Reporteri „Novosti“ u poseti najvećoj srpskoj opštini u Federaciji BiH. U gradu ima 7.000 Srba, ali im Hrvati i dalje ne dozvoljavaju da rade
Drvar, grad koji je u bivšoj Jugoslaviji nosio predznak Titov i bio ponos cele države, jer Nemci ni pored velikog desanta nisu uspeli da se domognu „najvećeg sina naših naroda i narodnosti“, danas je – grad ruševina.
Teško je stradao u ratu, a nije se oporavio ni nakon dve decenije u miru. Postao je grad u kojem ljudi žive od danas do sutra. Mesto gde je vreme stalo 1991. godine. Zaboravljena su i Titova pećina i najveći gigant drvne industrije SFRJ „Grmeč“, drenja se spominje samo za „Dane drenje“…
Pre rata u Drvaru je živelo oko 18.000 Srba, a prema popisu iz 2016. godine ima ih 7.000, uz nekoliko stotina Hrvata i Bošnjaka. Drvar je opština sa najviše Srba u Federaciji BiH. Ali život Srba povratnika sveo se na puko preživljavanje. Budućnost je crna, a iz godine u godinu, sve je teži ionako tmuran život u Drvaru, započinju priču za „Novosti“ radnici, penzioneri i političari koji žive i rade u ovom gradu.
– Pogledajte samo oko sebe. Čak 30 ruševina iz rata još uvek se nalazi u centru Drvara. Sve što je uništeno u ratu ni nakon dve decenije nije obnovljeno. Zgrada Doma zdravlja, bolnica, Železnička stanica, zgrada Crvenog krsta gde je osnovan Crveni krst SFRJ… sada su ruglo Drvara. I „Grmeč“ je sada velika ruševina – kaže za „Novosti“ Mile Marčeta, srpski delegat u Domu naroda Parlamenta FBiH i čovek koji se među prvima vratio u ovaj grad kad je rat završen.
Već dve decenije Marčeta se bori za povratak Srba. Kako kaže, sve što u Drvaru Hrvati nisu uništili tokom rata, sada uništavaju u miru i to otvoreno bez ikakvog prikrivanja.
– Drvar je najveća srpska opština u Federaciji BiH i nalazi se u Livanjskom kantonu kojim vladaju Hrvati. Seku nam šumu kako hoće i voze u Hercegovinu. Dovode radnu snagu iz Livna, Tomislavgrada i Knina samo da se Srbin ne bi zaposlio u Drvaru. Na sceni je etničko čišćenje Srba u Drvaru posle rata od strane Hrvata i budućnost nam je crna ako se ovo nastavi – priča Marčeta i kaže da ima spasa samo ako se Srbi ujedine i dobiju podršku Republike Srpske i Srbije.
Da je tako potvrđuje i Rajko Srdić, koji se 2003. godine vratio u svoj Drvar.
– Živim u Drvaru sa suprugom i dvoje dece, za koju ovde ne vidim nikakvu budućnost. U gradu postoji jaka sprega srpskih i hrvatskih političara i samo oni imaju korist od života ovde. Oni dele poslove i novac, a narodu ni mrvice ne daju. Narod živi kao najveća sirotinja, a čak 80 odsto ljudi ne radi. Ako se nađe neki posao, budeš srećan sa par stotina maraka plate. Evo, ja živim u zgradi koja je oštećena u ratu i do dana današnjeg nije popravljena – priča Srdić.
Drvarčanin Đuro Pećanac (66) poznat je u celom regionu po svojoj rakiji „drenji“. Za život u Drvaru kaže da je težak i da Opština nema osećaj čak ni da zaštiti drenjinu i od toga napravi brend od kojeg bi živeli svi u gradu.
– Nema podsticaja ni plana u kom smeru da se razvijamo. Prepušteni smo sami sebi. O drenjini se priča samo kad dođu „Dani drenje“. I tada Opština gleda samo kako da naplati štand proizvođačima, a gde god odemo na sajam, štand nam je plaćen, dok u svom Drvaru moramo sami da ga platimo – kaže Đuro.
Ništa bolje ne žive ni penzioneri.
Čedo Rokvić, penzioner, vratio se posle rata i kaže da je 13 godina bio na birou:
– Živim od danas do sutra, od mršave penzije. S druge strane, Hrvati se drže zajedno, dobijaju pomoć i iz Hrvatske, a nas Srbe su zaboravili svi.
DRAGOCENA POMOĆ IZ SRBIJE
Nikica Bosnić, predsednik skupštine Drvara, kaže da je najveći problem pravo na rad Srba u Drvaru.
– Odlaze nam mladi ljudi. Obespravljenost i borba za ravnopravnost su na svakom koraku. Nemamo slobodu, pravo na jezik, na život, na rad. Ovde je na delu majorizacija Srba koju vrše Hrvati. Pozitivan primer u poslednjih nekoliko godina je pomoć iz Srbije za Drvar koju je uputio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. To mnogo znači narodu, a pogotovo da nas se Srbija setila – kaže Nikica.
Autor: Srđan Mišljenović
Izvor: NOVOSTI
Vezane vijesti: