Мада jе у Загребу током прославе Божића по jулиjанском календару, 7. jануара, приликом читања Божићне посланице патриjарха Иринеjа и архиjереjа Српске православне цркве изостављен део коjи се тиче тешког положаjа Срба у Хрватскоj, а за цензуру се оптужуjе митрополит загребачко-љубљански Јован Павловић, посланица се захваљуjући државноj Хрватскоj радио-телевизиjи ипак у целости чула широм Хрватске и њене диjаспоре. Јер, празничну литургиjу, коjу jе у Винковцима служио патриjархов изасланик викарни епископ Јован Ћулибрк, где jе прочитана нецензурисана посланица, ХРТ jе директно преносила и преко сателита. А како “Вести” сазнаjу свештеничке аутоцензуре, када се ради о посланици, било jе не само у Митрополиjи загребачко-љубљанскоj, већ и у поjединим црквама далматинске, славонске и горњокарловачке епархиjе СПЦ. НЕ

Мучење у јавним иступима и увјеравање свјетске јавности о антифашизму у грађанском рату названом домовинским, од стране највиших хрватских државних дужносника напросто је несхватљиво У Хрватској, по завршетку грађанског рата деведесетих, дотадашњи СУБНОР , Савез удружења бораца народноослободилачког рата је прекрштен. Добио је име Савез антифашистичких бораца и антифашиста или скраћено САБА. Намеће се закључак, да су у самом називу, лијево од везника борци против фашизма у Другом свјетском рату, а десно су антифашисти, само антифашисти, без борбеног атрибута. Није ми било јасно то покрштавање, као уосталом ни оно моје 1942. године, у католичанство. Али, временом читајући разнолики “тисак” и слушајући разне емисије о минулом рату, морао сам закључити да су

Хрватска држава jе у неколико претходних ратова, сву моjу родбину побила, протjерала, раселила или jе иста умрла послиjе „Олуjе“ у Хрватскоj те jе моj статус у БИХ онако, онако… 1. ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ 2. ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ 3. ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 4. ВИСОКОМ ПРЕДСТАВНИКУ У БИХ 5. ПРЕДСЈЕДНИКУ СНВ У ЗАГРЕБУ 6. ДЕМОКРАТСКИМ АМБАСАДАМА 7. ПОЏУПАНУ Сисачко мославачке жупаниjе, г. Б. Ркману 8. Служби за господарство, Одjелу за стамбено збрињавање… Петриња 8. СВЕКОЛИКОЈ ЈАВНОСТИ Поштовани предсjедници, представници, амбасадори, драга демократиjо! Свjестан тога да jе ово jош jедно моjе „ниjемо“ писмо, ипак га пишем и Вама шаљем. Морам, па морам. Не могу ћутати због неправде, па бар оваj усамљен глас остао.

Ко данас заборавља jединствене интересе свеукупног Српства, таj или робуjе неким временом превазиђеним или актуелним идеологиjама, или, можда и несвесно, помаже заклетим неприjатељима српског народа  Поводом  недавног обjављивања књиге  „Историjа Срба у Угарскоj 1790–1918“, са аутором овог капиталног дела историчарем и академиком Василиjем Крестићем разговарамо о актуелним питањима српске историографиjе, као и о неким  важним проблемима  друштвеног и политичког живота савремене Србиjе, те ширег глобалног контекста коjим jе он одређен и условљен. Питањем: „Да ли прослава, обележавање, или обнова ратне атмосфере Сараjевског атентата и Првог светског рата?“ академик Милорад Екмечић нас упозорава на важност разумевања и разликовања тих поjмова. Његов одговор jе – нити славимо, нити обележавамо, него гледамо како

Ћирилица U smjeni godina hrvatska tragikomedija lako bi se mogla pretvoriti u – tragediju, s Efraimom Zuroffom i Dokumentacionim centrima u Los Anđelesu i u Jerusalimu, ili bez njih. Kada se jednom sjedne u krivi voz – tuđmanizam – sve stanice su krive i na kraju taj voz završava, a gdje drugdje, nego na slijepom kolosijeku. Piše: Ljubo Ruben Weiss Za knjige i publicističke radove te djelovanje Efraima Zuroffa čuo sam devedesetih godina prošlog vijeka od predstavnika jednog izdavača iz Njemačke koji je posjetio moju knjižaru u Beču (Ahriman Verlag) , „Unerwuenschte Buecher zum Faschismus“ (nepoželjne knjige o fašizmu) u kojoj seriji je objavljena 1996. pod naslovom Efraim Zuroff: BERUF –

Недавно jе на страницама овог саjта (26.12.2013) обjављена вест да се председник државе Томислав Николић састао са делегациjом Друштва за подизање мемориjалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку. Председник Николић jе дао безрезервну подршку како за изградњу Мемориjалног центра, тако и за борбу против ревизиjе историjе и догађаjа везаних за почетак Првог светског рата. Свака част.     Дан раниjе jе премиjер Ивица Дачић убеђивао директора центра “Симон Визентал” Ефраима Зурофа да у Србиjи нема нацистичких злочинаца. Када jе у наставку вести следило како jе Зуроф наjавио да ће у марту наредне године у Србиjи почети кампања центра “Симон Визентал” под називом “Последња шанса”, од коjе се очекуjе да

Историчар говори за Новости о моралноj беди српске науке, духовном изумирању, важности традициjе и моћи уверења: Волели бисмо нашу прошлост само да jе довољно познаjемо. Омаловажавање српске баштине почиње од 1918.    – За духовно изумирање Срба одговорне су генерациjе српских историчара коjе су кукавички прихватиле да се ником не замераjу и не баве своjим послом. Све зарад личне удобности и привилегиjа. Наjпривилегованиjи се jош увек баве српском средњовековном историjом као у Југославиjи, штрпкаjу споредне теме и избегаваjу по сваку цену проучавање и постављање нових питања о држави коjу jе jош Константин Порфирогенит у 10. веку звао данашњим именом – Србиjа. Суседни народи сличне величине, Бугари и Хрвати, сваке године

Душан Басташић и Миленко Јахура за СРНУ поводом “мисе за поглавника” Римокатоличка црква у Хрватскоj отворено подржава идеологиjу и манифестациjе усташтва на разне начине, а осим служења мисе усташком поглавнику Анти Павечлићу, под своjим крововима jе угостила недавно и организаторе петициjе против ћирилице у Хрватскоj, изjавио jе Срни предсjедник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић. Фотографиjа преузета са портала INDEX.HR – Протест поводом мисе поглавнику “Четири године заредом нико од католичких свештеника ниjе се поjавио код Шаранове jаме на Велебиту, да уз православног свештеника и jевреjског рабина, моли за душе невиних жртава, међу коjима jе било и Хрвата”, подсjећа Басташић. Он каже да забрињава млако реаговање хрватског државног врха, коjи се

Због противсрпске политике Срби су о Мажуранићу говорили: „Добар песник, да jе човек таки“. После овог, само овлашног осврта на хрватску компоненту у српскоj историjи, мислим да се може рећи да jе нисмо добро научили а и што смо знали трудили смо се да заборавимо, да све подредимо тзв. братству и jединству. Оно што чини црвену нит моjе књиге, што се провлачи од њене прве до последње странице jест однос између Срба из Угарске са Србима из Кнежевине, односно Краљевине Србиjе. Тиме сам хтео да покажем да jе национална свест код Срба и осећање духовног jединства код њих, и с jедне и с друге стране Саве и Дунава, током читавог

Трагедиjа jевреjског народа jедна jе од наjвећих у историjи. Али, да будем потпуно искрен, Холокауст у бившоj Југославиjи био jе пропратна представа за много веће масовно убиство Срба. НАЈПОЗНАТИЈА светска операциjа хватања преживелих нациста из Другог светског рата, „Последња шанса“, почеће и у Србиjи, наjавио jе чувени ловац на нацисте и директор Центра „Симон Визентал“ Ефраим Зуроф. Човек коjи jе неке од наjпознатиjих злочинаца привео правди, међу коjима и команданта логора Јасеновац и Стара Градишка Динка Шакића. После тога његова глава jе уцењена на 25.000 долара. * Очекуjете ли да ћете наћи неког нацисту у Србиjи?!- Заправо не знамо шта ћемо наћи у Србиjи. Идеjа jе да откриjемо нацисте за

Зaмjeник кaрлoвaчкoг жупaнa Синишa Љубojeвић и зaмjeник грaдoнaчeлникa Oгулинa Mићo Зaтeзaлo укaзaли су нa тeшкe пoсљeдицe нeдaвнo пoжaрa рeстoрaнa нa jeзeру Сaбљaци у oквиру Хрвaтскoг oлимпиjскoг цeнтрa нa Бjeлoлaсици, aли и пoнoвили дa сe у српскa сeлa нa ширeм пoдручjу Oгулинa ништa нe улaжe. – Пoсљeдицa пoжaрa бит ћe пojaчaнe мигрaциje стaнoвникa Jaсeнкa, jeр су мнoги и нaкoн пaљeњa првoг рeстoрaнa oдjaвили услугe изнajмљивaњa скиjaшкe oпрeмe, вoжњe сaoницaмa и кoчиjaмa и прoизвoдњe дoмaћe хрaнe, рeкao je зa Нoвoсти Синишa Љубojeвић, дoдaвши дa je 10 дo 20 пoрoдицa изнajмљивaлo смjeштaj кoгa нa сaмoj Бjeлoлaсици у вриjeмe пунe сeзoнe ниje билo дoвoљнo. – Oсим тoгa, чeтрдeсeтaк људи с тoг пoдручja рaдилo je нa

Часник Хрватске воjске и добровољац Домовинског рата, Милан Левар, животом jе платио што jе средином 90-тих jавно проговорио о ликвидациjи своjих суграђана, госпићких Срба, али и Хрвата, 1991. године. Левар jе сурађивао с Хашким судом, али ниjе желио бити заштићени свjедок. Јавно jе указивао на злочине, а живот му се претворио у низ страшних приjетњи, да би, на концу, био убиjен подметнутом бомбом у дворишту властите куће.     Његову супругу Весну и сина Леона већина Госпићана и данас доживљава као обитељ издаjице, а не хероjа. „Кад у новинама или на телевизиjи буде тема Левар, кад се то спомене, и данас осjећам другачиjу атмосферу кад изађем ван“, описуjе супруга убиjеног хрватског бранитеља Милана Левара. „Када

Коначно почело прављење база података са именима Срба изгинулих у ратовима у двадесетом веку. Не постоjи евиденциjа гробља ни тачни подаци о броjу погинулих ратника до 1918. године. ИАКО jе српски народ у 20. веку претрпео огромне цивилне и воjне жртве, оне ни до данас нису поброjане. На састанку 28 представника културних и научних институциjа, невладиних организациjа и удружења из Србиjе и Републике Српске договорен jе конкретан план рада на прављењу jединствене базе података са именима и презименима, до коjих се може доћи, свих страдалника у ратовима коjи су у прошлом веку дестковали Србе: два балканска, два светска, jедном jугословенском – грађанском и НАТО агресиjи.  – Величина jедног народа огледа се и

После петнаестогодишње енигме и дилеме стигло jе званично саопштење из Међународног суда правде (МСП) у Хагу да ће се пред овим судом водити поступак по обостраним тужбама Хрватске и Србиjе за геноцид. Усмена расправа требалo би да почне 3. марта 2014. године. Стране у спору би у овоj усменоj расправи искористиле време у траjању од месец дана. Треба подсетити да jе Хрватска 2. jула 1999. године поднела захтев пред МСП за покретање тужбе против повреде одредби Конвенциjе о спречавању и кажњавању злочина геноцида против тадашње СР Југославиjе, а 2001. године доставила jе и образложење тужбе, тзв. Мемориjал. Након што се оваj суд 2008. године изjаснио надлежним у овом предмету, Србиjа

Модерни тзв. антифашизам, и модерни самозвани антифашисти и антифашистице у БиХ, прилично добро се служе фашистичким методама у своjоj борби.   Пише: Борис Радаковић У Деjтонскоj творевини смо свjедоци непрестаног набацивања фашистичке етикете на све неистомишљенике од стране jедне малоброjне интересне групе, уз већ широко раширено федерално отимање антифашистичких тековина српском народу, те свеинституционално лиjепљење фашистичких и геноцидних етикета истом. Овдjе се превасходно бавимо овом првом групациjом. Њихове главне особине су хистерично неприхватање другачиjег мишљења, пропагирање мржње према свакоме ко се држи конзервативних вриjедности, нетрпељивост према религиозним људима и религиjи уопште, називање фашистом сваког онога ко им супростави другачиjе идеjе, итд. Под антифашистичком борбом подразумjеваjу само ону комунистичког партизанског покрета, док