Амбасадор Израела у Хрватској Зина Калај Клајтман сматра да нису исправни компромиси према којима се неким друштвеним слојевима дозвољава употреба за многе болних атрибута и симбола који су били дио пронацистичког режима у Хрватској. Клајтманова

Тема овогодишње конференције била је “Лекције из Јасеновца за студије људских права и међународног права у 21. вијеку“… Синоћ је у Њујорку одржана седамнаеста по реду конференција и комеморација жртвама логора у Јасеновцу, у организацији

У Спомен-подручју Доња Градина одржана је пета радионица за средњошколце, што је једна од активности на обиљежавању 73. годишњице од пробоја посљедње групе јасеновачких логораша. Циљ радионице је да се средњошколци путем личних прича жртава

Иво Голдштајн који је исписао 900 страница дугу историјску студију о усташкоме логору Јасеновац сматра да би председници Хрватске коначно неко морао да каже да се у не јавља о темама које „не познаје и

Најважније дјело проте Душана Суботића, у духовном смислу, јесте градња новог Храма Покрова Пресвете Богородице у Градишки, велељепне грађевине у српско-византијском стилу изграђене 1927. године, а који је порушен 1941. године. Приредио: Милорад МАЛЕШЕВИЋ У

Професор историје на Филозофском факултету у Загребу Твртко Јаковина изјавио је да за злогласни Јасеновац не треба никаква међународна комисија, те да је Хрватска сама крива што је и аустријска десница оптужује због кокетирања са

Потомци највећих усташких злочинаца угледни су грађани, понекад и чланови владе. Настављачи њихове идеологије заштићена су хрватска елита која је пре неколико дана усред тог истог Јасеновца узвикивала „За дом спремни“ И да није учинила

Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида у Београду, скептичан је према могућности формирања поверенства за Јасеновац, али начелно прихвата ту идеју и спреман је и лично учествовати у њезиној реализацији Председница Колинда Грабар-Китаровић први

Чињеница је да је Јасеновац био највећи концентрациони логор на овим просторима, да су управљали Хрвати, а не Аустријанци или Немци и да су убијана и деца. То је изјавио директор Института за савремену историју

„Плитика” је 19. априла 2018. објавила додатак „Јасеновац да се не понови” са чланцима разних аутора о усташким злочинима. Моју пажњу је посебно привукао чланак који је написао Мирко Галосо, студент историје Универзитета у Удинама,

Већ данима на разним трбинама по Хрватској могу се чути тврдње да је велики број жртава у Јасеновцу „фалсификован“ и да је то „великосрспка пропаганда“. Тако се дошло до опскурних тврдњи да у Доњој Градини