Експерт за питања тероризма Џевад Галијашевић сматра да је најважнији елемент насљеђа Алије Изетбеговића вјечна мржња, коју је посијао према свему што је другачије, те да опасности има док год постоји проблем хришћанске већине у БиХ и рат који никада није прекинут са хришћанима. Галијашевић тврди да је Изетбеговић био корумпирани фундаменталиста и злочинац којег није занимала, судбина народа – муслиманског, српског и хрватског, те да је очигледна његова у разбијању Југославије. “Убијао је и пљачкао у име ислама, баш како је најавио у својој (анти) исламској декларацији. Он је предсједник Предсједништва БиХ за чијег мандата је убијено сто хиљада људи, са свога огњишта протјерано више од два милиона грађана,

Људе на сарајевској пијаци Маркале није убила граната која је долетјела са српских положаја, него двије експлозивне направе, даљински активиране, установили су Зорица Суботић и Миле Попарић, коаутори експертизе “Маркале 1 и 2”, гранатирања Сарајева и снајперских дејстава у предметима Радована Караџића и Ратка Младића пред Хашким трибуналом. Након што су проучили документа са свједочењима, детаље истрага Унпрофора и Центра служби безбједности Сарајева, као и видео-записе евакуације послије крвавог напада у Сарајеву, ови стручњаци недвосмислено су утврдили да постоје манипулације у вези са Маркалама. “Прва експлозија окренула је тезгу за 180 степени. Друга, која тада није ни истраживана, догодила се у сусједном пролазу, под правим углом. Чињеница је да је

Свједочећи у одбрану генерала Ратка Младића, бивши припадник обезбјеђења Алије Изетбеговића тврдио је данас, пред Хашким трибуналом, да су напад на сарајевску пијацу Маркале, у зиму 1994, организовали Изетбеговић и исламски вјерски поглавар Мустафа Церић, а спровели генерали тзв. Армије БиХ. Свједок је – под псеудонимом ГРМ-116, скривеног лика и електронски измијењеног гласа – изјавио да је као припадник специјалне јединице “Бисери”, 1992-94. био у обезбјеђењу Предсједништва БиХ које је засједало у згради Народне банке у Сарајеву. Младићев бранилац Миодраг Стојановић у судници је цитирао документ власти БиХ, као потврду да је свједок заиста био у тој јединици. ГРМ-116 је тврдио да је имао прилику да чује шта су Изетбеговић, реис Церић,

На мјесту гдје је била кућа Срете Јокића у сарајевском насељу Илијаш, сада је муслиманско гробље. Радмила Мочевић кћерка Срете Јокић, од 1996. године води спор са општином Илијаш и доказује да је породична кућа бесправно срушена, а земљиште додјељено Исламској заједници. Ни након више позива и дописа из општине Илијаш нисмо добили објашњење о рушењу приватне имовине у власништву породице Јокић и какву је то поруку послало српским повратницима у Илијаш. Радмила Мочевић емотивно је доживјела долазак у Стари Илијаш, на мјесто гдје је провела дјетињство. Умјесто породичне куће у којој је с родитељима живјела од краја 60-тих година прошлог вијека сада гледа у спомен обиљежје страдалим шехидима, нишане

На суђењу за ратне злочине над српским цивилима на подручју Рогатице и Фоче, свједок Тужилаштва БиХ, заштићеног идентитета, “СТ-1” изјавио је да је видио како оптужени Емир Драковац сијече главу једном човјеку у селу Вратсалићи, општина Рогатица. Према његовим ријечима, на састанку у Устипрачи формиран је батаљон у чијем су саставу биле и Рогатичка и Кукавичка чета, које су одлазиле у заједничке акције у “повратак територија према Рогатици”, а у једној од њих у селу Вратсалићи наишли су на човјека који је пекао ракију, јавља Бирн. “Драковац и још један су му стајали иза леђа. Нисам видио ко, али неко је пуцао у тог човјека, а онда су навалили на

Пред Кантоналним судом у Зеници почело је обновљено суђење Хајрудину Дедићу за злочине почињене над српским цивилима на подручју Брезе. Предсједавајући Судског вијећа Енес Маличбеговић рекао је да је Врховни суд Федерације БиХ укинуо пресуду којом је Дедић осуђен на шест година затвора, те вратио предмет на поновно суђење. Кантонални суд у Зеници је почетком октобра 2014. године прогласио Дедића кривим да је, као полицајац у Брези 10. јуна 1992. године, учествовао у претресу кућа у засеоку Дужице и привођењу српских цивила, те их с другима тукао у полицијској станици. Два цивила су подлегла, а три задобила тешке повреде, преноси Бирн. Врховни суд Федерације БиХ је прошлог мјесеца укинуо ову

У наставку суђења за злочине почињене на подручју Хаџића Бакир Алиспахић, свједок одбране Мустафе Ђелиловића, тврдио је да је само ратно Предсједништво БиХ могло донијети одлуку о рјешавању проблема “Силоса”, у којем су, према оптужници, били заточени Срби. За злочине почињене на подручју општине Хаџићи суди се Мустафи Ђелиловићу, Фадилу Човићу, Мирсаду Шабићу, Незиру Казићу, Бећиру Хујићу, Халиду Човићу, Шерифу Мешановићу и Нермину Калемберу, који су, према оптужници, били припадници војне и полицијске власти, управници или стражари у логорима. Они су оптужени за незаконито затварање, нечовјечно поступање, физичку и душевну патњу, те одвођење заточеника на принудни рад. Некадашњи министар унутрашњих послова такозване Републике БиХ Бакир Алиспахић рекао је да је

Тужилаштво БиХ сматра да је доказало кривицу Рамиза Авдовића и Јулијана Николаја Винтиле, који су оптужени за злочине над српским цивилима у Сарајеву 1992. године. У завршним ријечима пред Судом БиХ, тужилац Џевад Муратбеговић данас је навео да је Авдовић де факто обављао дужност командира обезбјеђења на петом спрату Централног затвора, те војног затвора у некадашњој касарни “Виктор Бубањ”. Он је сугерисао Судском вијећу да одбрани не треба вјеровати да Авдовић није био на тој функцији и да никако није боравио у Централном затвору. Муратбеговић је навео да је управо Авдовић одвео свједока Драгомира Пејића у Централни затвор, гдје га је ударио ногом у цјеваницу након што је рекао да