Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Rizikovala sopstveni život: Ova hrabra Austrijanka uspela da spasi 7.500 srpske dece iz pakla Jasenovca

Datum objave: sreda, 16 maja, 2018
Objavljeno u Jasenovac
Veličina slova: A- A+
FOTO: RAS SRBIJA
FOTO: RAS SRBIJA

Izložba posvećena Dijani Budisavljević koja je za vreme Nezavisne države Hrvatske (NDH) spasla oko 7.500 srpske dece iz ustaškog koncentracionog logora, otvorena je u Domu vojske Srbije.

Dijana Budisavljević (1891-1978), Austrijanka devojačkog prezimena Obekser, udala se za Julija Budisavljevića sa kojim je od 1919. živela u Zagrebu. Posle operacije nemačkih i snaga NDH u Bosanskoj Krajini i na Kozari leta 1942. otpočela je akcije spasavanja oko 10.000 srpskih mališana iz ustaških logora.

Nekad je najteže biti čovek

– Priča o Dijani Budisavljević je ujedno priča o ljudima koji su najtežim vremenima uspeli da budu ljudi, koji su bili ono što je nekada najteže, biti čovek – kaže za Tanjug Slađana Zarić, autorka izložbe dodajući da je ovim projektom htela da personalizuje priču o stradalima u Jasenovcu i njihovim sudbinama, a da se više ne govori samo o broju.

Izložba donosi i priče o pojedinačnim sudbinama dece koja su ostala u životu zahvaljujući akciji Dijane Budisavljević i njenih saradnika.

Međutim, nije poznato koliko dece je vraćeno porodici, ko je naknadno otkrio svoj identitet, koliko njih je ostalo da živi ne znajući da su kozaračka, odnosno jasenovačka deca.

– Na početku su deca dobijala kartončiće koji su im kanapom vezivani oko vrata, na kojima je pisalo ime, prezime, ime roditelja, selo iz kojeg dete potiče i logor iz kojeg je preuzeto – objašnjava Slađana Zarić, a prenose Novosti.

Dece kidala, često i jela kartončiće

Ona navodi da su pored kartona, Dijana i njeni saradnici pravili i transportne liste dece preuzete iz Jasenovca.

– Bio je to početak spasavanja, ali i očuvanja identiteta jasenovačke dece. Veliki deo identifikacionih kartona koje su deca imala oko vrata uništen je tokom transporta. Deca su te kartone kidala, a neretko i jela. Tako je nastao problem sa identitetom veoma male dece. Kad su došla u Zagreb, postojale su transportne liste i popisi imena, ali bez kartona nije bilo moguće ustanoviti identitet deteta – priča autorka izložbe.

FOTO: WIKIPEDIA
Deca u Jasenovcu Foto: WIKIPEDIA

Najtužniji trenutak u spasavanju dece iz logora bio je njihovo odvajanje od majki. To je bio jedini način da deca ostanu živa – dečaci i devojčice koje majke nisu dale ili su ih tada sakrile ubijeni su u Jasenovcu.

“Stevo se grčevito obesio majci oko vrata”

Bosiljka Sudar Lončar odvojena je od majke zajedno sa braćom Stevanom i Milanom. Deo njenog svedočanstva prikazan je i na izložbi:

“Činilo mi se da dugo stojimo ispred kapije, a vreme je ipak brzo prolazilo. Došao je i čas našeg rastanka, Milan prvi izađe kroz kapiju, zatim je došao red na Stevu. Stevo se grčevito obesio majci oko vrata, vrišti i ne da se, plačemo, majka moli da pođe, lagano ga gura od sebe, ali Stevo ništa ne čuje… Bio je to jedan od strašnih i teških dana u mom životu i ne samo mom, taj užas su doživele stotine majki i dece. Mnogima je to bio poslednji rastanak”.

Ovo je samo jedna od mnogih bolnih priča o kojima govori ova izložba.

Takođe, na jednom od panoa je zapisano:

“U Gornjoj Rijeci ustaše su smestile najzdravije dečake iz Jasenovca od kojih su planirali da naprave ‘male janičare’. Srpski dečaci bili su obučeni u ustaške uniforme i često su nosili drvene puške. U logoru je zavladala epidemija tifusa koja je usmrtila sve male logoraše. Dijana je organizovala transport i ove dece, ali od 400 dečaka koji su bili smešteni u Gornjoj Rijeci, preživelo ih je vrlo malo”, pišu Novosti.

Preživela tifus i tri nervna sloma

Inače, da bi pomogla srpskoj deci Diana Budisavljević je i sama je puno rizikovala. Obilazeći logore zarazila se bolestima koje su harale i ubijale mališane, preležala je tifus i doživela tri nervna sloma.

Krajem maja 1945. agenti OZNE oduzeli su joj albume sa fotografijama dece. Po nalogu Ministarstva socijalne politike Hrvatske 28. maja 1945. od Dijane Budisavljević je uzeta i celokupna kartoteka dece, iako nije bila završena identifikacija i repatrijacija.

Posle Drugog svetskog rata vratila se u Insbruk gde je živela povučena i potpuno zaboravljena. Više nije govorila o svom radu za vreme rata.

Izložba o Dijani Budisavljević će biti otvorena do 14. juna, a u okviru celog projekta biće emitovan dokumentarni film 23. maja, na Prvom programu RTS-a od 21 čas.

Autor: N. Dž. Novosti

Izvor: BLIC

Vezane vijesti:

Otvorena izložba „Dijanina deca“ u Domu Vojske

Diana Budisavljević: Pred nosom režimu, za hiljade života …

Mataušić: Istina o spašavanju srpske djece krila se u …

Potresan apel logorašice iz „Jasenovca“: Sve su mi pobili, bar mi brata nađite




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top