Srpsko ćutanje o Stepincu

Datum objave: petak, 21 februara, 2014
Veličina slova: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/zurof.jpg

SPC, ali i država, za sada bez reakcije na nameru katoličke crkve da se među Srbima ozloglašeni nadbiskup iz vremena NDH proglasi za sveca

Direktor Centra „Simon Vizental” u Jerusalimu Efraim Zurof, nedavno je najavio protestno pismo Vatikanu, saznavši da Katolička crkva namerava da dr Alojzija Stepinca proglasi za sveca. Lovac na naciste smatra da bi takav postupak bio nečuven, da ne zna kako je do toga došlo i u kojoj je fazi postupak Stepinčeve beatifikacije. Zurof se, međutim, ipak nada da će papa Franja, kao i u nekim prethodnim slučajevima, povući pravi potez.

Saradnik Centra „Simon Vizental” Alen Budaj iz Zagreba kaže da bivše zemlje SFRJ, posebno Srbija, moraju uložiti oštar protest zbog namere da Alojzije Stepinac bude svetac.Budaj, naime, smatra da diplomatski protest treba uložiti Vatikanu, čak i po cenu da to dovede to prekida diplomatskih odnosa.

– Nadam se da će to učiniti i SPC, jer ova odluka Vatikana potkopava i ekumenske odnose dve crkve – izjavio je nedavno Budaj, istakavši da bi i Izrael trebalo hitno i najoštrije da reaguje, kao i jevrejske institucije na području bivše SFRJ.

Prema rečima Budaja, proglašenje svetim osobe koja je učestvovala u kreiranju i provođenju politike fašističke ustaške tvorevine Nezavisne države Hrvatske (NDH) nije i neće dobiti priznanje pravednika među narodima Jad Vašema nikada.

Budaj koji je i direktor jevrejske nevladine organizacije „Margelov institut” iz Zagreba, napominje da se ne treba uopšte čuditi što novi papa Franja proglašava Stepinca za sveca, jer je taj put zacrtala Katolička crkva u Hrvatskoj odmah nakon presude Stepincu.

Zbog saradnje sa okupatorom i ustašama Stepinac je osuđen na 16 godina zatvorske kazne, ali je 1951. pušten u kućni pritvor u rodno selo Krašić, gde je kao znak podrške Vatikana 1952. dobio zvanje kardinala i gde je umro 10. februara 1960. od retke bolesti policitemije.

– On je već na suđenju, za Zapad i katolike, momentalno postao nevini mučenik jugoslovenskog komunističkog režima, proglašen kardinalom za života, nakon smrti blaženim, a evo uskoro i svecem Rimokatoličke crkve–naglašava Budaj, ukazujući da će to biti jedini svetac koji se za svoje zasluge jednom fašističkom zločinačkom režimu okitio visokim odlikovanjem ustaškog poglavnika i to kao zagrebački nadbiskup, o čemu su izvestile i „Narodne novine”, kao službeno glasilo NDH.

Istoričar dr Veljko Đurić Mišina, direktor Muzeja žrtava genocida u Beogradu, kaže da je Stepinac bio vrhovni vojni vikar vojske NDH. Prema rečima Mišine, Stepinac je bio jedan od inicijatora prekrštavanja pravoslavnih Srba. Prema njegovom pismu, papi Piju Dvanaestom, do sredine 1943. godine bilo je prekršteno oko 244.000 Srba.

Mišina, takođe,ukazuje da nema tragova da je Stepinac javno protestovao zbog zločina prema SPC niti nad srpskim narodom i Jevrejima. Stepinac je, kaže Mišina, intervenisao samo u nekoliko slučajeva, ali i da je znao za koncentracione logore i Jasenovac.

Istoričarka dr Radmila Radić iz Instituta za noviju istoriju Srbije, podseća da je Alojzije Stepinac , zapravo, „vrlo komplikovana priča”.

– Priča o tome da je Stepinac bio dobrovoljac u Srpskoj vojsci i njegovom boravku na Solunskom frontu, takođe je kontroverzna i to nije razjašnjeno do kraja. Stepinac je zaista imao relativno dobre odnose sa vlastima Kraljevine Jugoslavije, ali, kada je SPC odbila Konkordat 1937. godine, Stepinac se pretvorio u kritičara pravoslavlja. On je o tome pisao i u svom dnevniku koji nikada nije štampan, ali se čuvao u tajnim arhivama Udbe – napominje dr Radmila Radić, naglašavajući kako se tokom Drugog svetskoj rata, njegova uloga različito tumači u hrvatskoj i srpskoj istoriografiji.

On je, kaže Radmila Radić, u NDH bio nadbiskup i direktno je učestvovao u prekrštavanju i pogromu srpskog stanovništva i Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Međutim, hrvatska istoriografija govori drugačije: da je on spasavao Jevreje i da se Stepinac opirao ustaškim vlastima.

– Tokom i posle suđenja Stepincu, došlo je do zahlađenja odnosa Titove Jugoslavije sa Vatikanom, što je rezultiralo prekidom diplomatskih odnosa. Bilo je pregovora da Stepinac napusti Jugoslaviju, ali on na to nije pristajao. Sa druge strane, jugoslovenske vlasti su u Katoličkoj crkvi videli moćnog i velikog neprijatelja. Katolička crkva je od njega sve vreme želela da napravi mučenika, a Jugoslavija se opirala tome da on stekne status stradalnika u komunističkom sistemu. Svako u priči o Stepincu ima svoje interese. To što Vatikan namerava da ga proglasi za sveca, ne mora biti povezano sa istorijskim činjenicama. SFRJ se, recimo, nikada nije pomirila sa pričom o beatifikaciji Stepinca – napominje dr Radmila Radić.

Uočljivo je, međutim, da do sada nema zvanične reakcije iz SPC o pitanju Stepinca, iako je ono bilo jedno od ključnih oko pregovora o mogućem dolasku pape u Srbiju. Nekoliko vladika sa kojima smo kontaktirali, preciziraju da je to pitanje za Sinod. Takođe nema reakcije ni državnih zvaničnika u Beogradu. Za „Politiku” nisu želeli da o ovoj temi razgovaraju ni beogradski nadbiskup Hočevar, koji je rekao da nije dovoljno izučavao tu temu.

Razlog za „srpsku šutnju” može biti razumljiv iz jednog razloga koji dovoljno govori o složenosti i isprepletanosti različitih političkih interesa u zemljama bivše Jugoslavije. Vatikan, naime, nije priznao Kosovo i Metohiju, tako da je verovatno da i vlasti u Beogradu i SPC odmeravaju štete i koristi od zvaničnog suprotstavljanja politici Svete stolice i unapređenja koje predstoji blaženom Stepincu.

Aleksandar Apostolovski

Izvor: POLITIKA

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top