Kako je Dragiša Cvetković odgovorio Čerčilu: Želeo sam da uštedim Jugoslaviji nesreću i uništenje (27)

Cvetković je svoj napis zasnovao kao odgovor na Memoare „gospodina Vinstona Čerčila“ (objavljivanim u nastavcima kao feljton), osobito na opis vojno političke situacije na Balkanu u prvoj polovini 1941. godine

Poslednji predsednik namesničke jugoslovenske kraljevske vlade Dragiša Cvetković, u emigraciji, u Parizu započeo je svoju borbu za istinu aprila meseca 1950. godine. Iz više pisama koja je uputio knezu Pavlu (Arhiv kneza Pavla sa Kolumbija univerziteta) možemo se upoznati sa naporima koje je Cvetković učinio kako bi uobličio svoju verziju događaja. On moli kneza Pavla da pročita njegov članak i da ga posavetuje, pre nego što sve bude objavljeno u dnevniku „Figaro“.

Cvetković je svoj napis zasnovao kao odgovor na Memoare „gospodina Vinstona Čerčila“ (objavljivanim u nastavcima kao feljton), osobito na opis vojno političke situacije na Balkanu u prvoj polovini 1941. godine. Naslov je „Povodom Čerčilovih memoara – ispravka g. Dragiše Cvetkovića, biv. Predsednika jugoslovenske vlade“.

„Ispravka“ je jasna, logična i pisana na francuski način. Cvetkoviću uspeva da odbrani rad svoje vlade i, karakteristično za njega, on javno definiše osnovni kod. Zato, navedimo završne redove tog članka:

„Trojni pakt, koji je bio rezultat naših nastojanja, sadržao je sledeću odredbu:

Sile Osovine neće tražiti prolaz za svoje trupe preko jugoslovenske teritorije, niti pak upotrebu puteva i željezničke mreže u ratne svrhe. Niko nije u stanju reći, da li bi Hitler ovaj sporazum poštovao. Ali mislimo, da je to maksimum onoga što se je moglo pokušati u interesu Jugoslavije u tadanjoj mutnoj, međunarodnoj situaciji. Mora nam se priznati, da smo u tim našim nastojanjima bili rukovođeni jedino ljubavlju prema našoj otadšbini. Odgovornost mog položaja u svojstvu predsednika vlade, imperativno mi je nalagala da uštedim Jugoslaviji nesreću i uništenje, koji bi je onesposobili da u danom trenutku izvrši svoj zadatak na onoj strani, za koju su je vezivale njene tradicionalne simpatije i u koju je polagala, a i danas polaže, svu svoju nadu“.

Iz „Dokumenata o Jugoslaviji“, koji od 1951. godine, izlaze u Parizu, pratimo polemiku koju je Dragiša Cvetković vodio sa glavnim „ideologom“ puča Radojem Kneževićem. U napisu „Knez Pavle, Hitler i Solun“, Knežević je, između ostalog, tvrdio i da je knez Pavle nameravao da mladome kralju Petru Drugom otme presto.

To je već bila stara tema pučista. Ne zna se tačno ko je to lansirao, ali postoje izvesna dokumenta koja ukazuju na Živojina Balugdšića i konamesnika Radenka Stankovića. U svakom slučaju, Slobodan Jovanović je, kad god je mogao, dodavao ulje na vatru ove klevete.

Cvetković pita za mišljenje bivše ministre u svojoj vladi. Odgovaraju mu Vlatko Maček i Miha Krek.

Maček odgovara pismom:

„Napadajima na Kneza Pavla nemoj se čuditi. Nije moguće da tvorci 27. marta nakon što su vidjeli i nakon što i danas gledaju (makar iz daleka) strašne posledice svog nesavjestnog čina, ne bi osećali grižnju savjesti.

Kako je ali svakom čovjeku teško priznati svoj grijeh tako je i njima i zato nastoje koliko toliko ušutkati svoju savjest, makar i ponovnim grijehom – napadajući tuđe poštenje. Samo tako mogu si tumačiti podlu klevetu da je Knez Pavle namjeravao – i to baš pomoću Hitlera – oteti svom sinovcu prijestolje.

Ja sam imao čast, od jeseni 1936, pa do proleća 1941, nebrojeno puta prilike razgovarati sa Knezom Pavlom o našim teškim problemima pa sam stekao duboko uvjerenje da Knez Pavle vladalačke dužnosti, makar i u poziciji kraljevskog namjesnika, osjeća teškim teretom i jedva čeka čas da taj teret, Kraljevom punoljetnošću, svali sa svojih leđa. To je bio i razlog što naši razgovori kroz pune dvije godine nisu bili doveli do nikakvog rezultata, jer je Knez stajao na stanovištu da ne može dati ništa mijenjati, dok Kralj ne postane punoljetnim.

Tek teška vanjska situacija ga je dovela do uvjerenja da se ‘barem nešto mora učiniti’. Došlo je do sklapanja sporazuma. Provađanje samog sporazuma nije išlo onim tempom kako sam ja to očekivao. (Nije u tome bilo krivnje ni sa tvoje ni sa moje strane) Zato sam se bio zabrinuo kako će se stvari razvijati ako, prije izvršenog sporazuma preuzme vlast u ruke Kralj, formalno punodoban, a u stvari dijete. Radi toga sam negdje u ljetu 1940 pitao Kneza ne bi li bilo mogućnosti da se Kraljeva maloljetnost za koju godinu produži. Knez Pavle ali odbio je tu moju sugestiju takovom odlučnošću, da se nikada više nisam odvažio da načnem tu temu.

Ovo je sveta istina. Uza sve to mrzi me da u emigraciji vodim bilo s kim kakvu polemiku jer sam uveren da će narodi Jugoslavije u domovini svačije djelovanje ispravno presuditi. Bolje rekuć već su presudili i ako nisu ovaj čas u stanju svoju presudu izreći“.

Vašington 9. juna 1951.

Dr. Miha Krek takođe piše Cvetkoviću:

„Dragi Cvetkoviću, pozitivno znam, da knez nije hteo ni po koju cenu ni čuti o tome, da bi produžio svoje funkcije regenta. Kleveta je ako neko tvrdi nešto suprotno“.

Dragiša Cvetković je više svojih članaka posvetio obračunu sa Radojem Kneževićem.

O „gadnoj i nedostojnoj aluziji“ Radoja Kneževića Dragiša Cvetković više nego jasan:

„Radi se o prestolu Jugoslavije, koji je – po g. Kneževiću – Knez Pavle hteo tobož da osigura za sebe uz pomoć Hitlera. Onaj koji poznaje visoko moralnu ličnost kneza Pavla, koji zna njegovo staranje i brigu, za vreme Namesništva, da svome sinovcu sačuva neugroženi i nepoljuljani presto – koji su g. Knežević i njegovo društvo iz temelja srušili, – taj neće ni jedan trenutak posumnjati u ovako odvratne insinuacije“.

I dalje:

„Ako je 27 mart bio delo ‘narodnih masa’, podvig koji je doneo bolju sudbinu Jugoslaviji u trenutku opšte savezničke pobede, zašto g. Knežević živi kao emigrant van svoje zemlje i ne vraća se u nju?“

Dragiša Cvetković protiv Kneževića upotrebljava najubojitije argumente:

„G. Knežević ne napada komunistički režim, već smatra da je najpotrebnije da optužuje one, koji su sve učinili da se tragedija naroda Jugoslavije izbegne, da se od zemlje otkloni rat, a time i neprijateljska okupacija i komunističko zavlađivanje. Kada se uz to jedna optužba bazira na izmišljenim činjenicama, onda se ona zove kleveta. Ona je u toliko gnusnija što se te klevete, iznete svesno pred inostranom, neobaveštenom javnošću pretvaraju u jednu denuncijaciju najniže vrste“.

I Cvetković naročito zamera Radoju Kneževiću napade na kneza Pavla:

„Suština članka g. Kneževića sastoji se u sledećem: prikazati britanskoj čitalačkoj publici Kneza Pavla, tadašnjeg Regenta Jugoslavije, kao neprijatelja zapadnih demokratija i kao jednog od saučesnika u Hitlerovim i Musolinijevim agresivnim planovima na Balkanu“.

Cvetković konstatuje da je razlog Kneževićeve mržnje na kneza Pavla to što je Radoje (i pored toga što mu je puč doneo zvanje ministra Dvora) „republikanac“. Zar su sve žrtve koje je pretrpeo narod, pita se Cvetković, zar je stradanje pod komunistima bilo potrebno samo zato „da bi jedan bolesno ambiciozni general bio godinu dana predsednik vlade, a njegov savetnik g. Knežević godinu ili dve ministar Dvora“?

I Dragiša Cvetković zaključuje:

„Bolje rat nego pakt, bolje grob nego rob, bila je parola svih onih koji su i od rata i od groba bežali u panici ka moru, da bi se dočepali najbližeg aerodroma ili eventualnog broda, koji bi ih odveo u kakav sigurniji kraj, daleko od bojišta i rata, ostavljajući narodu Jugoslavije da bude i rob i grob. Tim istim putem spasavanja po svaku cenu išla i cela vlada od 27 marta, a sa njome i g. Knežević, pošto su prethodno potpisali kapitulaciju trupa, poslali vojsku u zarobljeničke logore, narod pod nemačkom, italijanskom, mađarskom, bugarskom i albanskom okupacijom, pod masakrom ustaškim i građanskim ratom iz koga je proizašla današnja komunistička okupacija Jugoslavije“.

*Feljton „Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije“ baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića

NASTAVIĆE SE…

Autori: Miodrag Janković i Veljko Lalić

Izvor: NEDELjNIK

Vezane vijesti:

Ekskluzivni feljton: Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije (1)

Tajna ostavke kneza Pavla: Napisana je mesecima pre nego što su pučisti uperili cevi (2)

Svedočenje kneza Pavla o susretu sa Hitlerom: Rekao sam mu da moja zemlja mrzi Italijane, nisam mu svakako mogao reći da mrzi i Nemce (3)

Pismo kralja Džordža upućeno knezu Pavlu: Zaista bih želeo da možemo da ti pošaljemo oružje (4)

Britanski državni sekretar: Srbi, setite se Lazara kome je važnije bilo nebesko nego zemaljsko carstvo (5)

Nemačka poruka jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi: Borićemo se nemilosrdno, svim sredstvima. S tim budite načisto (6)

Knez Pavle o Hitleru: Osećate jezu od njega, lice mu je žuto kao u voštane figure (7)

Slobodan Jovanović o knezu Pavlu uoči potpisivanja Trojnog pakta: On je čudan čovek. Mnogo puši, potamneo je u licu (8)

Kako je kraljevska vojska dočekala rat: „Izdržećemo oko šest nedelja. Posle nećemo imati ni hrane, ni municije“ (9)

Pismo kneza Pavla vojvodi od Kenta: Ti si znao da je poslednja stvar koju sam želeo, da se bakćem s jugoslovenskom politikom (10)

Kako su Englezi kupili puč: „Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941, jer smo mi tu revoluciju kupili“ (11)

Stepinac o puču 27. marta: Srbi i Hrvati su dva sveta koja se nikad neće ujediniti, dok je jedan od njih u životu (12)

General Bora Mirković: Pre nego što sam odlučio da izvršim državni udar, lomio sam se danima (13)

Tajno udruženje „Konspiracija“: Ko je sve rušio namesnički režim kneza Pavla (14)

Dragiša Cvetković piše knezu Pavlu: Kako je izmišljeno da nam je Nemačka obećala Solun (15)

Musolinijeva ponuda knezu Pavlu: Zamenom stanovništva Istre i Kosova možete da posrbite teritoriju koja vam je važna (16)

Kako se oko kneza Pavla vodila polemika: Da li je Jugoslavija želela Solun? (17)

Kako je pripreman puč 27. marta: „Kroz britansku ambasadu je prošlo toliko eksploziva da je čudo što cela Jugoslavija nije odletela u vazduh“ (18)

Planovi Petra Drugog: Kako je maloletni kralj pripremio vojsku za bekstvo u Grčku (19)

Adolf Hitler o srpskoj vojsci: Nemački vojnik je naučio da poštuje svog hrabrog protivnika (20)

Nemački ambasador posle puča: „Na firerovom mestu bih rekao da poštujem narod koji ljubomorno brani svoju nezavisnost“ (21)

Kako je Slobodan Jovanović „prelomio“ kneza Pavla (23)

Tajna arhiva koju je knez Pavle dostavio jednom američkom istoričaru: „U ove papire ne sme da ima uvid nijedan Jugosloven“ (24)

Poslednje reči kneza Pavla: Ne, nemojte ih ubiti (25)

Šta je bilo posle: Emigrantski rat vinovnika i žrtvi 27. marta (26)

Dan kada su jugoslovenski komunisti klicali „živeo Hitler!“ (28)

Ante Pavelić o 27. martu: „Pučisti su spremili sprovod, naša ustaška stvar je posve sigurna“ (29)

Beograd je bio prepun špijuna. Naročito opasni bili su nemački, pošto su se izdavali za engleske (30)

Milan Stojadinović i sve o aferi „dva odsto ratne štete“ (31)

Dušan Simović: Mene su kao poštenog oficira zloupotrebili (32)

Svedočenja pred Nedićevom komisijom: „Uhvatio sam kneza Pavla za kaput da ne podnese ostavku“ (33)

Svedočenje Dimitrija Ljotića o 27. martu: Pučisti su mi ponudili da uđem u vladu i da se izjasnim za Engleze. Odbio sam, naravno (34)

Treći srpski ustanak „bez ijedne kapi krvi“: Kako je pripreman državni udar (35)

Kako je propao pokušaj da se spreči puč 27. marta: „Ne sme se prolivati bratska krv!“ (36)

Još jedna tajna 27. marta: Britanci nudili Staljinu ceo Balkan (37)

Kako se Gering zahvalio pučistima na 27. martu: Sada možemo da raščistimo stare račune (38)

Poslednje godine Kraljevine Jugoslavije: Doba kada je u Beogradu cvetala umetnost (39)

Knez Pavle i Milan Kašanin: Prijateljstvo koje je rodilo najmoderniji muzej u ovom delu Evrope (40)