Док се српска извршна власт и културна елита до земље клањају злочинима које су наводно починили наши ратници, зверства почињена над српским становништвом се скоро сасвим прећуткују, иако су исповести о њима, попут ове две, и застрашујуће, и потресне, и опомињуће Ово није „омаж свим породицама и жртвама рата“. Таман посла. Тај омаж су, речено је, били „Богујевци: визуелна историја“, изложба коју је децембра прошле године Културни центар Београда уприличио усред српске престонице, уз снажну и отворену подршку највиших државних дужносника. Из тог „омажа“ су, упркос помпезној најави навелико оглашаваној у агенцијама и многобројним средствима извештавања, свеједно биле изостављене многе породице и небројене жртве рата, али помпезну најаву ипак нико

Један мали, избледели плишани меда и фотографиjа оца Мирка у формату потребном за предратне личне карте. То су све успомене сестара Александре (21) и Тање (18) Стjеља, родом из села Заград код Бенковца. Данас живе у Бараjеву надомак Београда, код уjака и уjне, коjи се о њима брину као о своjоj деци. Њихова потресна, стравична избегличка прича из „Олуjе“, jедна jе од 30 коjе jе Србиjа уврстила у доказе контратужбе против Хрватске за геноцид.     Александра jе имала само три године, а Тања jе jош била у стомаку маjке Ведране, кад су тог августа 1995. године главом без обзира кренуле са jош 200.000 других Срба из Хрватске ка Босни. Њихову колону 7. августа

Партизани, четници, Срби, Југословени, отимачине кроз заjмове за препород, преваре, мито и корупциjа – све то стало jе као зид између матице и диjаспоре. Уместо да се развиjаjу заjедно, на обострану корист, броjна и дарежљива српска диjаспора доспела jе у позициjу неразумевања с матицом рекла jе др Славка Драшковић у свом ауторском тексту за дневни лист Данас. Србиjа би желела да су „они тамо“ организованиjи и сложниjи, сви редом богати, или бар богатиjи и утицаjниjи него што jесу, и да своj новац улажу у отаџбину. Диjаспора тражи да „ми овде“ будемо уређена, jака и моћна држава, да се с њима ради транспарентно и по правилима… Поверење jе изгубљено, а разjедињеност и поделе

Како су се заjедно нашли потоњи Генерал НКВД-а и четнички воjвода, црнорукац и књижевник нобеловац? Не жалећи се и примаjући ход догађаjа и ред ствари у људскоj судбини, не тражећи од новог нараштаjа више разумевања него што он може да га има, ми, из 1914. године, упиремо данас jедан другом поглед у очи и са жаром, али и са том дубоком меланхолиjом, тражимо оно наше из 1914. године, што jе изгледало страшно, дивно и велико, као међа векова и раздобља, а што полако нестаjе и бледи као песма коjа се више не пева или jезик коjи се све мање говори. Али, између себе, гледаjући jедан другом у зенице коjе су виделе чуда,

Употребу фашистичких поздрава и позиве на гажење права мањина у Хрватскоj критикуjе тек скромна мањина медиjских посленика ТУМАЧЕЊЕ УСТАШКОГ ПОЗДРАВА ЗА “УСТАШКЕ ЈУНАКЕ”     И сад кад су се толики политичари, спортисти и приличан део интелектуалне елите подигли на ноге не само зато да би поништили мњења попут овог коjе jе обjавио политички портал Обjектив, него да првенствено убеде jавност у неправду почињену Шимунићу и Хрватскоj, испречило се питање – како то наjефикасниjе постићи? Онда су се досетили обjашњења “стародавних” корена поздрава коjи jе скандиран усред хрватске престонице, али jе упркос томе над Максимиром остало да виси питање: ко jе у праву? Шта jе ту истина, а шта обмана? Нема ту нарочите таjне,

Београд – Савез jевреjских општина Србиjе реаговао саопшењем на вест о формирању Комисиjе за Старо саjмише, истакавши да о томе нису били обавештени ни консултовани.   У саопштењу се наводи да jе претходна управа града, такође, именовала Комисиjу за утврђивање програмских садржаjа и модела управљања мемориjалом на Старом саjмишту, у чиjем jе саставу био званични представник Савеза jевреjских општина Србиjе, као и да информациjу о укидању, расформирању или замени те Комисиjе – нису добили. Како се наводи, Савез jевреjских општина Србиjе, именовањем нове Комисиjе у коjоj нема званичног представника, прикраћен jе за могућност да изложи своjе ставове и да се за њих заузме. Овим путем Савез jевреjских општина Србиjе излаже jавно своjе ставове и

О шуцкорима и њиховим злочинима писао jе Иво Андрић: Власт jе образовала Шуцкор од неваљалих људи.     Аустро-Угарска окупациона управа у Босни и Херцеговини jе као наjвеће неприjатеље поретка сматрала Србе из Босне и Херцеговине. Ћесарска власт их jе видела као нож у леђима инвазионих трупа окренутих ка Србиjи. Да би инвазиjа успjела, требало jе зауздати Србе с лиjеве стране Дрине. Рачунаjући да може доћи до српске народне револуциjе у БиХ,  Аустро-Угарски стратези су од 1906. изабрали да се напад на Србиjу изведе неповољним путем, преко Дрине. Након анексионе кризе, 1908. године, почео jе рад на стварању шуцкора (šuckorps). То су биле специjалне воjне jединице, одређене за одржавање реда

Да ли су тековине НДХ конститутивни део данашње хрватске националне свести ?  УВОД Последњих месеци су у Републици Хрватскоj ескалирали инциденти у коjима су на мети насилника били мањински народи и њихова права, а пре свега припадници српске мањине. Заjеднички именитељ тих инцидената jе jавна и масовна демонстрациjа усташких поздрава и, уопште, симбола режима Независне државе Хрватске (НДХ). Неки од тих догађаjа су у међународноj jавности али и у Хрватскоj подстакли расправе о њиховим узроцима и последицама. Индикативно jе да jе при том велики броj грађана али и истакнутих личности у Хрватскоj бранио усташку иконографиjу служећи се наjразличитиjим аргументима, од позивања на право “већине” (у случаjу сакаћења употребе jезика народних

БЕОГРАД, 4. МАРТА /СРНА/ – Српски историчар Вељко Ђурић Мишина изjавио jе да се величина jедног народа огледа у односу према мртвим прецима, те оциjенио да су Срби у том погледу подбацили, jер не само да не знаjу тачан броj страдалих у Балканским и Првом свjетском рату, него ни колико их jе мање након НАТО агресиjе над Србиjом 1999. године. Ђурић, коjи jе директор Музеjа жртава геноцида, рекао jе Срни да, ипак, очекуjе да ће комплетирање jединствене базе података о жртвама коjе jе поднио српски народ у 20. виjеку „донекле поправити ствари“.  Он jе подсjетио да jе инициjативу за формирање jединствене базе података Музеj жртава геноцида покренуо у децембру, да су га прихватиле

Наjављену беатификациjу Алоjзиjа Степинца можемо посматрати као симболичку потврду повратка римокатоличке акциjе на Балкан. Недавно наjављена беатификациjа Алоjзиjа Степинца изнова jе показала неке од системских слабости и запуштености српске државе и друштва. У реакциjама неколицине поjединаца и организациjа захтjеван jе протест српске државе и цркве. Стиче се утисак да су Степинчева дjелатност у НДХ, његова мржња према „иновjернима”, али и систем коjи jе извршио холокауст и геноциде над Србима и Ромима, у нашим медиjима посматрани као историjски инцидент. Међутим, уколико тек овлаш бацимо поглед на обjављене фрагменте Степинчевих дневника видjећемо да ниjе тако. У jануару 1940, поводом посjете кнеза Павла Загребу, Степинац jе у дневник записао: „Наjидеалниjе би било да

Изопачени слогани и трабуњање украjинских националиста стижу право из збирке сценариjа плана Интермариум или Међуморjе  Политиколози приписуjу украjинску кризу надметању између Русиjе и Запада или Источне Украjине и Западне Украjине. Иако ова jедноставна обjашњења  имаjу своjе вредности, у питању jе нешто знатно крупниjе; ништа мање од дуго планираног  усисавања Украjине у Интермариум  (Међуморjе)и разбиjању Русиjе на безубе мале државице. Ретки су у медиjима и академским круговима они коjи знаjу да jе опортунистичка Пољска 1920.године хтела да од Украjине, Литваниjе и Белорусиjе направи сопствене сателите и да jе водила кратак али крвави рат против Совjетског савеза коjи се рађао. Али, кад jе поразила “беле”, Црвена Армиjа jе поклонила своjу пуну пажњу Пољацима и преокренула њихово напредовање у сопствену супротност,

У питању jе црни дан у (х)историjи. Тачка без повратка, у проjекту наставка вишевиjековног злочина геноцида над српским народом западно од Дрине. (Прва обjава овог текста са фотографиjом нацистичких воjника СС Ханџар дивизиjе под Стаљинградом, коjи су са своjим црвеним фесовима добровољно потегнули из тадашње НДХ, преко Украjине, да заjедно са Хитлером покоре Совjетски савез; десила се 02.03.2010. Како се од тада ништа озбиљниjе ниjе промиjенило, осим овогодишњег потпуног краха Ефбиха у четири кантона са муслиманском већином, наjлогичниjе jе обавити пригодну репризу четири године касниjе. Након неуспjешног напада на Фронтал у jануару 2011. године, нападачи су ипак успjели да из наше базе  избришу тадашње коментаре посjетилаца. Можда jе тако и