arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Митрополит Амфилохије на премијери филма ''Ви идите, ја нећу''

СРПСКИ НАРОД ВИЈЕКОВИМА НА КОСОВСКОМ РАСПЕЋУ

30. септембар 2015.

  Његово преосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе рекао jе на свечаноj премиjери документарног филма о страдању српског народа на Косову и Метохиjи “Ви идите, jа нећу!”, да jе српски народ виjековима “саразапет Христу” на косовском распећу, чиме jе постао и остао Божиjи народ.  “Само народи коjи се сараспињу Христу, коjи се пењу на његову голготу и постаjу причасници његове васкрсле жртве за живот свиjета, су зрели историjски народи”, рекао jе митрополит Амфилохиjе у београдском Дому синдиката. Он jе поручио да jе филм свjедочанство о новом распећу Косова и да посебно говори о Милошу Ћирковићу, Србину из Пећи коjи jе “као нови Обилић остао рекавши: `Ви идите, jа нећу` и себе жртвовао

Мали Зејтинлик

Ослушкивање тишине на Малом Зејтинлику

30. септембар 2015.

Све чешће долазим овдjе, рече док jе спуштао поглед са биjелог мермерног крста. А раниjе сам долазио риjетко, jедном годишње, на задушнице. Пише: Вукашин Беатовић На тренутак jе заћутао, као да jе скупљао снагу да каже оно што jе желио. На његовом лицу примиjетио сам благу несигурност коjу jе брзо разниjела громогласна тишина Малог Зеjтинлика. Потом jе ставио руку на хладну крстачу и испричао причу коjа ме дуго прати, па сам риjешио да jе запишем. Да остане. – Док сам био диjете ово гробље за мене jе представљало сусрет са оним од чега сам бjежао. Нисам могао да прихватим да jе отац погинуо док jе бранио Илиџу. Дубоко у себи

Служен парастос у Доњем Забрђу код Угљевика

ГОДИШЊИЦА ПОВРАТКА СРПСКИХ ЗАРОБЉЕНИКА СА ЛИСАЧЕ

29. септембар 2015.

У Доњем Забрђу код Угљевика данас jе обиљежено 20 година од повратка српских бораца коjи су 11 мjесеци били заточени након заробљавања на маjевичкоj Лисачи. Поводом овог догађаjа и Дана Мjесне заjеднице служен jе парастос погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата и у Другом свjетском рату. У протеклом одбрамбено-отаџбинском рату у редовима Воjске Републике Српске погинуло jе 16 мjештана Доњег Забрђа, а на спомен обиљежjу уписано jе 246 имена палих бораца и цивилних жртава из протекла два рата. Начелник општине Василиjе Перић рекао jе да сваки грађанин Угљевика и Републике Српске има дужност и обавезу да слиjеди идеале за коjе су се српски борци жртвовали. Он jе рекао да се на Дан

Миломир Савчић, предсједник Борачке организације Републике Српске Фото: СРНА

БОРС: Потребан програм помоћи обољелим од ПТСП-а

29. септембар 2015.

Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске (БОРС) Миломир Савчић сматра да би Српска требало да донесе програм помоћи борцима Воjске Републике Српске обољелим од посттрауматског стресног поремећаjа (ПТСП) и да као држава стане иза тог програма. “Потребно jе да Министарство рада и борачко-инвалидске заштите, Министарство здравља и социjалне заштите Републике Српске, БОРС и друге организациjе коjе се баве овом проблематиком сагледаjу величину овог проблема, те да донесу одговараjући програм иза коjег ће стати држава”, изjавио jе Савчић. Савчић jе подсjетио да jе раниjе била идеjа у БОРС-у да се саборцима обољелим од ПТСП-а помогне оснивањем клубова ветерана у Српскоj, али jе то практично остало “мртво слово на папиру”, jер су за

Приштина: Православно гробље Фото: СРНА

Косово- Мртви Срби “склапају” уговоре

29. септембар 2015.

Судовима самопроглашеног Косова и Агенциjи за приватизациjу поднесено jе више од 41.000 тужби и захтjева за враћање насилно одузете имовине Срба и неалбанаца. Промjена власништва над непокретностима врши се на основу фалсификованих судских пресуда и уговора о промету коjе су “потписали” чак и мртви Срби, изjавила jе адвокат Милка Милосављевић. Она наводи да криминалци и шефови албанске мафиjе настоjе да протежирањем спорова легализуjу имовинску карту Косова насталу фалсификовањем земљишних књига. – Стање у коjем се налази имовина Срба и државе Србиjе jесте алармантно. Риjеч jе о наjтежоj врсти криминала коjа се огледа у томе што се промjена власништва над непокретностима врши на основу фалсификованих судских пресуда и уговора о промету коjе

Полагање вијенаца на гроб мајора Милана Тепића

ОДАТА ПОШТА ХЕРОЈУ МИЛАНУ ТЕПИЋУ

29. септембар 2015.

Полагањем виjенаца и прислуживањем свиjећа код породичне гробнице на мjесном гробљу у Комленцу, у општини Козарска Дубица, обиљежен jе Дан сjећања на народног хероjа Милана Тепића и 24 године од његове погибиjе у бjеловарскоj касарни у Беденику.  Виjенце су код породичне гробнице Тепића положили начелник општине Козарска Дубица Миле Злоjутро, предсjедник Скупштине општине Милован Баришић и делегациjа Општинске Борачке организациjе на челу са предсjедником Драгољубом Ћибићем. “И данас смо се као и годинама уназад поклонили сjенама народног хероjа маjора Милана Тепића. Његово дjело jе понос Козарске Дубице и треба да послужи као наук и инспирациjа новим генерациjама”, изjавио jе Злоjутро. Он каже да Скупштина општине Козарска Дубица прогласила 29. септембар

СУТРА ДАН СЈЕЋАЊА НА НАРОДНОГ ХЕРОЈА МИЛАНА ТЕПИЋА

28. септембар 2015.

Графит посвећен Милану Тепићу Полагањем виjенаца и паљењем свиjећа на мjесном гробљу у Комленцу сутра ће у Козарскоj Дубици бити обиљежен Дан сjећања на народног хероjа Милана Тепића.   У присуству чланова породице, виjенце ће на породичну гробницу Тепића положити начелник општине Козарска Дубица Миле Злоjутро, предсjедник Скупштине општине Милован Баришић, посланици у Народноj скупштини Републике Српске и представници Општинске борачке организациjе.   Маjор Југословенске народне армиjе Милан Тепић погинуо jе 29. септембра 1991. године у бjеловарскоj касарни на Беденику, након што jе дигао у ваздух воjно складиште и себе, не желећи да препусти неприjатељу оружjе коjим би убиjао његове воjнике.   За таj jуначки чин маjор Тепић jе одлуком

Вариводе - споменик

ДАНАС КОМЕМОРАЦИЈА ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ У ВАРИВОДАМА И ГОШИЋУ

28. септембар 2015.

Споменик српским цивилима убиjеним у Вариводама У селима Вариводе и Гошић код Кистања данас ће бити одржана комеморациjа у спомен на српске цивиле са подручjа Шибенско-книнске жупаниjе убиjене након акциjе “Олуjа”. Комеморациjу организуjу Српско народно виjеће и општина Кистање. На данашњи дан навршава се 20 година од убиства девет мjештана српске националности у селу Вариводе, и за те злочине до данас нико ниjе осуђен, саопштио jе данас предсjедник Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац. Двадесетосмог септембра 1995. године, готово два мjесеца по завршетку “Олуjе”, у селу Вариводе, убиjено jе девет мjештана српске националности: Јован Берић (75), Шпиро Берић (55), Раjдивоj Берић (69), Мариjа Берић (69), Мирко Покраjац (84), Душан Дукић (59),

Коме сметају мртви Срби у Гостовићу у Федерацији (ВИДЕО)

27. септембар 2015.

Након што су мjештани Гостовића, села у близини Завидовића, протjерани 1992.године, порушено jе и више од 80 одсто њихових мjесних надгробних споменика.   Порушени споменициФото: РТРС Двадесет три године послиjе, споменици су и даље на мети вандала. Неки су обнављани чак и пет пута. Починиоци никада нису пронађени. А то довољно говори, кажу протjерани мjештани, да у Гостовићу нису добродошли.   Извор: Радио Телевизиjа Републике Српске   Везане виjести: ПОЛИЦИЈА ДА ПРОНАЂЕ РУШИТЕЉЕ СПОМЕНИКА – Jadovno … СРУШЕНО СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ У ДВОРИШТУ СРПСКЕ ЦРКВЕ ПРЕДМЕТ 10 ГОДИНА СТОЈИ У ТУЖИЛАШТВУ БиХ! – Jadovno … Озрен – Возућа – Jadovno 1941.    

Личина за Пресс: Из Хрватске протјерано укупно 800.000 Срба!

27. септембар 2015.

Ратко Личина Недавно морбидно обиљежавање 20. годишњице “Олуjе” у Хрватскоj, али и актуелни суманути “царински рат”, коjи jе званични Загреб обjавио Србиjи због таласа миграната с Блиског истока, потврђуjу да ће односи два наjвећа народа на простору бивше Југославиjе jош дуго потресати Балкан. О кључним контроверзама с овим предзнаком, Пресс jе разговарао с Ратком Личином, данашњим министром у влади РСК у прогонству, коjи jе послиjе првих вишестраначких избора у Хрватскоj 1990. године био наjмлађи посланик СДС-а у Хрватском сабору. – Као што су Хитлер и Ниjемци у Другом свjетском рату вjеровали да ће постићи “коначно рjешење” jевреjског питања, тако су и Туђман и Хрвати послиjе “Олуjе” помислили да су коначно

Parastos_na_Rogosiji.jpg

ПОМЕН ЗА 29 БОРАЦА ПОГИНУЛИХ НА РОГОСИЈИ

26. септембар 2015.

Борачка организациjа обиљежила jе 23 године од страдања 29 бораца Воjске Републике Српске коjи су на данашњи дан 1992. године погинули у нападу неприjатељских снага на узвишењу Рогосиjа код Власенице. Мемориjалном скупу код спомен-обиљежjа погинулим ратницима на Рогосиjи присуствале су и делегациjе борачких удружења, логораша, општинских власти у Власеници, те чланови породица погинулих jунака и њихови саборци. Парастос погинулима служио jе свештеник Владимир Радоњић, коjи jе у пригодноj бесjеди након богослужења рекао да се никада не смиjе заборавити жртва коjу су борци Рогосиjе подниjели за одбрану Републике Српске. “Када jедан млади живот оде са ове земље, не оде само он и ми не изгубимо само њега, него изгубимо и његову

Polaganje_vijenaca_kod_Spomen_obiljezja_u_Novom_Gradu.jpg

ОБИЉЕЖЕН ДАН ОДБРАНЕ У ОДБРАМБЕНО-ОТАЏБИНСКОМ РАТУ

25. септембар 2015.

Полагање виjенаца код Спомен-обиљежjа у Новом Граду Делегациjе општине Нови Град, локалне Борачке организациjе и породица погинулих бораца и ратних воjних инвалида положиле су виjенце и прислужиле свиjеће код спомен-обиљежjа погинулим борцима у овом граду, поводом 25. септембра – Дана одбране ове општине у одбрамбено-отаџбинском рату. Након овог чина, од Трга Младена Ољаче кренуо jе “Марш слободе” према Новскоj планини, гдjе jе у септембру 1995. године била посљедња линиjа одбране. Ученицима новоградских средњих школа историjски час одржао jе командант 6. батаљона Новоградске бригаде Мирко Мачак, коjи jе говорио о томе како jе одбрањена општина од напада прво Хрватске воjске, а затим и Петог корпуса такозване Армиjе БиХ. “Да су хрватске

Nedeljko_Mitrovic.jpg

ИЗЛОЖБА “ОПОМЕНА” У МУЗЕЈУ СРПСКЕ

24. септембар 2015.

Недељко Митровић Поводом обиљежавања 15. септембра – Дана погинулих и несталих Републике Српске, у Музеjу Републике Српске у Бањалуци постављена jе изложба под називом “Опомена” о узроцима и посљедицама одбрамбено-отаџбинског рата Српске.   Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић навео jе да jе риjеч о документарно-фактографскоj изложби о страдањима Срба од 1991. до 1995. године, коjа садржи 30 паноа, величине 100 пута 70 центиметара.   “Изложба садржи уводни дио коjи говори о страдањима Срба западно од Дрине до посљедњег грађанског рата у БиХ, са акцентом на почињени геноцид у Другом свjетском рату, чиме се жели указати на континуитет злочина у 20. виjеку чиjи jе циљ

U_crkvi_Sv_Velikomucenice_Marine_u_Podravanju_sluzen_parastos.jpg

ПОРОДИЦЕ ТРАЖЕ ОДГОВОРНОСТ ЗА УБИЦЕ СРБА У ПОДРАВАЊУ

24. септембар 2015.

У цркви Свете Великомученице Марине у Подравању служен jе парастос страдалим Србима У цркви Свете Великомученице Марине у Подравању код Сребренице служен jе парастос за 60 мjештана овог села погинулих у посљедњем рату, од коjих су 32 цивила и воjника убиjена на данашњи дан 1992. године. Служењем парастоса и прислуживањем свиjећа за покоj душа погинулих, неколико десетина мjештана, сабораца и чланова породица страдалих, обиљежило jе данас 23 године од погибиjе мjештана овог села, међу коjима jе осам Перендића, по седморо Маринковића и Шараца, те по четворо Николића и Јовановића. Делегациjе општинске Борачке организациjе и српских чланова општинског руководства Сребренице положиле су цвиjеће код спомен-плоче погинулима коjа jе постављена на зид

Тужилаштво БиХ

Срби напуштали Ливно из страха

23. септембар 2015.

На суђењу за злочине почињене над српским цивилима у Ливну, свjедок Тужилаштва БиХ Витко Дувњак рекао jе пред Судом БиХ да jе већина Срба у марту и априлу 1992. године напустила Ливно из страха. Дувњак jе испричао да jе почетком рата у Ливну власт преузела Хрватска демократска странка (ХДЗ), а да jе у самом граду већинско становништво било српске и бошњачке националности. Он jе рекао да jе у љето 1992. године био притворен у Основну школу “Иван Горан Ковачић”, гдjе jе задржан пет до шест дана, а да jе приjе тога био притворен у полициjским гаражама у Ливну. “Ишао сам уjутро да се приjавим у полициjу, било jе обавезно jављање

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА