“Plašim se da nas Evropa sprečava da zaštitimo svoje pismo”: Ćirilica dve godine čeka zaštitu, a šteta je sve veća

Nova verzija Zakona o zaštiti jezika i pisma napisana 2017, a još nije usvojena ni na Vladi.

Izmene Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma kojim se štiti ćirilica, više od dve godine čekaju da budu usvojene. Iako se u Ministarstvu kulture i informisanja, koje je predlagač novog propisa, nadaju da će ga usvojiti sadašnji skupštinski saziv, kako sada stvari stoje – novi zakon o zaštiti ćirilice sačekaće novu vladu i novu skupštinsku većinu.

Piše: Lj. Begenišić

U predlogu izmena i dopuna zakona stoji da ćirilica mora da ima prednost u odnosu na latinicu – pomoćno pismo. Ćirilicom je obavezna komunikacija u pravnom prometu, u nazivima preduzeća, njihovih sedišta i delatnosti, kao i na deklaracijama, potvrdama i računima. Škole, mediji, javna preduzeća, profesionalna i strukovna udruženja čiji je osnivač država ili imaju državni kapital, moraju isključivo da koriste ćirilicu…

– Ministarstvo kulture i informisanja je 26. 7. 2017, pa 23. 3.2018. i 18. 9. 2019. godine prosledilo Inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo, kao nadležnom organu za pripremu za Vladu. Do sada ova inicijativa nije prosleđena na usvajanje – kažu za “Novosti” u Ministarstvu. – I pored brojnih obraćanja na više adresa, nama nisu poznati razlozi zbog kojih naša Inicijativa, više od dve godine nakon što smo je pokrenuli, nije ušla u zakonski postupak.

U Ministarstvu smatraju da ne postoji bilo kakva prepreka, ni suštinska, ni formalno-pravna, da se pokrene procedura usvajanja ovog propisa.

Na pitanje da li će ovaj posao sačekati novu vladu, jer su izbori blizu, naši sagovornici kažu:

– S obzirom na to da po pitanju izmene zakonske regulative koja se tiče upotrebe jezika i pisma postoji nesumnjiva podrška kako većeg dela javnosti, tako i strukovnih udruženja i akademske zajednice, iskreno se nadamo da će se Inicijativa u najskorijem roku naći na vladi, a potom i u Skupštini u sadašnjem sazivu.

I Odbor za standardizaciju srpskog jezika se u prvoj polovini prošle godine obratio čelnim ljudima u Srbiji sa molbom da učine sve da se predlog ovog zakona stavi u skupštinsku proceduru.

– Kako vreme prolazi, sve jasnije postaje kolika je greška što nije usvojen novi zakon – kaže za “Novosti” dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora. – Ne znam postoji li više bilo šta kao opravdanje da taj zakon dočeka izbore u fiokama odgovornih. Obziri koji mogu biti razlog za ponovno zaustavljanje zakona ništa nam nisu doneli, a štete se uvećavaju. Isto je tako i sa nepostojanjem izrađene i usvojene strategije jezičke politike. Kada treba da se zaštite i urede srpski jezik i ćirilica to se nekako uvek gurne u stranu. Neverovatno je da država ne želi da reši tako bitno nacionalno pitanje, kakvo je pitanje jezika koji je kod Srba srž nacionalnog i kulturnog identiteta. Neće nas Evropa naterati da uredimo ovu oblast. Plašim se da nas upravo ta Evropa i sprečava da zaštitimo svoj jezik i pismo.

A zbog ćutanja nadležnih o ovom pitanju, savetnik ministra za kulturu, književnik Dragan Hamović, podneo je ostavku.

– Skoro čitav mandat kabinet Vlade Srbije ćuti o ovom zakonu koji je pripremilo Ministarstvo kulture. Ćuti, ćuti jer mu se može, a ćute i druge adrese što ne prestaju da govore o svemu drugom, jer nema uverljivog opravdanja za nepostupanje – kaže Hamović, koji je i viši naučni saradnik Instituta za književnost i umetnost u Beogradu.

Srbija, ističe, uredno i izdašno servisira sva identitetska pitanja manjinskih zajednica, čak i tamo gde se direktno podriva državni interes i gde je to protivno naučnim, praktičnim ili strateškim razlozima.

– Dotle se većinski narod onemogućava da ista ta prava ostvari, u svojoj matičnoj državi, prema važećem Ustavu i zakonima – upozorava on. – Nosioci moći, i sadašnji i bivši, ćutali su i o potiskivanju ćirilice, kao što su uporno ćutali i o položaju Srba u Crnoj Gori i tzv. regionu, dok nije, evo, u Crnoj Gori dogorelo.

PRISVAJAJU PISANE SPOMENIKE

Sreto Tanasić upozorava da se naši najznačajniji pisani spomenici prisvajaju i da je status srpskog jezika i ćirilice izvan Srbije sve lošiji.

– Kako ćemo štititi status srpskog jezika i ćirilice na srpskom nacionalnom i jezičkom prostoru ako u Srbiji nismo definisali i usvojili jezičku politiku i utvrdili načine za njihovo sprovođenje? Možemo, nažalost, govoriti i da se status srpskog jezika i pisma u Srbiji sve više približava njihovom statusu na prostorima izvan Srbije – naglašava ovaj lingvista.

Izvor: NOVOSTI