Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Beogradska „istina“ o Srebrenici

Datum objave: subota, 2 decembra, 2017
Veličina slova: A- A+

Srbija mora da zna istinu o Srebrenici! Srbija mora da zna istinu o Srebrenici!

Zoran Saponjic
Zoran Šaponjić

Ne jednom, nego, čini mi se, najmanje tri puta ponovljena je ova rečenica pre neko veče, u studiju državne televizije u Beogradu, one koju svi plaćamo iz svog džepa, u emisiji posvećenoj „dometima rada Haškog tribinula“!

I u pravu su na državnoj televiziji! Srbija mora da zna istinu o Srebrenici! Samo što je pre neko veče u onoj emisiji ostalo nedorečeno – koju istinu? Istinu, ili „istinu“ o Srebrenici koju preferiraju iz susedstva, iz Sarajeva?

U pravu su na srpskoj državnoj televiziji kada traže istinu! Samo, očekivao sam da u onoj emisiji, pre neko veče, kažu da Srbija mora da zna istinu i o Zalazju, o Biljačama i Zagonima, o Sasama, o Bljevči, o Kravici, o hiljadama Srba iz srednjeg Podrinja koji su stradali od ruke Naserove vojske! Bio bi red, ako već tražimo istinu, da ta istina bude kompletna!

Očekivao sam, pre neko veče, da u onoj emisiji u udarnom terminu srpske državne televizije kažu da Srbija, ali i Bosna i Hercegovina moraju da znaju istinu i o sudiji Slobodanu Iliću i njegovim iskopanim očima. Red je, da kad se traži istina ta istina bude kompletna, pa ma koliko koga zabolela. A ne da na srpskoj državnoj televiziji traže istinu o Srebrenici a ne traže istinu o izvađenim očima sudije Ilića!

Red je bio da, pre neko veče u emisiji beogradske  televizije, zatraže istinu i o dečaku Slobodanu Stojanoviću koji je imao samo 12 godina kad su ga svirepo mučili pa zatim zaklali, a svedoci na suđenju ženi monstrumu koja je Slobodanu nožem izcrtala krst na čelu pa mu izvadila utrobu,  naprasno gube pamćenje. Kad već iz Beograda tražimo istinu o Srebrenici da znamo i istinu o malom Slobodanu.

Čuli smo pre neko veče u emisiji srpske državne televizije i poruku gosta iz Sarajeva kako su Bošnjaci razočarani zašto u presudama Mladiću i Karadžiću i Srbija i njeno rukovodstvo nisu označeni kao deo „udruženog zločinačkog poduhvata“ i „nadu“ istog gosta da će „drugostepena presuda tu nepravdu isrpaviti“. I na kraju, poruku iz Sarajeva, sve sa talasa srpske državne televizije, da će „Bošnjaci, pa i ako drugostepena presuda ne označi Srbiju kao deo ‘UZP-a’, ostati pri svom mišljenju i da će za njih Srbija svakako biti deo ‘UZP-a’!“

Sve to izgovori gost iz Sarajeva pre neko veče u emisiji srpske državne televizije i ostade bez odgovora. Nešto mislim, ako smo čuli njegovu „istinu“ i njegov stav, red je bio da iz Beograda čujemo podrobniji odgovor i stav: je li Srbija deo „UZP-a“? Je li, dakle, pošto je Srbija za Bošnjake svakako deo „UZP-a“, svako od nas Srba pojedinačno – ratni zločinac i deo tog istog „UZP-a“?

Kusa pre neko veče ostade istina o ratu u Bosni i dometima Haškog tribunala?

Čitam jutros da je predsednik Programskog saveta RTS-a zatražio hitan izveštaj od glavnog i odgovornog urednika informativnog programa povodom emisije koja je, kako je izjavio, „izazvala uznemirenje javnosti“. Novine su prenele i stav autorke emisije koja ne vidi da je „bilo šta bilo sporno u emisiji“!

Pre desetak dana, u jednoj sličnoj emisiji na drugoj televiziji, gost iz Sarajeva kao oparen skočio je na samo pominjanje imena Nasera Orića i njegovih zločina. „Šta vi nama iz Beograda – vi u Sarajevu ovo, vi u Sarajevu ono… Nismo mi iz Sarajeva držali u blokadi Beograd, i nismo mi iz Sarajeva počinili genocid u Šapcu“ – glasio je kratak odgovor iz Sarajeva.

Pametnom dovoljeno da shvati poruku! Možda je uvaženog gospodina iz Sarajeva trebalo pozvati da gostuje i na srpskoj državnoj televiziji da nam saopšti i ovu istinu o „nama iz Beograda“!

Razumem ja da mali, dvanaestogodišnji Slobodan i sudija Ilić i njihova smrt ne zanimaju ni Evropu ni evropske komesare, i da kopanje po tome kako su stradali i ko ih je svirepo pobio nije „in“, da je to za domaće „evropejce“ –  „morbidno“. Takođe, razumem i da je traženje „istine“ o Srebrenici danas u Srbiji tako „evropejski“, tako „in“ i tako „super“. Samo, ne razumem zašto to moram da slušam sa talasa državne televizije koju plaćam iz svog džepa. Zašto o svom trošku i iz svog džepa ne naprave svoju televiziju pa na njoj ne propagiraju „istinu“ kakvu god hoće?

Autor: Zoran Šaponjić

Izvor: ISKRA

Vezane vijesti:

I Zalazje i Zagoni vape za istinom… | Jadovno 1941.

Onima koji otvaraju tuđe grobove, pa kosti bacaju paščadima …

Jesi li, možda, čula za Prebilovce, Evropo? | Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top