English Ако желимо да нам се Јадовно више никад не догоди, онда ми као друштво морамо унети много више љубави, жеље и напора да едукујемо младе генерације, јер то је једини начин да спречимо понављање зла. (Излагање Александра Нећака на промоцији новооснованог удружења грађана Јадовно 1941. за Србију. Београд, 19. фебруар 2014., Парохијски дом Храма Светог Саве.) Добро Вам вече, уважени Оче, даме и господо. Захваљујем Вам се што сте решили да своје слободно време проведете овде са нама и увеличате овај врло важан тренутак. Ја сам дуго, изгледа дуго, посвећен питању жртава и односа друштва према жртвама, које је селективно, које је политизовано, па самим тим и усмерено ка

Геноцид у Јасеновцу jе био чудовиштан али ниjе био безуман. Иза њега су стаjали државни систем, индустриjска организованост и политички план. Углавном се сматра да jе планирани циљ био демографски: свести броj Срба на минимум. Усташки идеолог Миле Будак говорио jе да трећину Срба треба побити, трећину протерати и трећину претопити у Хрвате покрштавањем у католичку веру. Али постоjао jе и jедан другачиjи циљ, идеолошки: наметнути усташки поглед на свет. Управо таj циљ обjашњава зверску свирепост злочина. Што ужасниjи покољ, то упечатљивиjа порука да су Срби немоћни а Хрвати свемоћни. Геноцид ниjе служио само за промену броjа, већ и свести Срба. Први циљ можда jош увек ниjе остварен у потпуности,

Еванс мисли да се Голдштаjн, ипак, недовољно бавио одговорношћу Католичке цркве, како за усташки фашистички злочин, тако и за спашавање поглавника НДХ Анте Павелића из антифашистичке Еуропе и за његов транспорт у Аргентину. Друга примjедба jе да показуjе можда и превелику “љубазност” према надбискупу загребачком Алоjзиjу Степинцу. Све што jе баш овога тренутка обjављено у лондонском Гврдиану, у сљедећих неколико минута, сати или дана, бит ће преведено, препричано или препjевано у хрватским дневним и тjедним новинама, на државноj телевизиjи и интернетским порталима. Напримjер, ако се Гврдианов хуморист нашали, па наjави да ће сљедећу Нобелову награду за књижевност добити мушкарац плавих очиjу, у биjелом одиjелу и црвеним ципелама, хрватски ће књижевни

Еnglish / Русский Интернет, са својим друштвеним мрежама, представља велику моћ комуникације. Још пре неколико година, тешко да сам могала и да замислим да ћу свечано отварање XXII зимских олимпијских игара гледати у директном преносу на руској телевизији, разматрајући сваки детаљ дуго очекиваног празника са својим српским пријатељима. Слика: Улазак Немаца у Загреб 10.04.1941 . Величанственост фасцинантног догађаjа, узбуђење, искрена радост лепоте снаге духа, све jе то на неколико сати постало заjеднички понос за Русиjи и истопило хладне фебруарске километре између Ростова и Београда. За мене и моjе Србе нису толико важни атлетски резултати. Важниjе нам jе то што Олимпиjада може да пружи прилику свету да буде фер и искрен. Уосталом по античкоj

СПЦ, али и држава, за сада без реакциjе на намеру католичке цркве да се међу Србима озлоглашени надбискуп из времена НДХ прогласи за свеца Директор Центра „Симон Визентал” у Јерусалиму Ефраим Зуроф, недавно jе наjавио протестно писмо Ватикану, сазнавши да Католичка црква намерава да др Алоjзиjа Степинца прогласи за свеца. Ловац на нацисте сматра да би такав поступак био нечувен, да не зна како jе до тога дошло и у коjоj jе фази поступак Степинчеве беатификациjе. Зуроф се, међутим, ипак нада да ће папа Фрања, као и у неким претходним случаjевима, повући прави потез. Сарадник Центра „Симон Визентал” Ален Будаj из Загреба каже да бивше земље СФРЈ, посебно Србиjа, мораjу уложити

ЈЕРУСАЛИМ, 18. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Политика Јосипа Броза Тита несагледиво jе угрозила колективно памћење на геноцид у Независноj Држави Хрватскоj /НДХ/, изjавио jе професор Рафаел Исраели са Трумановог института из Јерусалима. На данашњем предавању о теми „Антисемитизам и коначно рjешење на Балкану“, одржаном у Међународном центру за изучавање антисемитизма „Видал Сасон“ при Хебреjском универзитету у Јерусалиму, Исраели jе аргументовано изнио историjске претпоставке пред избиjање, као и током рата у раскомаданоj Југославиjи. „Професор Исраели осврнуо се на локалне чиниоце у страдању Јевреjа, али и других геноцидом циљаних група – Срба и Рома“, рекао jе Срни помоћник шефа Представништва Републике Српске у Израелу Александар Николић. Исарели jе описао генезу усташког покрета, биографиjе усташког поглавника Анте Павелића, кардинала Алоjзиjа Степинца и улогу

Ниjе се знало за постоjање ове фотографиjе, а на њоj jе приказано око 7.000 деце, жена и стараца коjи су одведени у логор на Старом саjмишту, а потом су сви убиjени на jезивначин – камионима-гасним коморама. Фото: Приватна архива Банета Гаjића Пре неколико дана на jедноj аукциjи поjавила се екстремно важна фотографиjа на коjоj jе приказано деjство СС формациjа у Србиjи.  Ниjе се знало за постоjање ове фотографиjе, а на њоj jе приказано око 7.000 деце, жена и стараца коjи су одведени у логор на Старом саjмишту, а потом су сви убиjени на jезив начин – камионима-гасним коморама. Вероватно многи и нису знали да jе логор “Јуденлагер Семлин” на Старом саjмишту, поред тога што jе место

ИНТЕРВЈУ – Данас се обиљежава Дана сjећања на жртве Холокауста. Тим поводом разговарали смо с Љубом Веисом (Weiss), писцем, публицистом и познатим жидовским активистом. Сибиз (SEEbiz): Приjе око годину дана разговарали смо на тему има ли антисемитизма у Хрватскоj. Читам ваше текстове у међувремену и занима ме оцjена данашњег стања, и аргументациjа!? Љ.В: Питање садржава и више потпитања, но држимо се кључног: какво jе стање с антисемитизмом задњих годину, двиjе у Хрватскоj? Нама недостаjу истраживања на ту тему, уопће нам недостаjу друштвена истраживања. Могу вам стога одговорити, наравно, у своjе име и исказати доjмове те покушати их образложити. Наjкраће, не само права и слободе Жидова у Хрватскоj, него замало свих

Изложба У ИМЕ НАРОДА! ће бити постављена краjем марта 2014. у Историjском музеjу Србиjе на Тргу Николе Пашића у Београду.   У ИМЕ НАРОДА!- jе прва мултимедиjана изложзба о дугогодишњим табу темама: ликвидациjи, суђењима народним неприjатељима, Голом отоку и другим логорима, принудном откупу и колекетивизациjи… O изложби и темама коjе обрађуjе за Фронтал говори аутор изложбе др Срђан Цветковић, историчар Института за савремену историjу из Београда, аутор обимне књиге „Између српа и чекића“ о методима политичке репресиjе у Србиjи од 1944. до 1985. године и бивши секретар Државне комисиjе за таjне гробнице убиjених послиjе 12.септембра 1944. – Идеjа о изложби jе настаjала годинама, кроз моj рад на докторату као и

„Глас концила“ негира чак и покољ Срба у Глинскоj цркви… Фра Велимир Блажевић негира покрштавања Срба у Босанскоj краjини, иако постоjи сиjасет докумената усташке провиниjенциjе о томе… Србиjа и Република Српска мораjу да се заjеднички супротставе томе, каже директор Музеjа жртава геноцида у Београду Вељко Ђурић. Приредила: Јованка НИКОЛИЋ БЕОГРАД, 3. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Хрватска наjновиjа историографиjа покушава да врши ревизиjу дешавања из Другог свjетског рата и нивелише чињенице о геноциду над Србима, упозорава директор Музеjа жртава геноцида у Београду Вељко Ђурић. Он сматра да „до данас постоjи историjски континуитет хрватске политике према српском народу, коjи jе у НДХ био кристално jасан: трећину побити, трећину протерати, а трећину покрстити“. „Они су

У Србиjи већ дуго влада дух аутоцензуре, самопорицања, самонегациjе. Непостоjање културе сећања води у колективни заборав и постепено брисање темеља идентитета.     У другоj половини децембра у Културном центру Београда одржана jе изложба на коjоj су приказане „албанске жртве српског терора“. Изложби jе, између осталих, присуствовао и српски премиjер. Том приликом jе истакао да би „овакве изложбе требало да буду организоване у свим градовима бивше Југославиjе jер носе поуку”. Имаjући у виду страдања коjе српски народ трпи на Косову и Метохиjи вековима, оваква констатациjа сама по себи намеће питање: „Да ли jе могуће организовати сличну изложбу у Приштини или Тирани”? Можете ли замислити да се, у рецимо Ђаковици, организуjе

Једна од наjвећих туристичких атракциjа у главном граду Хрватске, Загребу jе свакако катедрала коjа се налази на Каптолу. Не би било ништа спорно у посjети велелепном вjерском обjекту из 12 виjека, коjи се налази у главном граду последње примљене чланице Европске униjе, да у ту туристичку туру ниjе укључено и поклоњење гробу кардинала Алоjзиjа Степинца. За оне коjи нису упознати а новиjом jугословенском историjом, Алоjзиj Степинац jе био кардинал и загребачки надбискуп коjи jе током другог свjетског рата био познат по своjоj сарадњи са Усташама и отвореноj подршци коjу jе пружао у формирању НДХ. Осим тога, подржавао jе поглавника НДХ, Анта Павелића jер jе сматрао да Срби и Хрвати никако не могу

Деветог jануара на празник Светог првoмученика и архиђакона Стефана, Република Српска jе напунила своj 22. рођендан, закорачивши тако у трећу децениjу свог постоjања.       Настала у вртлогу грађанског рата у бившоj СФРЈ тj. СР БиХ, на териториjи од 25 000 км2 на коjоj живи 1 440 000 становника, Република Српска и данас после више од две децениjе постоjи, живи и тавори. Она jе продукт истинске жеље српског народа са леве обале реке Дрине да створи своjу државу, коjа би му помогла да се сачува од покушаjа биолошког истребљења. Поред вишевековног положаjа између чекића и наковња тj. Беча и Истамбула, српски народ jе на краjу 20. века успео да

После Уjедињења 1918. Срби католици сматрали су да jе њихово национално питање решено уjедињењем са Србиjом и стварањем Југославиjе. У листу „Дубровник” о том времену истиче се: „Католичко Српство, коjе jе циjелу ову борбу изводило, циjенило jе након рата борбу завршеном и да ће оно мирно без борбе и без запрека моћи, у jединству и слободи, наставити и довршити велике замисли свог великог учитеља Меда на спас и напредак заjедничке домовине …” (1) Прва годишњица Дана Уjедињења 1919. прослављена jе у Луци Шипанскоj свечано. Село jе било окићено заставама и саговима, а становништво, одазвавши се општинском позиву, обуставило jе сав рад и дошло на свечано благодарење у цркву. Касниjе на свечаности у