dece iz pakla Jasenovca

Otvorena izložba „Dijanina deca“ u Domu Vojske




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top