Зашто се Србима у Хрватскоj све то догодило, где jе њихова поjединачна или колективна кривица, питао jе своjевремено пензионисаног универзитетског професора Светозара Ливаду jедан високорангирани УНХЦР-ов дипломата коме ниjе било jасно чиме су Срби у Хрватскоj заслужили такву голготу. – Срби су жртве историjског некажњеног злочина – одговорио му jе Ливада. У интервjуу за „Вести“ Ливада обjашњава да jе историjски злочин „онаj злочин коjим су погођени људи и њихове институциjе, добра, завичаj, баштина, укључуjући и гробља и простор“. Ко стоjи иза тог злочина, ко jе наручилац и послодавац? – Изучаваjући расне законе НДХ, њену геноцидну политику, стратишта, карактер преко 82 концентрационих логора, прогоне, етничко чишћење, долазим до основне кривице државотворне

ЗВЕЧАЈ – Заставу Независне Државе Хрватске, у свакоj прилици коjа се веже уз НДХ, а обавезно око 10.априла, на дан оснивања те фашистичке творевине, у месту Звечаj, тик уз државни пут 23, коjи повезуjе Дугу Ресу са Сењом, од 1990. године истиче Павао Тонковић (84), пензионер коjи jе због тога у кругу своjе породичне куће дао да се постави трометарски jарбол. У овом краjу jе општепознато да jе он заговорник усташтва и поклоник идеjа НДХ, ипак приjава полициjи стигла jе тек пре неколико дана, 9. априла, и то од дожупана изабраног из редова српске националне мањине, Синише Љубоjевића. Он каже да то ниjе био први случаj, те да се ради

Сви коjи су на „Распетом Исусу” показали да немаjу никакву меру, на „Сребреничкоj подвали” показуjу да немаjу никакву доследност Отказана промоциjа књиге у Дому Воjске! Где су сада повици на цензуру, где борци за слободу говора? Ал’ где ли jе боже лањски снег? Негде пред лањски снег, отказана jе изложба студентских радова у Културном центру Новог Сада. Тада су покренути протести и боjкоти, а наслови су месецима били пуни речи „скандал” и „цензура”. Активисти и новинари су углас грмели да jе слобода говора неограничена. Ауторитети су тврдили да аутори имаjу право да представе шта хоће, где хоће, а установе немаjу право да их одбиjу. Покраjински омбудсман jе тражио моjу смену,

Поставка изложбе „У име народа: политичка репресиjа 1944-1953“ у Историjском музеjу Србиjе. Међу експонатима пред посетиоцима ће се наћи и прецизан списак 56.000 стрељаних у име режима КАНЦЕЛАРИЈА Озне, затворске ћелиjе у коjима су дане проводили Дража Михаиловић, Борислав Пекић, Драгољуб Јовановић, фотографиjе и личне ствари познатих и непознатих људи страдалих на Голом отоку и многим другим казаматима „оживеће“ на изложби „У име народа: политичка репресиjа у Србиjи 1944-1953“ у Историjском музеjу Србиjе, коjа ће бити отворена 16. априла. Први пут jе на jедном месту сабрано све што се зна о овом времену. Пред посетиоцима су до сада необjављене фотографиjе са Голог отока, база података са дешифрованим подацима 16.500 затвореника

Поводом масовних антисоколских иступа Чедо Милић упутио jе старешинама соколских друштава окружницу, позиваjући их на договор у Мостар 26.1.1938. ради покретања заjедничке акциjе свих сокола против постоjећег терора присталица ХСС.     Метковић jе био седиште VI округа Жупе Мостар. Друштво jе приредило 4.септембра 1932. jавну вежбу са академиjом коjоj су присуствовала друштва из Стоца, Љубушког, Чапљине и Опузена, као и соколске чете из Тасовчића. После подне формирана jе поворка на челу са соколском музиком, од соколане до вежбалишта, на игралишту ЈСК “Нарона”, коjе jе било окићено заставама и зеленилом. Јавна вежба почела jе говором просветара Ива Габрића. Од вежби изведена jе ритмичка игра “Маро Ресавкињо” од женске деце. Приређена

Синоћ jе у Књижари Матице српске у Подгорици одржано вече са проф. др Милом Ломпаром. Ломпар jе говорио о Његошу и односу према његовом дjелу, српскоj политици у области културе, као и „духу самопорицања“.     Говорећи о дjелима Петра II Петровића Његоша, Ломпар jе казао да jе у њима присутан дубок цивилизациjски сукоб. „У Његошевом дjелу сусрећу се двиjе силе коjе имаjу дубок цивилизациjки сукоб. Сусрећу се двиjе кључне традициjе – хеленистичка и jудеохришћанска. То jе сусрет хеленистичког и хришћанског – сусрет Логоса и Откровења“, казао jе Ломпар, и додао да jе Његош, „као стуб српске културе“ пратио европски такт даjући своjим дjелима надлични тон. „Он jе преокренуо Косовски

Соколска жупа Мостар обухватала jе делове Приморске и Зетске бановине. Соколско  друштво Имотски настоjало jе да сузбиjе утицаj  римокатоличких клерикалаца  у западноj Херцеговини. Соколи су наставили своју борбу са католичким клерикалцима који су наставили своје активности после пропасти Аустро-Угарске у Југославији. Најаче упориште клерикализма било је у Западној Херцеговини. У писму „Соколском Гласнику” из Имотског признаје се да Имотски котар са просветом заостаје за свим котарима у Далмацији. Даље се истиче : „И још томе, представници ове мрачне куле, којима је у интересу да народ у мраку држе, устају данас да просвјетљеном и родољубивом свијету дијеле подуке о просвјети, а дипломе о југословенском патријотизму, док су прије пљували у лице Југославије, кад

„NATO-demokratije“ su, naime (i isto tako – nažalost), izabrale put svih ostalih imperija u istoriji čovečanstva. Budućnost će pokazati, da li će one naći snage da naprave jedan radikalni zaokret u smislu „put u budućnost vodi preko vraćanja korenima“ Hteo bih prvo da pomenem empirijsko saznanje, da naime pri objavljivanjima naučnih ili opštih publicističkih priloga, koji kritički reflektiraju faktičko stanje u SAD, Nemačkoj i drugim demokratijama zapadnog tipa, po pravilu a. stižu povratne optužbe, da se pri tome radi o „anti-demokratskom“ stavu i delanju, kao i b. da se ti prilozi prećutkuju, ignorišu, da se odbija i revnosno sprečava njihovo objavljivanje, širenje i komentarisanje. Stoga želim da profilaktički konstatujem i

Хрватска jе од Високог комесариjата Уjедињених нациjа за избеглице затражила да се Србима прогнаним из те државе током деведесетих година прошлог века укине избеглички статус. Председник Коалициjе удружења избелица Миодраг Линта оцењуjе да би прихватање таквог захтева од УН представљало „завршни чин етничког чишћења Срба из Хрватске”.   Линта подсећа на то да тренутно у Србиjи живи 41.000 лица с избегличким статусом и више од 250.000 оних коjи су временом изгубили таj статус и прилику за одржив повратак и постали држављани Србиjе, али да су остали без своjих имовинских, стечених и статусних права. Он указуjе на то да Хрватска ниjе испунила своjе обавезе и вратила своjим грађанима српске националности основна

После расправе пред Међународним судом правде у Хагу по узаjамним оптужбама Хрватске и Србиjе за геноцид у грађанском (домовинском) рату последње децениjе прошлог века, тешко се може претпоставити да ће се односи између две некадашње братске републике у држави Југославиjи нормализовати, а камоли кренути узлазним путем.     Као што се и могло очекивати, расправа jе била прилика и за Хрватску и за Србиjу да jедна другоj сипаjу со на рану, изазиваjући, у наjмању руку, незадовољство и потиштеност изреченим оптужницама. Излагања представника Хрватске и Србиjе завршена су одговорима и примедбама на тужбе, док ће судиjе Међународног суда правде у Хагу саопштити пресуде идуће године. Да ли се ико, после свега

Амбасада Србиjе у Великоj Британиjи обележила jе стогодишњицу Првог светског рата и прославила Међународни дан жена са изложбом о шкотским болничаркама и њиховоj улози у Великом рату, коjу jе осмислила Звездана Поповић, у славу жена и њихове храбрости коjе су утицале на многе животе, посебно у Србиjи.   Изложба jе приређена у част британских лекара и медицинских сестара чиjи jе посвећени рад уграђен у добре односе између српског и британског народа коjи траjу до данас. Вече у амбасади Србиjе у Лондону jе jош jедан у низу важних догађаjа за унапређење српско-британских односа Године 2012. обележена jе 175 годишњица српско-британских дипломатских односа, односа коjи су своj наjсjаjниjи период имали управо између

(Не) Поштована госпођо Напала Канђа – пардон Наташа Кандић, користим своjе законом утемељено право слободног мишљења, на коjег се ето видим годинама и Ви сами “часно и морално Вашим фондом за хуманитарно право“ опозивате и промовишете, да своj приватан став овим отвореним путем о Вама изразим, с ризиком свjесним да убиљежен на некаквоj црноj листи омиљених Вам западних приjатеља осванем, – коjи Вас тако брижно штите пазе и мазе, и свесрдно затрпаваjу силним девизним хрпама за сваки Ваш дубоко уклесани реторични болни биљег у племените душе мукотрпног српског живља. Неспорна ми jе лична сумња госпођо “Канђа,“ да сте у стилу Вашег “моралног карактера“ дошли на идеjу 1992 године да оснуjете

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић оциjенио jе да неофашистичке идеjе у Европи, коjе пропагираjу одређене групе, покушаваjу бити легитимисане кроз одређене политичке партиjе или друге друштвене формациjе.     Ђокић jе рекао да неофашизма има у различитим групама, а jедна од њих jе активна у Украjини у оквиру посљедњих дешавања у тоj држави, гдjе се поjавила као краjње десничарска организациjа. „Идеjе неофашизма заступаjу мањи броj група, али jе невjероватно да се поjављуjу у већем броjу земаља“, навео jе Ђокић, коjи у Санкт Петербургу учествуjе на Међународноj конференциjи „Неофашизам у Европи 70 година послиjе“. Он jе додао да се на конференциjи упозорава на поjаву неофашистичких идеjа, посебно у условима када свиjет

Озлоглашени хрватски кардинал, упркос противљењима, на корак од проглашења Римокатоличке цркве за светитеља. На делу jе последњи чин прања биографиjе jедне од наjконтроверзниjих личности усташког режима РИМОКАТОЛИЧКА црква чека још само потпис папе Фрање Првог па да озлоглашеног кардинала Алојзија Степинца прогласи за – светитеља. Контроверзни хрватски надбискуп, који се 1998. године сматра „блаженим“, на корак је од уздизања на највиши ниво поштовања католичких верника. И док се најави Степинчевог ореола у Загребу увелико радују, српски историчари и борци за истину о геноциду у НДХ истичу да је недопустиво да се светим проглашава неко под чијим благословом су убијене стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома. Степинца је за свеца предложила