Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

“Plašim se da nas Evropa sprečava da zaštitimo svoje pismo”: Ćirilica dve godine čeka zaštitu, a šteta je sve veća

Datum objave: sreda, 5 februara, 2020
Veličina slova: A- A+

Nova verzija Zakona o zaštiti jezika i pisma napisana 2017, a još nije usvojena ni na Vladi.

Foto K. Mihajlović

Izmene Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma kojim se štiti ćirilica, više od dve godine čekaju da budu usvojene. Iako se u Ministarstvu kulture i informisanja, koje je predlagač novog propisa, nadaju da će ga usvojiti sadašnji skupštinski saziv, kako sada stvari stoje – novi zakon o zaštiti ćirilice sačekaće novu vladu i novu skupštinsku većinu.

Piše: Lj. Begenišić

U predlogu izmena i dopuna zakona stoji da ćirilica mora da ima prednost u odnosu na latinicu – pomoćno pismo. Ćirilicom je obavezna komunikacija u pravnom prometu, u nazivima preduzeća, njihovih sedišta i delatnosti, kao i na deklaracijama, potvrdama i računima. Škole, mediji, javna preduzeća, profesionalna i strukovna udruženja čiji je osnivač država ili imaju državni kapital, moraju isključivo da koriste ćirilicu…

– Ministarstvo kulture i informisanja je 26. 7. 2017, pa 23. 3.2018. i 18. 9. 2019. godine prosledilo Inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo, kao nadležnom organu za pripremu za Vladu. Do sada ova inicijativa nije prosleđena na usvajanje – kažu za “Novosti” u Ministarstvu. – I pored brojnih obraćanja na više adresa, nama nisu poznati razlozi zbog kojih naša Inicijativa, više od dve godine nakon što smo je pokrenuli, nije ušla u zakonski postupak.

U Ministarstvu smatraju da ne postoji bilo kakva prepreka, ni suštinska, ni formalno-pravna, da se pokrene procedura usvajanja ovog propisa.

Na pitanje da li će ovaj posao sačekati novu vladu, jer su izbori blizu, naši sagovornici kažu:

– S obzirom na to da po pitanju izmene zakonske regulative koja se tiče upotrebe jezika i pisma postoji nesumnjiva podrška kako većeg dela javnosti, tako i strukovnih udruženja i akademske zajednice, iskreno se nadamo da će se Inicijativa u najskorijem roku naći na vladi, a potom i u Skupštini u sadašnjem sazivu.

I Odbor za standardizaciju srpskog jezika se u prvoj polovini prošle godine obratio čelnim ljudima u Srbiji sa molbom da učine sve da se predlog ovog zakona stavi u skupštinsku proceduru.

– Kako vreme prolazi, sve jasnije postaje kolika je greška što nije usvojen novi zakon – kaže za “Novosti” dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora. – Ne znam postoji li više bilo šta kao opravdanje da taj zakon dočeka izbore u fiokama odgovornih. Obziri koji mogu biti razlog za ponovno zaustavljanje zakona ništa nam nisu doneli, a štete se uvećavaju. Isto je tako i sa nepostojanjem izrađene i usvojene strategije jezičke politike. Kada treba da se zaštite i urede srpski jezik i ćirilica to se nekako uvek gurne u stranu. Neverovatno je da država ne želi da reši tako bitno nacionalno pitanje, kakvo je pitanje jezika koji je kod Srba srž nacionalnog i kulturnog identiteta. Neće nas Evropa naterati da uredimo ovu oblast. Plašim se da nas upravo ta Evropa i sprečava da zaštitimo svoj jezik i pismo.

A zbog ćutanja nadležnih o ovom pitanju, savetnik ministra za kulturu, književnik Dragan Hamović, podneo je ostavku.

– Skoro čitav mandat kabinet Vlade Srbije ćuti o ovom zakonu koji je pripremilo Ministarstvo kulture. Ćuti, ćuti jer mu se može, a ćute i druge adrese što ne prestaju da govore o svemu drugom, jer nema uverljivog opravdanja za nepostupanje – kaže Hamović, koji je i viši naučni saradnik Instituta za književnost i umetnost u Beogradu.

Srbija, ističe, uredno i izdašno servisira sva identitetska pitanja manjinskih zajednica, čak i tamo gde se direktno podriva državni interes i gde je to protivno naučnim, praktičnim ili strateškim razlozima.

– Dotle se većinski narod onemogućava da ista ta prava ostvari, u svojoj matičnoj državi, prema važećem Ustavu i zakonima – upozorava on. – Nosioci moći, i sadašnji i bivši, ćutali su i o potiskivanju ćirilice, kao što su uporno ćutali i o položaju Srba u Crnoj Gori i tzv. regionu, dok nije, evo, u Crnoj Gori dogorelo.

PRISVAJAJU PISANE SPOMENIKE

Sreto Tanasić upozorava da se naši najznačajniji pisani spomenici prisvajaju i da je status srpskog jezika i ćirilice izvan Srbije sve lošiji.

– Kako ćemo štititi status srpskog jezika i ćirilice na srpskom nacionalnom i jezičkom prostoru ako u Srbiji nismo definisali i usvojili jezičku politiku i utvrdili načine za njihovo sprovođenje? Možemo, nažalost, govoriti i da se status srpskog jezika i pisma u Srbiji sve više približava njihovom statusu na prostorima izvan Srbije – naglašava ovaj lingvista.

Izvor: NOVOSTI


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top