Шуцкори

О шуцкорима и њиховим злочинима писао jе Иво Андрић: Власт jе образовала Шуцкор од неваљалих људи.

Аустро-Угарска окупациона управа у Босни и Херцеговини jе као наjвеће неприjатеље поретка сматрала Србе из Босне и Херцеговине. Ћесарска власт их jе видела као нож у леђима инвазионих трупа окренутих ка Србиjи. Да би инвазиjа успjела, требало jе зауздати Србе с лиjеве стране Дрине.

Рачунаjући да може доћи до српске народне револуциjе у БиХ,  Аустро-Угарски стратези су од 1906. изабрали да се напад на Србиjу изведе неповољним путем, преко Дрине. Након анексионе кризе, 1908. године, почео jе рад на стварању шуцкора (šuckorps). То су биле специjалне воjне jединице, одређене за одржавање реда у БиХ, формиране пре свега да онемогуће српско становништво да пружи било какву помоћ српскоj воjсци.

Антисрпска хистериjа у БиХ jе кулминирала на дан атентата  на Франца Фердинанда и у данима послиjе тога. По градовима су лупане српске радње и кафане, Срби су нападани и вређани, а одређени кругови су радили све да повећаjу антисрпско расположење. Свjедоци су касниjе тврдили да се ноћ након атентата у Сараjеву ишло на састанак надбискупу Штадлеру, на коjем jе било неколико хрватских вођа и да су два свештеника jедноj групи изгредника рекли: „Радите шта хоћете, само не дираjте вође“.

У сврху потпиривања антисрпских демонстрациjе, градске власти Сараjева су саставиле проглас, коjи jе позивао сараjевско грађанство да истреби „елементе“ коjи даjу „злочинце“. Да би што више оцрнили Србе, власти су смишљале лажи против њих.

Лист „Хрватска“ jе обjавио чланак у коjем каже да jе, неки свештеник са прозора српске школе у Травнику показивао слику српског краља говорећи: „То jе ваш будући краљ“. Предсjедник Босанског сабора Сафвет-бег Башагић, заjедно са Јосифом Вранцашом и грофом Хараком, измислио jе причу да су Срби по циjелом Сараjеву поставили бомбе.

Након ових дешавања и оптужби на Србе, уз већ постоjећу међурелигиjску  нетрпељивост, прилив добровољаца у шуцкоре био jе осигуран. У њихове редове jе наjвише „мобилисан градски и сеоски олош“ коjима jе дозвољено да се „обрачунаваjу са српским становништвом“.

Након почетка рата са Србиjом, стизале су виjести окупационоj власти о помjерању српског становништва у неким подручjима БиХ. Власт одговара тако што наоружава „лоjално становништво“ римокатоличке и муслиманске вjере, чиме се одмах на почетку настоjало изоловати православно становништво.

Генерал Поћорек jе о попуњавању помоћних jединица  16. августа 1914. забиљежио:

Наjбоље људство добићемо из редова муслимана (Самосталаца) коjе ће нам прибавити и потребан броj хоџа.

Међутим, када jе чуо да мостарски бискуп Мишић позива херцеговачке римокатолике да формираjу добровољце, Поћорек jе то одбио:

С обзиром на прилике у Босни противим се томе, jер морамо католике резервисати за позниjа времена ради употребе у самоj земљи, док ће муслимани у Србиjи боље рашчистити од католика.

Шуцкори су формирани свуда гдjе jе то било могуће. Села њемачких колониста у Краjини и Посавини основала су своjе jединице. Поред шуцкорских покретних одреда постоjали су jош и шуцвер, мање наоружане групе  уз жандармериjске станице. Службено се та, или нека друга мања формациjа, звала биргервер.

Шуцкорске покретне jединице у источноj Босни су имале следеће задатке:

1. Чување реда у мjесту и околини;
2. Подршка трупама у борби против банди;
3. Уколико би православно становништво у источноj Босни и Херцеговини покушало да се повуче пред фронтом у унутрашњост земље, то му се неће дозволити, него га треба вратити на устаничко подручjе у источноj Босни;
4. Приликом касниjег напредовања аустроугарских трупа на Дрину, шуцкори и регуларна воjска ће српско становништво затечено на териториjи гдjе су биле српске и црногорске трупе протерати преко границе у Србиjу и Црну Гору.

Након што су шуцкорским jединицама у источноj Босни дате одрешене руке у току ратних операциjа, по насељима (Пале, Прача, Сребреница, Фоча, Власеница) и селима су вршени покољи српског становништва. Уз шуцкоре, злочине над Србима спроводиле су и регуларне воjне jединице под крилатицом: „Тамо куда идемо носимо смрт и затвор“.

Владимир Ћоровић у своjоj књизи „Црна књига“ доноси свjедочанства о ужасним злочима шуцкора и осталих воjних група. Тако, краjем августа 1914,  запалише жандари и шуцкори (а међу њима бjеше наjгори Алиjа Бектић) потпуно село Подравање, пошто су га претходно опљачкали. У Братунцу jе убиjен Милан Дурмић  „jер се истицао као Србин“. Алиjа Добрача из Враголова убио jе Данила Перовића из Поткома „одсjекавши му претходно нос и извадивши очи“, а надпоручник Мариjо Минах на суду jе изjавио да jе наређивао убиства Срба „из чистог патриотског осећања“.

Све ове злочине подстрекавала jе и штампа у Монархиjи, па су тако jедне новине из Загреба у свом допису из Босне написале:

Код нас jе у Сараjеву све у реду, а храбре наше чете чисте сада наш погранични териториj од ове погане српске и црногорске гамади, коjа се могла са своjим комитаџиjама увући у Босну само зато, jер jу воде и подпомажу наши по своjоj лоjалности развикани и прослављени „Срби“. Таj се коров сада млати и треба га посве умлатити.

Шуцкори су били оснивани по свим окрузима у БиХ. Међутим, због даљине од ратишта, шуцкори у унутрашњости БиХ били су мање броjни и опремњени него шуцкори у источноj Босни и Херцеговини.

Колико су били ефикасни у своjим злочинима, толико су били непоуздани у озбиљним борбеним операциjама. Тако нпр. котарски предстоjник у Санском Мосту jе говорио за шуцкоре да нису дисциплиновани и да су састављени од свих могућих елемената. Обавештаваjући владу навео jе:

Била ми jе милиjа jедна патрола жандармериjе него циjели шуцкор заjедно.

О шуцкорима и њиховим злочинима писао jе и наш нобеловац Иво Андрић:

Власт jе образовала Шуцкор од неваљалих људи.

Борис Радаковић

Извор: СРПСКИ АКАДЕМСКИ КРУГ

Везане виjести:

Вук у jагњећем аутфиту: Антифашизам у Босни и Херцеговини?