Međunarodni sud (ne)pravde?

Datum objave: petak, decembar 20, 2013
Veličina slova: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/hag.jpg

Posle petnaestogodišnje enigme i dileme stiglo je zvanično saopštenje iz Međunarodnog suda pravde (MSP) u Hagu da će se pred ovim sudom voditi postupak po obostranim tužbama Hrvatske i Srbije za genocid. Usmena rasprava trebalo bi da počne 3. marta 2014. godine. Strane u sporu bi u ovoj usmenoj raspravi iskoristile vreme u trajanju od mesec dana.

Treba podsetiti da je Hrvatska 2. jula 1999. godine podnela zahtev pred MSP za pokretanje tužbe protiv povrede odredbi Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida protiv tadašnje SR Jugoslavije, a 2001. godine dostavila je i obrazloženje tužbe, tzv. Memorijal. Nakon što se ovaj sud 2008. godine izjasnio nadležnim u ovom predmetu, Srbija je u januaru 2010. godine istom sudu dostavila kontratužbu. U ovom predmetu sudsko veće bi trebalo da čini 15 sudija iz različitih delova sveta, pri čemu bi svaka od stalnih članica Saveta bezbednosti UN imala po jednog sudiju u veću.

Nakon saopštenja MSP o početku usmene rasprave, pravni timovi odbrane Srbije i Hrvatske predstavili su svoje članove. Prema izjavi šefa pravnog tima Srbije Saše Obradovića, ovaj tim bi trebalo da čini 12 članova, a zasad se na tom spisku mogu naći sledeća imena: Saša Obradović (šef tima), prof. Vilijam Šabas (jedan od vodećih stručnjaka u pravnom tumačenju genocida), prof. Andreas Cimerman (bio deo srpskog pravnog tima u procesu BiH protiv SRJ), advokati Vejn Džordaš (savetnik za unakrsno ispitivanje svedoka), Novak Lukić (nekadašnji branilac Momčila Perišića i Veselina Šljivančanina pred MKSJ), Vladimir Cvetković, Igor Olujić, Dušan Ignjatović i Svetislav Rabrenović. Sasvim je sigurno da će uloga Save Štrpca biti takođe veoma značajna u ovom procesu.

Hrvatski tim predvodi profesorica riječkoga Pravnog fakulteta Vesna Crnić-Grotić koja je tu dužnost nedavno preuzela od prof. Mirjana Damaške (koji će učestvovati u raspravi u svojstvu pravnog savetnika), a najavljeni su i prof. Džejms Kraford (prof. međunarodnog prava na University of Cambridge i advokat u čuvenoj advokatskoj kancelariji iz Londona, Matrix Chambers), prof. Filip Sands, (prof. prava na University College London, advokat iz Matrix Chambers), Kir Starmer (advokat i dosadašnji glavni tužioc za Englesku i Vels), Andreja Metelko Zgombić, Jana Špero, prof. Davorin Lapaš.

Naime, i jedna i druga strana u sporu, prema svom priznanju, godinama su se pripremale za ovaj sudski postupak. Srpska strana više od tri godine, dok je hrvatska strana imala na raspolaganju skoro 15 godina. Za ovaj međunarodnopravni megdan Hrvati su angažovali jednu od najjačih advokatskih kancelarija na svetu – „Matriks“ iz Londona. Poznato je da u ovoj advokatskoj kancelariji radi i advokatica Šeri Bler, žena bivšeg britanskog premijera Tonija Blera. Ova kancelarija je uspešno branila i odbranila bivšeg komandanta UČK-a Ramuša Haradinaja pred Haškim tribunalom.

Kada je srpska strana u pitanju, tim odbrane je pojačan zvučnim imenima iz sveta svetske advkokature, a sem toga ima i prednost u tome jer je pred ovim istim sudom vodila sudski spor u predmetu tužba BiH (Federacija BiH) protiv SRJ za počinjeni genocid, u toku građanskog rata u BiH u periodu 1991-1995. godine. Sudsko veće MSP u Hagu je u februaru 2007. godine donelo presudu kojom je utvrđeno, sa trinaest glasova za i dva glasa protiv, da „Srbija nije izvršila genocid, kršenjem svojih obaveza prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, preko svojih organa ili lica, čiji bi akti doveli do njene odgovornosti prema međunarodnom običajnom pravu“. Ali isto sudsko veće je sa dvanaest glasova za i sa tri glasa protiv „konstatovalo da je Srbija prekršila obavezu sprečavanja genocida, prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, u odnosu na genocid koji se desio u Srebrenici jula meseca 1995. godine“.

Ovaj međunarodnopravni spor Hrvatske i Srbije pred MSP, po obostranim tužbama za genocid, trebalo bi da svojom objektivnom presudom utvrdi pravnu istinu o tome da li je bilo genocida u periodu 1991–1995. godine, tokom građanskog rata u bivšoj jugoslovenskoj Republici Hrvatskoj. Prema mišljenju šefa srpskog pravnog tima Saše Obradovića, ishod presude u ovom predmetu mogao bi da bude da sud presudi da je bilo genocida na jednoj ili drugoj strani, tj. da su Srbija i Hrvatska počinile genocid ili da genocida nije bilo. Međutim, nije isključena ni mogućnost da dođe i do vansudskog sporazuma. Zagovornika ovakvog sudskog epiloga ima i sa jedne i sa druge strane, s tim da je on dominantniji stav na srpskoj strani. Državni vrh Srbije u svom defanzivnom političkom delovanju sklon je uverenju da bi bilo dobro da se reši ovog međunarodnopravnog balasta, pritom ne razmišljajući o dalekosežnim posledicama takvog poteza. Zvanični Beograd kao da nije svestan da takvom odlukom dugoročno čini višestruku štetu srpskom međunarodnopravnom ugledu, ponižavajući direktno time svoju nacionalnu čast i dostojanstvo.

Treba naglasiti i to da država Hrvatska u ovom predmetu zahteva od države Srbije naknadu celokupne materijalne i nematerijalne štete proizvedene ratom od 1991. do 1995, sa izgubljenom ekonomskom dobiti. Sa druge strane, Srbija u svojoj kontratužbi potražuje od Hrvatske naknadu štete građanima srpske nacionalnosti, koji su žrtve hrvatskih vojno-policijskih akcija „Bljesak“ i “Oluja” 1995. godine.

 

Zašto je potrebno da se ovaj međunarodni spor između Hrvatske i Srbije okonča, da li je u ovom predmetu prisutan uticaj Brisela-Berlina i koji je povod (ako postoji) za njihovo mešanje u ovom predmetu?

Da krenemo od Hrvatske. Sigurno da se zvaničnom Zagrebu, nakon oslobađajućih presuda generalima hrvatske vojske Gotovini, Čermaku i Markaču kojima se sudilo pred MKSJ, ukazuje prilika da se pred MSP svali krivica na Srbiju za izbijanje rata u Hratskoj. Hrvatska je dodatno osokoljena i time što je postala punopravna članica NATO i EU. Ona će u ovom predmetu pokušati da opere svoju savest i odgovornost, kao i krivicu, pošto je sa svoje teritorije proterala preko 250 000 Srba. Znaju dobro i Pantovčak i Kaptol da bi Hrvatskoj bila potrebna presuda MSP, po kojoj je Srbija prema odredbama međunarodnog prava izvršila agresiju na Republiku Hrvatsku. Time bi se potvrdila legitimnost vojno-redarstvenih akcija „Bljesak“ i „Oluja“ s jedne strane, a s druge bi se izbeglim Srbima iz Hrvatske uskratilo svako pravo da zatraže povratak blizu 60 000 stambenih jedinica.

Pored tog pravno-političkog i ekonomskog faktora za vođenje ovog postupka, Hrvatska će učiniti sve da se ovaj postupak završi u njenu korist iz još jednog vrlo važnog razloga. A to je da se ni na koji način ne dozvoli da se na njen tisućletni san za formiranjem nezavisne države stavi znak jednakosti sa prethodinim neuspelim pokušajem u toku Drugog svetskog rata u vreme nakazne NDH-a i njenog poglavnika Ante Pavelića. Bez obzira na to što se mozak i srce novostvorene Hrvatske Nezavisne Države, Tuđmanov HDZ-e i Hrvatska biskupska konferencija, ne žele odreći nerva hrvatskog naciona. A to su ustaška ideologija i ustaše kao najodani vatikanski neokrstaši u borbi protiv bizantinskih barbara tj. Srba šizmatika.

Koliko je vidljivo prisustvo Brisela – Berlina u ovom predmetu, i šta se njime želi postići? Naime, u diplomatskim krugovima poznat je opšti stav da je Vašington u dogovoru sa Briselom ustupio Berlinu pravo da sredi političku situaciju na prostoru Zapadnog Balkana. Ono što se dosad može videti na terenu jeste da Nemačka u svom maniru i duhu vrlo precizno i pedantno sprovodi politiku dresiranja, tj. disciplinovanja trougla Zagreb – Beograd – Sarajevo. Kao i u prošlovekovnom iskustvu, Nemcima glavobolju i ovog puta predstavljaju Srbi. Berlin je bez svake sumnje dao veliki doprinos u procesu amputacije Crne Gore i Kosova i Metohije, čime se, pored ekonomske slabosti Srbije, dodatno doprinelo njenom teritorijalnom rasparčavanju. Prostor Srbije smanjen je za 10 000 km2, koliko iznosi teritorija KiM, kao i uticaj u Crnog Gori koja se prostire na 14 000 km2. Na ovim prostorima živi blizu 500 000 Srba koji su svedeni na status nacionalne manjine. No, i pored te bolne činjenice, Srbi u BiH zasad uspevaju da očuvaju Republiku Srpsku, koja se prostire na 25 000 km2 i gde živi blizu 1 400 000 Srba, što je teritorijalno jednako kao Crna Gora i Kosovo zajedno, uz to da u njoj živi i skoro tri puta više Srba.

Nesalomivost i nepredvidljivost Srba predstavljaju Berlinu gotovo vekovnu noćnu moru. Ovog puta, Nemačkoj se ukazala prilika da proba da se po ko zna koji put osveti Srbima, pritom ne koristeći se otvorenom vojnom silom, već specijalnim softisticiranim psiho-političkim i ekonomskim tehnikama. Na sceni je prava politička ortopedska operacija u kojoj se državi Srbiji, tj. Srbima sa obe strane reke Drine bukvalno na živo lomi kost po kost da bi se, na kraju, takvoj invalidnoj Srbiji i Republici Srpskoj izvršila lobotomija bez anestezije i čime bi se Srbima napokon promenila svest.

Naime, prema očekivanju srpskog tima odbrane, presuda MSP u ovom predmetu trebalo bi da bude izrečena do kraja sledeće ili početkom 2015. godine. Sigurno se sada može zaključiti da Srbiju i Republiku Srpsku čekaju velika iskušenja sledeće godine. Prvo, to je obeležavanje stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, kao i tumačenje povoda za izbijanje istog, tj. ubistvo Franca Ferdinanda od strane Gavrila Principa. Prema viđenom, na delu je vrlo ozbiljna i agresivna invazija nemačke istoriografije da izvrši svojevrsnu reviziju istorije Prvog svetskog rata. Berlin čini sve da kvazinaučnim polugama i putem politčkog pritiska i uticaja relativizuje krivicu Vilhemove Nemačke za izbijanje Prvog svetskog rata, bacajući tako na Srbe i Srbiju gotovo svu krivicu, kao na glavnog uzročnika svih zala ne samo na Balkanu već i šire. Da je ta teza tačna, pokazaće i to da će ti nemački zaverenički krugovi u Bundesveru i Bundestagu učiniti sve da sledeće godine dva međunarodna suda donesu presude koje će direktno pogoditi Srbe u centar njihovog nacionalnog bića.

Prva otrovna strela biće prvostepena presuda bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, čije se izricanje može dogoditi eto „slučajno“ sledeće godine ili na Vidovdan 28. juna ili 11. jula (Srebrenica). A druga otrovna strelica trebalo bi da usledi krajem sledeće ili početkom 2015. godine (negde u vreme kad se očekuje formiranje nove Vlade Republike Srpske), kad bi MSP doneo presudu po tužbi Hrvatske protiv Srbije za genocid. Tim otrovnim pravnim strelicama Berlin bi pokazao da je kontinuitet zločinačke i genocidne ideje kod Srba nešto što je deo njegovog mentaliteta. Zbog toga se srpski nacionalizam može u svojoj suštini staviti u ravan sa nacifašističkom ideologijom. I da bi, prema predlogu Berlina, bilo potrebno da, zarad moralne higijene Evrope, Srbi, tj. država Srbija i Republika Srpska, prođu fazu denacifikacije i nacionalnog samoponištenja kakvu je prošla Nemačka nakon Drugog svetskog rata.

Zato je Berlinu vrlo važno da stane iza Zagreba u ovom predmetu pred MSP-e, u kojem bi država Srbija bila pod stalnom pretnjom da će biti osuđena da je najpre izvršila agresiju na Hrvatsku, a potom i genocid, i zbog čega bi morala da plati ratnu odštetu Hrvatskoj. Time Berlin dobija vrlo moćnu uzdu kojom može da upravlja osedlanog troglavog konja u Beogradu.

I, na kraju, da vidimo šta je sa Srbima, tj. kakva je pozicija Beograda u ovom pravno političkom i gotovo apokalitičnom galimatijasu. Ne bi trebalo trošiti reči na opise postojeće marionetske vlade u Beogradu. Postaje vidno i svima jasno da je srpski troglavi konj programiran i zombiran i da se od njega ništa ne može očekivati u cilju očuvanja teritorijalnog suvereniteta Srbije i Republike Srpske, kao i na očuvanju nacionalnog dostojanstva i časti Srba.

No, i pored ovakvog gore napisanog crnog scenarija za Srbe, koji ih možda čeka, MSP u Hagu je ipak mesto pred kojim bi trebalo izneti sve relevantne istorijske i pravne činjenice za nesumnjivo počinjeni ratni zločin i genocid nad Srbima od strane hrvatskih ustaša tokom Drugog svetskog rata na prostoru Pavelićeve NDH (Nezavisne Države Hrvatske). Time bi onima koji imaju srca i razuma bilo jasno kao dan postojanje nesumnjivog kontinuiteta zločinačke ideje i tzv. udruženog zločinačkog poduhvata, sprovedenog u perodu od 1991-1995. godine od strane Tuđmanove NHD (Nezavisne Hrvatske Države) i da je u zločinačkim vojno redarstvenim operacijama „Beljesak“ i „Oluja“ neoustaške armade Franje Tuđmana dovršen projekat poglavnika NDH-a Ante Pavelića.

Predlog nekim budućim Srbima

Kompletna arhiva Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju – ICTY (Haški Tribunal), arhiva predmeta tužbe za genocid BiH (muslimanske Federacije) protiv SRJ (Srbije), arhiva predmeta tužbe za genocid Hrvatske protiv SRJ (Srbija), kao i kontratužba Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu – predstavlja neprocenljivu vrednost za buduće generacije Srba.

U pomenutim arhivama nalazi se hard-disk tragične istorije srpskog naroda zadnje decenije 20. veka. Taj hard-disk bi trebalo da se nađe na serverima današnjeg Republikčkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica u Banjaluci, Muzeja žrtava genocida u Beogradu, kao i budućeg sagrađenog Memorijalnog kompleksa Donja Gradina (arhiva sudskog postupka u predmetu tužbe za genocid Hrvatske protiv SRJ, kao i kontratužba Srbije pred MSP u Hagu).

 

Piše: Siniša Sinadinovć

 

Izvor: NSPM

 

Vezane vijesti:

Imena naše nemarnosti: Jasenovac i Donja Gradina

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top