Драгиша Цветковић пише кнезу Павлу: Како је измишљено да нам је Немачка обећала Солун (15)

Ви ћете разумети циљ ове нове кампање: 27. март довео је до катастрофе, до капитулације државе и до комунизма, али он је дошао као реакција на наше приступање Тројном пакту, не да бисмо сачували нашу неутралност, већ да бисмо се докопали Солуна, јер смо веровали у Хитлерову победу

„Марта месеца навршава се 15 година од оних трагичних дана када нас је једна група недисциплинованих официра и њихових политичких помагача гурнула у рат, чије су последице биле тако катастрофалне и за земљу и за народ. Петнаест година од овог фаталног датума, многе је у емиграцији отрезнила и данас сасвим другим очима гледају и на људе и на догађаје, који су нас довели у ову ситуацију. У земљи исто тако, успомена на ове дане је страшна и ако дође икад до слободе у земљи, реакција ће бити страшна“, почиње своје писмо кнезу Павлу његов председник Владе Драгиша Цветковић.

Датум је 21. фебруар 1956. године. Место: Париз. Писмо проналазимо у Збирци кнеза Павла, донедавно завештаној и забрањеној за Србе на Колумбија Универзитету.

Цветковић пише:

„Они у Лондону свим силама раде да бар нечим оправдају њихово разорно дело. За ову петнаестогодишњицу публиковали су већи број чланака: Гавриловић, Радоје Кнежевић и други. Они се више не труде да докажу да је њихова акција била добра, јер су их догађаји демантовали, али желе да докажу да је наш приступ Тројном пакту био, не једна нужна потреба, не последица Хитлеровог ултиматума, већ жеље да се преко Немачке докопамо Солуна на рачун Грчке.

Ту тезу развија нарочито Радоје и стално цитира оног Стакића, који опет, са своје стране, хоће да умеша своју личност у ондашњим политичким и међународним догађајима, приказујући себе као човека од поверења Круне, са одличним везама у Италији и с могућношћу да су се у оно време могли уредити наши односи преко Мусолинија и без пакта.

Ви ћете разумети циљ ове нове кампање: 27. март довео је до катастрофе, до капитулације државе и до комунизма, али он је дошао као реакција на наше приступање Тројном пакту, не да бисмо сачували нашу неутралност, већ да бисмо се докопали Солуна, јер смо веровали у Хитлерову победу.

То нарочито подвлачи Радоје Кнежевић. Вас за то нарочито криви и напада, аргументи су му у оној ноти коју је публиковао Стакић, по моме уверењу у споразуму с онима из Лондона.

Наша одбрана је у брошури коју спремамо на следећем: пакт је неутралност, клаузула о Солуну не постоји, јер да постоји они би је публиковали. У Бечу је ја нисам примио, што у ствари одговара истини. Затим, наводимо још следећи факат: ако је пакт садржавао клаузулу о Солуну, а нова влада га је имала и Нинчићевом изјавом признала, онда откуд ова кампања против нас, који смо примили пакт, ако је тачна њихова тврдња да је ту била и клазулула о Солуну.

Ми остајемо при нашим ранијим изјавама: постојале су три клаузуле које смо примили, а да је Рибентропов говор на дан 6. априла о Солуну израз беса за 27. март, а да је нота коју је Стакић публиковао Ћанова нота, која од стране Италије гарантује Југославији Солун, а не заједничка немачко-италијанска нота. Дакле, и тај факат доводи у сумњу постојање немачко-италијанске обавезе према Солуну коју, уосталом, у Бечу нисам примио.

Ваше височанство ће разумети положај у који ме ставио Стакић, својим уплитањем и сада и раније у догађајима за које је била надлежна и одговорна само моја влада. Антићева мешања у владине послове била су штетна и то се данас у многим приликама јасно испољило. И његов дневник и његове везе са Стакићем нису нам ништа требали…“

Павлова реакција на Цветковићеву брошуру била је веома оштра. Бивши председник владе одговара 8. марта 1956. године:

„Моја жена ми је саопштила разговор који сте имали у вези са последњом брошуром ‘Документи о Југославији’. Размишљао сам дуго, Ваше краљевско височанство, о узроцима ваше осетљивости и обзира које имате када је у питању др Стакић. И док вам пишем ове редове, ја се питам у чему је Ваша осетљивост од једне личности које се клони сваки поштен човек.

Др Стакића нисам познавао до емиграције. О њему сам, међутим, доста слушао од људи који га познају. Једино што нисам знао, то је чињеница о којој данас Стакић јавно говори и пише, да је био личност од поверења с највишег места, коме је министар двора, у име Вашег краљевског височанства, давао тако важне и деликатне мисије да у име једне одговорне владе – иза њених леђа – заступа интересе наше земље у моментима када је опрезност у свим спољнополитичким настојањима морала бити највећа. Јасно је да све ове Стакићеве махинације не везују ни мене ни моје другове у влади, али нам стоје као Демоклов мач над главом.

Требало је много труда и времена, свестраног залагања и објашњења, па да необавештени свет убедимо у исправност нашег рада. То смо постигли др Никитовић и ја нашим публикацијама, да најзад доживимо једну такву реакцију вашег Краљевског височанства ради једног чланка о Стакићу.

Све што он објављује су чисте провокације и то на наш рачун. Како се другачије може објаснити она нота о Солуну, за коју ћу бити принуђен да дам тачну верзију ако и даље Стакић у овом правцу инсистира, сем да је дата по налогу нашег највећег противника и злотвора Радоја Кнежевића, с којим сам ја, узимајући у одбрану Вашу личност, дошао у конфликт и примио све оштрице напада на себе.

Морам да приметим да Ваша реакција на ову Стакићеву махинацију није била тако агресивна као у овом случају.

Он је до сада много шта објавио што је мени и мојим друговима у влади било непознато. Откуд то? Ко му је давао ове податке? Таква питања су ми у неколико наврата постављали и Мачек и Миха Крек.“

*Фељтон „Истина о последњим данима Краљевине Југославије“ базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића

НАСТАВИЋЕ СЕ…

Аутори: Миодраг Јанковић и Вељко Лалић

Извор: НЕДЕЉНИК

Везане вијести:

Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)

Тајна оставке кнеза Павла: Написана је месецима пре него што су пучисти уперили цеви (2)

Сведочење кнеза Павла о сусрету са Хитлером: Рекао сам му да моја земља мрзи Италијане, нисам му свакако могао рећи да мрзи и Немце (3)

Писмо краља Џорџа упућено кнезу Павлу: Заиста бих желео да можемо да ти пошаљемо оружје (4)

Британски државни секретар: Срби, сетите се Лазара коме је важније било небеско него земаљско царство (5)

Немачка порука југословенском амбасадору у Москви: Борићемо се немилосрдно, свим средствима. С тим будите начисто (6)

Кнез Павле о Хитлеру: Осећате језу од њега, лице му је жуто као у воштане фигуре (7)

Слободан Јовановић о кнезу Павлу уочи потписивања Тројног пакта: Он је чудан човек. Много пуши, потамнео је у лицу (8)

Како је краљевска војска дочекала рат: „Издржећемо око шест недеља. После нећемо имати ни хране, ни муниције“ (9)

Писмо кнеза Павла војводи од Кента: Ти си знао да је последња ствар коју сам желео, да се бакћем с југословенском политиком (10)

Како су Енглези купили пуч: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941, јер смо ми ту револуцију купили“ (11)

Степинац о пучу 27. марта: Срби и Хрвати су два света која се никад неће ујединити, док је један од њих у животу (12)

Генерал Бора Мирковић: Пре него што сам одлучио да извршим државни удар, ломио сам се данима (13)

Тајно удружење „Конспирација“: Ко је све рушио намеснички режим кнеза Павла (14)

Мусолинијева понуда кнезу Павлу: Заменом становништва Истре и Косова можете да посрбите територију која вам је важна (16)

Како се око кнеза Павла водила полемика: Да ли је Југославија желела Солун? (17)

Како је припреман пуч 27. марта: „Кроз британску амбасаду је прошло толико експлозива да је чудо што цела Југославија није одлетела у ваздух“ (18)

Планови Петра Другог: Како је малолетни краљ припремио војску за бекство у Грчку (19)

Адолф Хитлер о српској војсци: Немачки војник је научио да поштује свог храброг противника (20)

Немачки амбасадор после пуча: „На фиреровом месту бих рекао да поштујем народ који љубоморно брани своју независност“ (21)

Захвалите другу Стаљину: Како је Југославија споразумом са Совјетским Савезом покушала да се сачува Хитлеровог напада (22)

Како је Слободан Јовановић „преломио“ кнеза Павла (23)

Тајна архива коју је кнез Павле доставио једном америчком историчару: „У ове папире не сме да има увид ниједан Југословен“ (24)

Последње речи кнеза Павла: Не, немојте их убити (25)

Шта је било после: Емигрантски рат виновника и жртви 27. марта (26)

Како је Драгиша Цветковић одговорио Черчилу: Желео сам да уштедим Југославији несрећу и уништење (27)

Дан када су југословенски комунисти клицали „живео Хитлер!“ (28)

Анте Павелић о 27. марту: „Пучисти су спремили спровод, наша усташка ствар је посве сигурна“ (29)

Београд је био препун шпијуна. Нарочито опасни били су немачки, пошто су се издавали за енглеске (30)

Милан Стојадиновић и све о афери „два одсто ратне штете“ (31)

Душан Симовић: Мене су као поштеног официра злоупотребили (32)

Сведочења пред Недићевом комисијом: „Ухватио сам кнеза Павла за капут да не поднесе оставку“ (33)

Сведочење Димитрија Љотића о 27. марту: Пучисти су ми понудили да уђем у владу и да се изјасним за Енглезе. Одбио сам, наравно (34)

Трећи српски устанак „без иједне капи крви“: Како је припреман државни удар (35)

Како је пропао покушај да се спречи пуч 27. марта: „Не сме се проливати братска крв!“ (36)

Још једна тајна 27. марта: Британци нудили Стаљину цео Балкан (37)

Како се Геринг захвалио пучистима на 27. марту: Сада можемо да рашчистимо старе рачуне (38)

Последње године Краљевине Југославије: Доба када је у Београду цветала уметност (39)

Кнез Павле и Милан Кашанин: Пријатељство које је родило најмодернији музеј у овом делу Европе (40)