fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Слике мрачне прошлости

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/tekst-slike-represija.jpg

Поставка изложбе „У име народа: политичка репресиjа 1944-1953“ у Историjском музеjу Србиjе. Међу експонатима пред посетиоцима ће се наћи и прецизан списак 56.000 стрељаних у име режима

КАНЦЕЛАРИЈА Озне, затворске ћелиjе у коjима су дане проводили Дража Михаиловић, Борислав Пекић, Драгољуб Јовановић, фотографиjе и личне ствари познатих и непознатих људи страдалих на Голом отоку и многим другим казаматима „оживеће“ на изложби „У име народа: политичка репресиjа у Србиjи 1944-1953“ у Историjском музеjу Србиjе, коjа ће бити отворена 16. априла.

Први пут jе на jедном месту сабрано све што се зна о овом времену. Пред посетиоцима су до сада необjављене фотографиjе са Голог отока, база података са дешифрованим подацима 16.500 затвореника озлоглашеног острва, као и прецизан списак 56.000 стрељаних у име режима.

Са плаката коjи позива посетиоце да уђу у музеj гледа нас jедан од наjпознатиjих политичких осуђеника, књижевник Борислав Пекић. Његово лице намерно jе окренуто ка згради Скупштине Србиjе, као да и данас пркоси држави коjа га jе прогласила дисидентом. На улазу у музеj посетиоце чекаjу куглице коjима се некад гласало „демократски“, у две кутиjе, „за“ и „против“.

У музеjу, специjално „замраченим“ за ову прилику, сликама егзалтираних људи са митинга и радних акциjа супротстављаjу се бонови и „тачкице“ за храну, као и мапе таjних гробница. У централном холу, на зиду jе поређано на стотине фотографиjа знаних и незнаних страдалника политичког режима тог времена.

– Оваj хол jе посвећен свим жртвама. Уз фотографиjе, изложени су и лични предмети тих људи, њихова последња писма наjближима исписана на папирима, прошверцованим књигама, па чак и jастучницама. Ови предмети треба да „оживе“ те безимене слике на зиду – каже, за „Новости“, аутор изложбе Срђан Цветковић.

ПОДРШКА

ПОСТАВКА „У име народа“ настала jе управо захваљуjући подршци и помоћи народа. Многи људи су прилагали фотографиjе и личне ствари своjих наjмилиjих коjи су страдали тих година, донирали своj скромни новац и време волонтираjући током припрема. Цветковић веруjе да постоjи jош много вредних сведочанстава о тим данима, па ће свим посетиоцима бити омогућено да их, уколико желе, донираjу за неку наредну велику изложбу.

Намера аутора jе да покаже да политичка репресиjа ниjа знала за класне и социjалне разлике. Фотографиjе познатих људи коjи су у jедном тренутку постали претња режиму само су део много веће слике.

– Ове приче су узете симболично, како би илустровале припаднике различитих слоjева друштва коjи су убиjени због иделошко-политичких разлога или ратне освете. Колективно и неселективно кажњавани су сви коjи су првих месеци после рата доспели у руке Озне.

Био jе то начин да новоформирана држава „покаже зубе“, да се застраши становништво, да се режим отресе тог старог грађанског слоjа – обjашњава Цветковић.

У jедноj од соба у музеjу стоjи верна реплика сеоског дворишта. У средини амбар и бунар, аутентични примерак дародавца из Панчева, као jасна асоциjациjа на принудни откуп и колективизациjу коjа jе готово уништила послератну пољопривреду и одвела у смрт хиљаде сељака.

У наставку „шетње“, слике села замењуjу призори са Голог отока. У централном делу налази се макета наjпознатиjег послератног гулага, а на зиду фотографиjе заробљеника, али и управника и чувара злогласног затвора.

Потресна сведочанства о страдањима на Голом отоку кулминираjу са скицом злогласне „Петрове рупе“, у коjоj су сурово кажњавани они коjи су били „имуни на друге васпитне методе“.

ТРИБИНЕ

У посебном одељку музеjа, „конгресноj сали“, током изложбе биће приказивани некада забрањени филмови, документарци, али и држана предавања и трибине о политичкоj репресиjи. На изложби ће гостовати делегациjе из Словениjе, Мађарске, Пољске, коjи ће представити своjа искуства из тог мрачног времена.

На увид jавности први пут изнете и личне ствари Драже Михаиловића, коjе jе имао приликом хапшења, „запаковане“ у реплику ћелиjе у коjоj jе живео последње дане. Његове прве „комшиjе“ су Пекић и Јовановић, чиjа се писма и фотографиjе могу гледати седећи на затворскоj клупи.

– Дража jе за нас само jедан мали делић приче о великим страдањима. У центру пажње су обични, анонимни људи, сељаци, свештеници, спортисти, професори, чиjе судбине нису ништа мање значаjне. Желимо да проговоримо о овим тешким темама и да на таj начин допринесемо ширењу политичке културе, а не да распируjемо мржњу или реваншизам за коjи jе сад касно – наглашава Цветковић.

Изложба „У име народа“ биће отворена 16. априла, у 18 часова, „митингом“ на Тргу Николе Пашића и траjаће до августа. Колико jе ова прича важна и лична многим људима, сведочи и jедна лала. Непозната особа окачила jу jе на врата музеjа, а организатори су решили да jе оставе ту, у знак подршке свима онима коjе jош боли сећање на те дане.

 

Пише: Ана Попадић

Извор: Вечерње Новости

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: