У самом тренутку када је Југославија ипак потписала Тројни пакт, што се Павелић надао да спречи, 26. марта 1941. Павелић је упутио нову поруку у Хрватску тешећи своје присталице да потписивањем Пакта још нису све наде за усташку ствар пропале
О Павелићевом ставу према 25. и 27. марту говоре нам документа још из онога времена.
За време „Независне државе Хрватске“ 1942. године издао је у Загребу Мијо Бзик, Павелићев секретар за „промиџбу“, још док је био у емиграцији у Италији, једну врсту званичног дневника доласка усташа на власт. Та књига објављена под насловом „Усташка побједа у данима устанка и ослобођења“ бележи догађаје дан по дан у 1941. години.
Тако на 48. страни своје књиге Мијо Бзик пише да је у данима када су се водили преговори о приступању Југославије Тројноме пакту, Павелић упутио својим људима у Хрватској поруку у којој вели:
„Бит ће држава у цијелом опсегу и с потпуним врховништвом до крајњих источних граница. Као што се види, Југославија није остала по страни, и ако су неки од њих у задњи час покушали спасти што се даде. Доћи ће њезина капитулација у потпуном смислу ријечи, а на нашу корист. Ради тога ни дипломатски уговор, којем неки желе из Београда прибјећи, неће имати никакве вриједности, јер се зна да ти уговарачи неће остати дуго на власти, будући да им пучисти већ у Србији спремају спровод…“
У самом тренутку када је Југославија ипак потписала Тројни пакт, што се Павелић надао да спречи, 26. марта 1941. Павелић је упутио нову поруку у Хрватску тешећи своје присталице да потписивањем Пакта још нису све наде за усташку ствар пропале. За усташе нису радили Хитлер и Мусолини већ српски генерали Душан Симовић и Боривоје Мирковић, са својим завереницима. У тој својој поруци упућеној 26. марта, у Хрватску Павелић је рекао:
„Ликвидација ће доћи брзо, јер они који су потписали уговор, изазвали су у Србији већ огорчење. Нека се нитко не обзире на јаку непријатељску промиџбу. Већ скорих дана развит ће се у Србији догађаји, који ће изазвати коначне делатности…“
Павелић је већ 26. марта знао да ће српски пучисти бити њихови коначари за његов повратак у Загреб и да ће му они, служећи туђину, предати Србе у Хрватској под усташки нож и маљ.
Са највећим одушевљењем поздравио је Павелић пуч од 27. марта. Онда кад је већ мислио да ће се вратити у своју конфинацију, да и даље вегетира као емигрант, српски пучисти од 27. марта устоличиле су га као поглавара у Загребу. Зато је он 31. марта 1941. упутио овакву одушевљену поруку у Хрватску:
„Као што вам је познато, догађаји су се развили онако како смо си само желети могли и у којем смо се правцу борили дуги низ година… Наша усташка ствар је посве сигурна…“
На ову Павелићеву одушевљену поруку о 27. марту ми немамо потреба да дајемо ма какав коментар.
Каква је имала да буде последица пуча од 27. марта за Србе у Хрватској, то је Павелић већ објавио у навечерје рата, још пре него што се докопао власти у Хрватској, 5. априла 1941. у 23.20 часа, позивајући преко радио станице Велебит из Италије хрватски народ на устанак. Павелић је у том своме позиву рекао и ово:
„Диже се Слободна и Независна Држава Хрватска, у којој ће, хрватски сељачки народе, бити у твојим рукама сва земља и сва власт… а из које ће бити искорењен сав коров што га је туђинска душманска рука била посијала…“
*Фељтон „Истина о последњим данима Краљевине Југославије“ базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића
НАСТАВИЋЕ СЕ…
Аутори: Миодраг Јанковић и Вељко Лалић
Извор: НЕДЕЉНИК
Везане вијести:
Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)
Тајна оставке кнеза Павла: Написана је месецима пре него што су пучисти уперили цеви (2)
Писмо краља Џорџа упућено кнезу Павлу: Заиста бих желео да можемо да ти пошаљемо оружје (4)
Кнез Павле о Хитлеру: Осећате језу од њега, лице му је жуто као у воштане фигуре (7)
Генерал Бора Мирковић: Пре него што сам одлучио да извршим државни удар, ломио сам се данима (13)
Тајно удружење „Конспирација“: Ко је све рушио намеснички режим кнеза Павла (14)
Драгиша Цветковић пише кнезу Павлу: Како је измишљено да нам је Немачка обећала Солун (15)
Како се око кнеза Павла водила полемика: Да ли је Југославија желела Солун? (17)
Планови Петра Другог: Како је малолетни краљ припремио војску за бекство у Грчку (19)
Адолф Хитлер о српској војсци: Немачки војник је научио да поштује свог храброг противника (20)
Како је Слободан Јовановић „преломио“ кнеза Павла (23)
Последње речи кнеза Павла: Не, немојте их убити (25)
Шта је било после: Емигрантски рат виновника и жртви 27. марта (26)
Дан када су југословенски комунисти клицали „живео Хитлер!“ (28)
Милан Стојадиновић и све о афери „два одсто ратне штете“ (31)
Душан Симовић: Мене су као поштеног официра злоупотребили (32)
Сведочења пред Недићевом комисијом: „Ухватио сам кнеза Павла за капут да не поднесе оставку“ (33)
Трећи српски устанак „без иједне капи крви“: Како је припреман државни удар (35)
Како је пропао покушај да се спречи пуч 27. марта: „Не сме се проливати братска крв!“ (36)
Још једна тајна 27. марта: Британци нудили Стаљину цео Балкан (37)
Како се Геринг захвалио пучистима на 27. марту: Сада можемо да рашчистимо старе рачуне (38)
Последње године Краљевине Југославије: Доба када је у Београду цветала уметност (39)
Кнез Павле и Милан Кашанин: Пријатељство које је родило најмодернији музеј у овом делу Европе (40)