arrow up
Ž | Ж
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ž | Ж
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Дачић Китаровићевој: А шта је Бутрос Гали написао 1994?

3. децембар 2017.

Београд — Хрватска би требало да се суочи са прошлошћу, а не да напада Србију поводом њихових сукоба са Бошњацима, наводи шеф српске дипломатије Ивица Дачић. Осим тога, Дачић је коментаре хрватских званичника поводом последње пресуде Хашког трибунал назвао “невероватно лицемерним”. Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић негирала је нешто раније да је Хрватска учествовала у удруженом злочиначком подухвату, тврдећи да је та земља четири године учцествовала у одбрани БиХ, као и да је хрватски народ у тој земљи био „прва жртва великосрпске агресије“, пренела је Хина.  О каквој такозваној ‘великосрпској агресији’ говори хрватска председница, наводи Дачић, “кад су још деведесетих година у Савету безбедности расправљали о том питању”. Дачић истиче

Требиње - Савчић на свечаној академији Фото: СРНА

Трећи одред специјалне бригаде полиције допринио стварању Српске

2. децембар 2017.

У Требињу је свечано обиљежено 25 година од оснивања Трећег одреда специјалне бригаде полиције-Херцеговина. Служен је помен и положено цвијеће на споменик припадницима полиције погинулим у Одбрамбено отаџбинском рату. Свечана академија у Културном центру била је прилика да се присутни подсјете на значај овог Одреда, његове успјехе, а посебно на припаднике који су живот дали борећи се у његовим редовима. Ратни пут Трећег одреда Специјалне бригаде полиције-Херцеговина био је дугачак. Од Требиња до новог Града стизали су углавном голобради младићи бранећи свој народ и земљу.Кроз овај одред , од оснивања 1.децембра 1992. године прошло је више од стотину бораца. Живот за Републику Српску дало је њих 12. Многи су рањавани

Фото: intermagazin.rs

Непријатна питања за Арноа Гујона на ТВ Н1: Морао да се правда зашто помаже Србима на Косову!

2. децембар 2017.

Гостујући у емисији „Нови дан“ на телевизији Н1 највећи француски хуманитарац у Србији Арно Гујон први пут се нашао у ситуацији да се правда за оно што ради у српској јужној покрајини Највећи француски хуманитарац у Србији, Арно Гујон, гостовао је данас у емисији „Нови дан“ на телевизији Н1 како би најавио будуће хуманитарне акције. Међутим, његова хуманост и све оно што је урадио за Србе у енклавама на Kосову била је тема о којој се најмање причало током његовог гостовања. Водитељка Марија Антић имала је за Арноа нека друга питања. Kако Француз у уторак 5. децембра на Факултету политичких наука треба да одржи предавање на тему „Хуманост у 21. веку“,

Zoran Saponjic

Београдска „истина“ о Сребреници

2. децембар 2017.

Србија мора да зна истину о Сребреници! Србија мора да зна истину о Сребреници! Не једном, него, чини ми се, најмање три пута поновљена је ова реченица пре неко вече, у студију државне телевизије у Београду, оне коју сви плаћамо из свог џепа, у емисији посвећеној „дометима рада Хашког трибинула“! И у праву су на државној телевизији! Србија мора да зна истину о Сребреници! Само што је пре неко вече у оној емисији остало недоречено – коју истину? Истину, или „истину“ о Сребреници коју преферирају из суседства, из Сарајева? У праву су на српској државној телевизији када траже истину! Само, очекивао сам да у оној емисији, пре неко вече, кажу

ХВО - Орашје Фото: РТРС

Хрватске јединице у Посавини убиле 3.684 српска цивила и отвориле 54 логора

2. децембар 2017.

Хашки трибунал, који је осудио Хрватску за агресију на БиХ и окупацију дијела њене територије, „заборавио“ је војни удар диригован из Загреба на Србе у Посавини, гдје су хрватске јединице за неколико мјесеци убиле 3.684 српска цивила и отвориле 54 логора за Србе, пишу „Вечерњи новости“. Према наводима овог листа, хрватске јединице су од 26. марта 1992. године, када су прешле Саву, и наредних дана окупирале Шамац, Брод, Модричу, Оџак, Орашје, Дервенту, Градачац и Брчко, гдје су починиле масовне злочине. Хрватски генерал Винко Штефанек прошле године је рекао да је командовао Тактичком групом Хрватске војске у Посавини и да је командна линија била јединствена са Загребом. Први масовни злочин у

У Српској Тишини код Шамца служен је парастос и положени су вијенци у знак сјећања на погинуле у одбрамбено-отаџбинском и Другом свјетском рату.

Служен парастос за погинуле у отаџбинском и Другом свјетском рату

1. децембар 2017.

У Српској Тишини код Шамца служен је парастос и положени су вијенци у знак сјећања на погинуле у одбрамбено-отаџбинском и Другом свјетском рату. У овом мјесту, у одбрамбено-отаџбинском рату погинуло је 10 бораца и троје цивила, а у Другом свјетском рату 128 мјештана, од којих су 1. децембра 1944. године усташе свирепо убиле 59 Срба, међу којима 10 дјеце. Начелник општине Шамац Ђорђе Милићевић рекао је новинарима да су убијени 1944. године страдали само због тога што су били Срби. „Седамдесет и три године након тога одајемо им пошту, с поруком да православни народ прашта, али да ради своје историје не може и не треба да заборави“, навео је Милићевић.

Чедомир Антић

Антић: Хрватска извршила агресију на Бошњаке и Србе

1. децембар 2017.

Историчар Чедомир Антић сматра да је Хрватска деведесетих година прошлог вијека извршила агресију на Бошњаке у БиХ, али и на Србе, док су Југославија и Србија, углавном, посредно подржавале Републику Српску и Републику Српску Крајину. „Југославија и Србија су повукле своје организоване оружане формације и браниле свој народ од оружаног напада не само Бошњака и Хрвата, него и Хрватске и великих сила НАТО-а. Међутим, нису учествовале на начин како је учествовала Хрватска“, рекао је Антић. Антић, који је и предсједник „Напредног клуба“, каже за „Глас Српске“ да је Хрватска годину дана ратовала против Бошњака с идејом да створи своју државу у БиХ, иако је себе непрекидно представљала као угрожену и

Фото: ИН4С

Кристофер Блек: Случај Младић – Мрља на образу цивилизације

1. децембар 2017.

Генерал Младић је жртвени јарац ратних злочина NATO у Југославији, злочина које Хашки трибунал заташкава „Све су то лажи. Ово је NATO суђење“. Пркосне речи генерала Младића судијама ad hoc сида за ратне злочине у Југославији, који је под NATO контролом, одјекнуле су јасно и гласно у дану када су одглумили да су му изрекли пресуду. Могао је додати: „али историја ће ме ослободити“, и много тога још да га главни судија Ори није избацио из суднице у свом покровитељском маниру као да се обраћа несташном ученику, а не човеку оптуженом за злочине које није починио. Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова поновила је генералове речи 23. новембра: „Морамо

Србе у „Олуји“ су убили без казне

30. новембар 2017.

Процес против Готовине оголео дупле аршине Хага. Фила: Ту је било много више доказа за УЗП Последње две одлуке Хашког трибунала, у само седам дана, бациле су другачије светло на сукобе из деведесетих година и улогу Србије и Хрватске у њима. На ово указују правни стручњаци, по којима ће пресуда Трибунала руководству босанских Хрвата бити тег око врата Загребу, јер је потврђено да је део некадашњег политичког врха, са Фрањом Туђманом био део удруженог злочиначког подухвата, док је одлука у случају генерала Ратка Младића од прошле среде недвосмислено изоставила државно руководство Србије из УЗП. Адвокат Тома Фила каже, за „Новости“, да је после ових пресуда јасно да су Србија и

Зграда некадашњег Дома здравља Фото С. Мишљеновић

Не дају да Дрвар оживи

30. новембар 2017.

Репортери „Новости“ у посети највећој српској општини у Федерацији БиХ. У граду има 7.000 Срба, али им Хрвати и даље не дозвољавају да раде Дрвар, град који је у бившој Југославији носио предзнак Титов и био понос целе државе, јер Немци ни поред великог десанта нису успели да се домогну „највећег сина наших народа и народности“, данас је – град рушевина. Тешко је страдао у рату, а није се опоравио ни након две деценије у миру. Постао је град у којем људи живе од данас до сутра. Место где је време стало 1991. године. Заборављена су и Титова пећина и највећи гигант дрвне индустрије СФРЈ „Грмеч“, дрења се спомиње само за „Дане дрење“… Пре рата

Мркоњић Град: Спомен плоча Фото: РТРС

Нико не спомиње злочине над Србима

30. новембар 2017.

Хашка пресуда шесторици лидера некадашње Херцег-Босне, којом је потврђена умијешаност хрватског државног врха у удружени злочиначки подухват у БиХ, још више је разочарала начелнике западнокрајишких општина јер се нигдје не спомињу стравични злочини почињени над Србима на овим просторима. Начелник општине Рибник Раденко Бањац рекао је Срни да није компетентан да коментарише пресуду суда у Хагу, али да му је жао што су поново негиране српске жртве у одбрамбено-отаџбинском рату. „И општина Рибник била је нападнута од регуларне хрватске војске, која је у септембру 1995. године извршила агресију на западнокрајишке општине. Наша општина је претрпјела велика материјална разарања, а било је и цивилних жртава“, навео је Бањац. Он је истакао

Трибунал у Хагу

Од љубави до мржње

30. новембар 2017.

Ко данас укључи хрватске телевизијске и радио канале, погледа портале, прелиста штампу или прочита изјаве десних и лијевих хрватских политичара суочиће се са истим примједбама о Хашком трибуналу које су управо они исмијавали скоро 20 година. Приредио: Ненад ТАДИЋ Дио у коначној пресуди Хашког трибунала шесторци Херцег-Босне који говори о међудржавном сукобу и учешћу хрватских јединица у рату у БиХ, не узима у обзир општепознату чињеницу о страдањима српских цивила са почетка сукоба током деведесетих година прошлог вијека. Злочини на Купресу, Сијековцу, Броду, Дервенти и Посавини уопште, безбројни докази о преласку трупа из Хрватске… Све је то у међународној јавности игнорисано зарад организованог прећуткивања српске несреће у сукобима унутар БиХ.

Божица Живковић Рајилић Фото: РТРС

Зле намјере према Републици Српској

29. новембар 2017.

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић сматра да је за српске жртве рата потпуно неприхватљив Нацрт закона о жртвама тортуре у БиХ, јер, осим што је ријеч о преносу надлежности, припреман је и са злим намјерама према Српској. „Јавне консултације о Нацрту закона о правима жртава тортуре у БиХ, којег припрема Министарство за људска права и избјеглице БиХ немају никакве везе са Републиком Српском, нити удружења проистекла из Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске учествују у тим консултацијама“, рекла је Рајилићева Срни. Она је нагласила да је рјешавање ове материје, према Дејтонском споразуму, у искључивој надлежности ентитета, истичући да је Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске припремило

Фото: Thinkstock

Дјевојчица Драгана Секулић страдала од испаљеног пројектила у главу

28. новембар 2017.

Вјештак судске медицине Зоран Станковић на суђењу за злочине почињене над српским цивилима у Трнову рекао да је у октобру 2001. године урадио обдукције на 12 посмртних остатака који су ексхумирани на Јаворској коси и да је код дјевојчице Драгане Секулић на лијевој тјеменој кости пронашао преломни дефект за који се са сигурношћу може рећи да је настао испаљивањем пројектила. Станковић је рекао да су кости лобање код Саве Кењића биле су очуване гдје постоји прострелна рана и да се може рећи да је смрт настала оштећењем виталних органа, као посљедица дејства пројектила. Он је навео да су сви лешеви били у стању трулежа, уз недостатак дијелова костију, и констатовао

Бивши хрватски министар: Гађао сам зољом Младићево возило

27. новембар 2017.

Анте Котромановић, бивши министар одбране у влади некадашњег премијера Зорана Милановића (СДП) причао о рату за ријечки Нови лист Бивши хрватски министар одбране Анте Котромановић, у влади некадашњег премијера Зорана Милановића (СДП), изјавио је да је у рату 1991. године зољом пуцао на возило незнајићи да се у њему налазио Ратко Младић за којег тврди да је чинио страхоте у име „једне пуно шире политике која је била креирана у Београду“, те да је штета што не постоји строжа казна. „Први пут смо користили зоље и ја сам пуцао на оклопно возило у којем је био Младић. Удаљеност је била само 4-5 метара, а зољи је потребно минимално 70-80 метара

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА