Како су Енглези купили пуч: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941, јер смо ми ту револуцију купили“ (11)

„Захваљујући новцу наши агенти су били у могућности да одржавају пријатељске везе с главним Југословенима расположеним против Сила осовине (као што су Тупањанин из Земљорадничке странке и Трифуновић из Народне одбране), а наше агенције за тајну пропаганду непрестано су подстицале народну жељу да пружи отпор“

Британска амбасада у Београду. Двадесет седми је март 1941. године. Телеграм потписује Черчилов специјални обавештајац Џорџ Тејлор:

А. Пуч извршен под неспорним вођством Симовића и његовог помагача Мирковића и извесног броја официра. Генерали нису били укључени у заверу. Пуч су извели капетани, мајори и потпуковници.

Б. Трифуновић нас је обавестио о завери, али смо морали чврсто да му обећамо да ћемо о томе ћутати. Обећао је да ће нас обавестити 12 часова пре планираног пуча да бисмо могли да вам пошаљемо ту информацију. Међутим, пуч је нешто раније извршен јер је кнез Павле синоћ отишао у Љубљану.

Ц. У привремену владу ушла су два генерала: Симовић као председник и Илић као министар војске и вође Земљорадничке, Радикалске, Демократске и Националне странке. Са њима смо у најтешњем контакту. Словеначки и хрватски министри замољени су да, засада, остану у Влади.

Д. Тупањанин није ушао у владу, али је као представнике Земљорадничке странке именовао Гавриловића, Чубриловића и Даковића.

Е. Мастерсон је изванредно обавио посао и заслужује највећу могућу похвалу. Похвалу заслужује и Бенет који је открио Трифуновића. Исто тако, желео бих да нагласим да треба да похвалимо Ханау који је имао Тупањанина као главног адута.

Кнезу Павлу „Енглеска је била у кући“ и више него што је мислио, када је неколико недеља пред пуч рекао Олги при доласку Теренса Шоуна: „Тако је лепо разговарати с њим. Доноси нам Енглеску у кућу“. Енглези су, очигледно, већ били ту, и нимало добронамерни. Као, уосталом, и многи други укућани.

Јер, као што сазнајемо у телеграму Џорџа Тејлора, специјалног агента којег је лично Черчил крајем 1940. послао у Београд да организује рад СОЕ, пуч су уз директан линк до Лондона водила двојица првака великих српских странака: Миша Трифуновић, радикал и Милош Тупањанин, из Земљорадничке странке.

Дан после изведеног пуча идејном творцу „југословеског спасавања душе“ Винстону Черчилу јавио се и шеф операција СОЕ у Југославији Хју Далтон:

„Јануара ове године одлучио сам да пошаљем мајора Џона Тејлора на Балкан који веома добро познаје. Ево Тејлорових инструкција по редоследу важности:

1. Преврнути небо и земљу да наши пријатељи у југословенском генералштабу спроведу у дело план о блокади Дунава;

2. Довршити припреме око побуне у Румунији;

3. Организовати групе за саботажу у Бугарској, Југославији, Грчкој и Албанији, које би биле спремне да ступе у дејство у случају да њихова земља буде окупирана;

4. Наставити већ добро уходани рад у Југославији на подстицању југословенских опозиционих странака да на Владу врше притисак у корист наше земље.

Од свих горњих инструкција она број 4. за нас је најинтеренсантнија. Од како сам преузео СОЕ у Југославији потрошили смо најмање 100.000 фунти стерлинга. Новац је, углавном, отишао на финансирање Земљорадничке странке и остале видове подмићивања, укључујући и награде за повремене мање саботаже. Успели смо да образујемо и резервни фонд од шеснаест милиона динара који би се користио у случају да упутнице из Лондона не могу да буду достављене. Мислим да смо добили добру протввредност за уложени новац!

Захваљујући овом новцу наши агенти су били у могућности да одржавају пријатељске везе с главним Југословенима расположеним против Сила осовине (као што су Тупањанин из Земљорадничке странке и Трифуновић из Народне одбране), а наше агенције за тајну пропаганду непрестано су подстицале народну жељу да пружи отпор.

У ствари, из трећег прилога, ће вам бити јасно да је пуч, у великој мери, Трифуновићево дело, а да је стварну подршку изван старе владе пружила Српска земљорадничка странка – главни инструмент наше политике, која је (као и Народна одбрана) на нашем платном списку. Поносим се резултатима које, у великој мери, сматрам Тејлоровом заслугом и заслугом његових главних помагача – поручника Мастаресона и Бенета“.

Шеф СОЕ се, затим, правда Черчилу како новац још није дао резултате у Румунији и Бугарској, па се враћа и на највећи грех дојучерашњег пријатеља на двору:

„Сећате се и да ваш апел кнезу Павлу за минирање стене у Ђердапу није уродио плодом због неодлучности тог љигавца. Значи план у вези с Ђердапом не може да се оствари на време захваљујући кнезу Павлу. Тај план ће ипак моћи ускоро да се оствари. Тако је бар речено Тејлору у југословенском генералштабу. Пуч је био успешан. Надајмо се да ће и крајњи ударац бити исти“.

Из Тејлоровог телеграма, упућеног 26. марта, пак, видимо да се спремају још агресивније акције по Србији.

„Треба да и даље да радимо на припремању пуча. Биће потребно још времена посебно јер наши пријатељи не могу тако брзо да опипају пулс код генерала како би обезбедили одређени степен војне подршке. Као другу линију акције преко Тупањанина и Трифуновића настојимо да припремимо демолирање виталних комуникација, блокаду Дунава, рушење железничког моста код Марибора, рушење моста преко Саве код Београда, демолирање железничке пруге Ниш-Цариброд и рушење моста код Велеса“.

Најтрагичније је, ипак, што је све ово, укључујући и планове за терористичке акције по земљи, њен председник владе Драгиша Цветковић сазнао девет година касније, и то после мемоара Винстона Черчила.

У писму Павлу 4. фебруара 1950. Цветковић тражи хитну акцију:

„Ваше Краљевско височанство,

Свакако сте већ читали Черчилове мемоаре („Фигаро“ 2. и 3. фебруар) и видели како је у нашем случају врло опрезно наступио, избегавајући да говори о свим оним деликатним моментима, који оправдавају наш поступак. Али, то не значи да треба да ћутимо. Сви наши пријатељи саветују ми да дам детаљан одговор и попуним ону празнину, која оправдава у потпуности наш став, а преко које је Черчил ћутке прешао.

У мемоарима има и неистина, на пример, да смо Немцима дозволили употребу железница, а да је краљ Петар, сутрадан после пуча побегао из Двора преко крова и присајединио се пучистима. Симпатичан је пасус који говори о посети Донована и алузија на ову посету. Када се то доведе у везу с телеграмом, који је упутио Кембел после потписа пакта онда је пуч потпуно објашњен. Ја сам лично задовољан његовим излагањем јер се јасно види да у нашем питању није савесно поступио…“

У архиву кнеза Павла налазе се многа писма сер Сесила Перота, васпитача краља Петра Другог, који је 12. јануара 1977. године одржао предавање на тему: „Залазак једне династије“ (Карађорђевића). Сер Перот је казао:

„Крајем марта 1941. навратио сам до мог старог универзитета у Кембриџу. Ту у друштву мојих ранијих професора и колега, повео се разговор о државном удару у Београду. Неколико од присутних наставника изјавило је: „Нису Југословени извршили пуч, него ми“.

Упитао сам ко су „ми“? Одговор је гласио: „Ми, СОЕ, или британска тајна служба под управом министарства за психолошко ратовање. Краљ Петар уопште није имао никаквог учешћа у пучу, нити је био консултован. Прокламација коју је наводно читао краљ на радију, потпуно је лажна. Краљ исту није видео, нити потписао, нити одобрио. Прокламацију је прочитао један официр имитирајући краљев глас…“

Ову тезу касније је потврдио и пуковник Донован, специјални изасланик председника САД и боравио је у Београду уочи пуча. Он је изјавио: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941, јер смо ми ту револуцију купили…“

Кнез Павле је био упознат са овим активностима британске обавештајне службе у Југославији. Министру спољних послова Халифаксу је поручио да се све те акције за њега „крајње неодговорне“.

Почетком 1940. године, британски обавештајци су, и поред свега, у Београду основали телеграфску агенцију „Британова“, чији је задатак био да шири добро расположење према Британији и њеним савезницима.

Агенти секције Д исплаћивали су поједине новинске издаваче. Тако је београдски вечерњи лист „Правда“ добијао 150.000 динара. Од средине 1940. године, британски агенти су Земљорадничкој странци исплаћивали 5.000 фунти стерлинга месечно. Самосталној демократској странци Светозара Прибићевића, такође, исплаћиване су значајне суме, а члан ове странке Срђан Будисављевић је био члан владе.

Британски новац је даван и разним патриотским удружењима у Београду, на пример, Удружењу старих ратника. Сељачка странка Драгољуба Јовановића такође је била на платном списку, а два енглеска извора спомињу фунте на рачуну Српског културног клуба Слободана Јовановића и Драгише Васића.

Фељтон „Истина о последњим данима Краљевине Југославије“ базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића

НАСТАВИЋЕ СЕ…

Аутори: Миодраг Јанковић и Вељко Лалић

Извор: НЕДЕЉНИК

Везане вијести:

Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)

Тајна оставке кнеза Павла: Написана је месецима пре него што су пучисти уперили цеви (2)

Сведочење кнеза Павла о сусрету са Хитлером: Рекао сам му да моја земља мрзи Италијане, нисам му свакако могао рећи да мрзи и Немце (3)

Писмо краља Џорџа упућено кнезу Павлу: Заиста бих желео да можемо да ти пошаљемо оружје (4)

Британски државни секретар: Срби, сетите се Лазара коме је важније било небеско него земаљско царство (5)

Немачка порука југословенском амбасадору у Москви: Борићемо се немилосрдно, свим средствима. С тим будите начисто (6)

Кнез Павле о Хитлеру: Осећате језу од њега, лице му је жуто као у воштане фигуре (7)

Слободан Јовановић о кнезу Павлу уочи потписивања Тројног пакта: Он је чудан човек. Много пуши, потамнео је у лицу (8)

Како је краљевска војска дочекала рат: „Издржећемо око шест недеља. После нећемо имати ни хране, ни муниције“ (9)

Писмо кнеза Павла војводи од Кента: Ти си знао да је последња ствар коју сам желео, да се бакћем с југословенском политиком (10)

Степинац о пучу 27. марта: Срби и Хрвати су два света која се никад неће ујединити, док је један од њих у животу (12)

Генерал Бора Мирковић: Пре него што сам одлучио да извршим државни удар, ломио сам се данима (13)

Тајно удружење „Конспирација“: Ко је све рушио намеснички режим кнеза Павла (14)

Драгиша Цветковић пише кнезу Павлу: Како је измишљено да нам је Немачка обећала Солун (15)

Мусолинијева понуда кнезу Павлу: Заменом становништва Истре и Косова можете да посрбите територију која вам је важна (16)

Како се око кнеза Павла водила полемика: Да ли је Југославија желела Солун? (17)

Како је припреман пуч 27. марта: „Кроз британску амбасаду је прошло толико експлозива да је чудо што цела Југославија није одлетела у ваздух“ (18)

Планови Петра Другог: Како је малолетни краљ припремио војску за бекство у Грчку (19)

Адолф Хитлер о српској војсци: Немачки војник је научио да поштује свог храброг противника (20)

Немачки амбасадор после пуча: „На фиреровом месту бих рекао да поштујем народ који љубоморно брани своју независност“ (21)

Захвалите другу Стаљину: Како је Југославија споразумом са Совјетским Савезом покушала да се сачува Хитлеровог напада (22)

Како је Слободан Јовановић „преломио“ кнеза Павла (23)

Тајна архива коју је кнез Павле доставио једном америчком историчару: „У ове папире не сме да има увид ниједан Југословен“ (24)

Последње речи кнеза Павла: Не, немојте их убити (25)

Шта је било после: Емигрантски рат виновника и жртви 27. марта (26)

Како је Драгиша Цветковић одговорио Черчилу: Желео сам да уштедим Југославији несрећу и уништење (27)

Дан када су југословенски комунисти клицали „живео Хитлер!“ (28)

Анте Павелић о 27. марту: „Пучисти су спремили спровод, наша усташка ствар је посве сигурна“ (29)

Београд је био препун шпијуна. Нарочито опасни били су немачки, пошто су се издавали за енглеске (30)

Милан Стојадиновић и све о афери „два одсто ратне штете“ (31)

Душан Симовић: Мене су као поштеног официра злоупотребили (32)

Сведочења пред Недићевом комисијом: „Ухватио сам кнеза Павла за капут да не поднесе оставку“ (33)

Сведочење Димитрија Љотића о 27. марту: Пучисти су ми понудили да уђем у владу и да се изјасним за Енглезе. Одбио сам, наравно (34)

Трећи српски устанак „без иједне капи крви“: Како је припреман државни удар (35)

Како је пропао покушај да се спречи пуч 27. марта: „Не сме се проливати братска крв!“ (36)

Још једна тајна 27. марта: Британци нудили Стаљину цео Балкан (37)

Како се Геринг захвалио пучистима на 27. марту: Сада можемо да рашчистимо старе рачуне (38)

Последње године Краљевине Југославије: Доба када је у Београду цветала уметност (39)

Кнез Павле и Милан Кашанин: Пријатељство које је родило најмодернији музеј у овом делу Европе (40)