Загребачке препреке на путу за Брисел

После расправе пред Међународним судом правде у Хагу по узаjамним

оптужбама Хрватске и Србиjе за геноцид у грађанском (домовинском) рату
последње децениjе прошлог века, тешко се може претпоставити да ће се
односи између две некадашње братске републике у држави Југославиjи
нормализовати, а камоли кренути узлазним путем.

Као што се и могло
очекивати, расправа jе била прилика и за Хрватску и за Србиjу да jедна
другоj сипаjу со на рану, изазиваjући, у наjмању руку, незадовољство и
потиштеност изреченим оптужницама. Излагања представника Хрватске и
Србиjе завршена су одговорима и примедбама на тужбе, док ће судиjе
Међународног суда правде у Хагу саопштити пресуде идуће године. Да ли се
ико, после свега изреченог у судници и ван ње, може надати да ће
пресуде, ма какве биле, нешто променити, односно поправити у односима
две државе?

Већ после првих излагања агента српског правног тима Саше Обрадовића
огорчено jе реаговао председник ХДЗ-а Томислав Карамарко, коjи jе
изjавио да се Србиjа служи “недопуштеним средствима у своjоj одбрани,
jер Олуjа ниjе била акциjа етничког чишћења, него легитимна акциjа
ослобађања окупираног подручjа од окупатора”. Из тога jе, по њему,
следио логичан закључак да Србиjи треба ускратити подршку за улазак у
ЕУ.

Сем на Србиjу, био jе веома љут и на изjаве професора Деjана Јовића,
Србина, иначе саветника председника Јосиповића. Он, наиме, сматра да jе
Хрватску и Србиjу требало истовремено примити у ЕУ како би се избегла
могућност уцењивања (а што у овом часу делуjе као веома тачно
предвиђање). Речи осуде чуле су се и од хадезеовског посланика у Сабору
Владимира Шекса, коjи jе, своjевремено, као jавни тужилац Хрватске
интервенисао да се из затвора пусте осумњичени за убиство трочлане
српске породице Зец.

Он се терети и за злочине у Госпићу и Пакрачкоj Пољани, те се од
2011. године налази на оптужници Тужилаштва Србиjе од 2011. године, а на
основу оптужнице Воjног тужилаштва Југославиjе, коjе jе Шекса оптужило
за ратне злочине и геноцид над Србима. Претњама истакнутих хадезеоваца
прикључила се и агентица хрватског правног тима, гђа Весна Црнић Гротић,
коjа сматра да Србиjи треба обjаснити како не може уживати безрезервну
подршку Хрватске приликом уласка у Европску униjу. И она jе поновила
тврђење Томислава Карамарка да се у Хрватскоj ниjе догодило етничко
чишћење Срба. (Ваљда су оних 200.000 људи из чиста мира напустили своjе
домове и побегли главом без обзира у Србиjу?

Двадесет првог jануара ове године у Бриселу jе одржана прва
међувладина конференциjа Србиjе и Европске униjе. Њоме jе званично
означен почетак приступних преговора на политичком нивоу (ма шта то
значило), а што jе свакако повећало наде овдашњих проевропљана и
еврооптимиста да ће за пет-шест година и наша земља постати чланица ове
заjеднице европских држава. Међутим, током изношења оптужбе против
Хрватске за геноцид над њеним држављанима, Србима, постало jе готово
извесно да су те наде на климавим ногама jер не узимаjу у обзир ставове
хрватске стране, коjоj ће бити довољно само да ускрати своjу сагласност
за приjем Србиjе у ЕУ, па да од њега ништа не буде.

Према jедноj новиjоj анкети, 54% грађана Србиjе подржава улазак наше
земље у Европску униjу. То значи да би већина морала озбиљно да схвати
неувиjене претње коjе стижу из Хрватске. У исто време, мањина од 46%,
коjа мисли да чланство у ЕУ не би много значило за Србиjу, те стога (ако
jе уопште и изашла на биралишта) ниjе дала своj глас проевропским
странкама, нема разлога за бригу и разочарање, jер ниjе ништа ни
очекивала.

Већини од 54% остаjе нада да ће наjмоћниjе земље Униjе, када за то
дође време, успети да посебним притисцима увере Хрватску како jе и за њу
важно да гласа за приjем Србиjе. Уколико им, разуме се, тада jош буде у
интересу да то учине.

Извор: НСПМ