Писмо кнеза Павла војводи од Кента: Ти си знао да је последња ствар коју сам желео, да се бакћем с југословенском политиком (10)

Збирка кнеза Павла са Колумбија универзитета крије и писма која је британски краљ Џорџ ВИ слао свом личном пријатељу кнезу Павлу

По сопственој жељи, 1913. године, кнез Павле је започео класичне студије на Оксфорду, које је морао да прекине када је Аустроугарска објавила рат Србији, крајем јула 1914. Вратио се 1918. у Оксфорд како би окончао своје студирање. Магистрира историју уметности. Касније, кнезу Павлу ће бити додељена диплома почасног доктора Универзитета у Оксфорду. Још као студент, постао је добар пријатељ потоњег краља Џорџа ВИ, био миљеник краља Џорџа В и војвоткиње од Јорка, потом краљице Елизабете. Увек када би боравио у Енглеској, кнез Павле је становао у Бакингемској палати.

Највише британско одликовање витешког реда, орден подвезице (основано 1348. године), из руку краља Џорџа ВИ, кнез Павле је примио 19. јула 1939. Исте вечери, краљ и краљица су у част српског кнеза приредили пријем за 900 званица у Бакингемској палати. Кнез је тог дана ручао у Даунинг стриту са председником владе. Пред личностима које су представљале сам државни врх (виконт Рансиман, виконт Халифакс, лорд Четфилд, сер Томас Ајскип, сер Кингсли Вуд, генерал виконт Горт, адмирал сер Дадли Паунд…) кнез је описао своју посету Хитлеру и јасно пренео шта Хитлер мисли о Британцима. Чемберлену је рекао да је сигуран да су руско-немачки разговори у току, али Чемберлен се на то није ни осврнуо.

Кнез Павле је волео Енглеску, највише ценио енглески начин живота, имао најбоље пријатеље у Енглеској (на пример, свог пашенога војводу од Кента – мужа Олгине сестре Марине), а каква је осећања гајио према Енглеској најбоље илуструју извештаји британског амбасадора Кембела. На пример, у јуну 1940, амбасадор извештава своје министарство да је кнез Павле „свим срцем за победу Британије у рату са силама Осовине“, али да сматра да би улазак Југославије у рат против сила био раван „самоубиству“. Амбасадор је пренео и кнежеву оцену да „Југославија не би могла да пружи отпор дуже од 14 дана и да би у рату против Немачке и Италије изгубила два милиона људи“.

Енглески двор, енглеска аристократија, њихов начин мишљења и општења, били су за кнеза Павла узор. Осим тога, покровитељство британске круне је онда, а и данас, био доказ политичке коректности и престижа. Није, дакле, чудно што је кнез Павле забранио југословенској обавештајној служби надзор над Британцима који се налазе на дужности у Краљевини. Није чудно, али се показало као велика неопрезност.

У свом телеграму британском посланику од 24. марта, Ентони Идн је ставио тачку на регентство, рекавши да се од кнеза Павла који „показује безнадежни смисао нереалности“ више нема шта очекивати и да се посланик овлашћује да предузме све мере у циљу промене југословенске владе, чак и државним ударом!

Штавише, Идн је 27. марта издао директиву која се односила на третман који заслужује „ова бедна и издајничка креатура“ (кнез Павле), а то је „строгост“. И још додао: „Јавно мишљење неће никад веровати у било какву другу верзију сем ове“.

И започела је кампања, сатанизација кнеза Павла. Нешто касније, Идн је заповедио својим дипломатама у Грчкој: „Што се брже Пејси интернира и склони с пута – тим боље!“

Кнез никако није могао да схвати да га је одбацила Енглеска, земља коју је усвојио као своју рођену. Тек 18. августа 1941. из Кеније, упутио је одговор на писмо свог пашенога војводе од Кента. Из Збирке на Колумбија универзитету, ово писмо вреди да буде наведено:

„Твоје писмо од 1. јула први је зрак сунца од марта. Речи не могу исказати шта смо обоје осећали или колико смо захвални за твоје непоколебљиво пријатељство и разумевање.

Нећу чак ни покушати да опишем кроз шта смо све прошли ових последњих месеци, нити наше душевне патње што нас нису разумели и што су нас преко ноћи прогласили непријатељима! Ти, који ме познајеш, схватићеш шта за мене значи то што ме сматрају непријатељем Енглеске. Читав мој живот и читава моја политичка активност су ту да посведоче да то није тачно. Али, чути од тебе да људи почињу да сазнавају истину – прави је мелем за моју рањену душу. Још једном ти од срца хвала.

Опростићеш за моју искреност, ако ти кажем да према нама поступају строго – без сумње на захтев и подстицај Симовића; нарочито ми је тешко због жене и троје деце; али, дозволи да додам да никада ништа неће умањити нашу љубав за твоју драгу земљу, нити променити наша осећања. Ми живимо само за онај дан када ћемо моћи да угледамо беле клифове енглеске обале и све вас. Знам да је тај тренутак јако далеко и да је лудост уопште и говорити сада тако нешто. Да би се схватило шта се догодило, морају се знати унутрашњи мотиви, такозване, београдске револуције. Ово је сад само за твоје уши. Један од главних елемената у свему била је жеља малог броја (заиста малог) амбициозних људи у војсци да овладају Петром и преко њега преузму власт над земљом. По сваку цену је мене зато требало одвојити од детета, како оно не би пало ‘под мој утицај’. Ово је заиста апсурдно, слажем се, али је мали број људи (сигуран сам да три четвртине југословенске владе не зна ништа о овоме нити како с нама поступају) уопште био свестан колико сам ја мрзео посао (ти си то знао) и да је последња ствар коју сам желео – да се, опет икада, бакћем с југословенском политиком! Једва сам чекао да Петар постане пунолетан и да се ослободим тог псећег живота, а био сам и на крају физичке снаге кад су почели да се одвијају мартовски догађаји. За своју земљу учинио сам што сам најбоље могао током тих седам најсудбоноснијих и најтежих година светске историје. И читаво то време ишао сам раме уз раме с твојом земљом – све до последњег минута, а тада нисам могао да радим другачије због унутрашњих компликација, док сам своје напоре усмеравао против цепања моје земље пошто су Хрвати и Словенци инсистирали да се пакт потпише, а с тим су се сложили и први министар и шеф генералштаба. Кратак и катастрофалан ратни поход до кога је дошло, доказао је да је земља била неспособна да пружи отпор и да њен велики део није желео да се бори.

Дирнут сам твојим речима о Петру. Био је као наше дете – благословен био“.

ПРЕПИСКА С КРАЉЕМ

Како су Енглези доживљавали кнеза Павла најбоље се види из трију писама краља Џорџа Шестог, упућених у три различита периода.

У личној збирци кнеза Павла налази се писмо енглеског краља, од 3. јула 1940, у којем га ословљава, хвали за политику коју спроводи у својој земљи.

„Иако је срећом твоја земља и даље у миру, улазак Италије у рат мора да појача твоје проблеме као чувара безбедности твоје земље. Италијански напад је сад директно против моје Империје, али њихова ратоборност већ изазива тренутне одлуке за Југославију и, убеђен сам, тебе лично.

Овде у Енглеској, сви се дивимо вештини и предвиђањима која си показао у вођењу своје земље и убеђени смо да ћеш снажно сачувати ту политику неутралности коју си изабрао.“

Следеће године, у часу када је истицао немачки рок – поноћ 23. март – енглески краљ поново се обраћа Павлу:

„Југославија много дугује твојој инспирацији и постојаном лидерству, наше земље деле многе заједничке идеале и ми смо тако блиски лични пријатељи већ толико дуго, да се осећам сигурним да можемо да рачунамо на тебе да донесеш праву одлуку. Потпуно сам убеђен да како интереси твоје земље тако и твог старатељства захтевају да се никакав споразум уопште не потпише с Немцима у чију реч никада, а најмање сада, не треба веровати. Рачунамо на тебе“.

Краљ Џорџ Шести, Павлу се обратио још само једном, 19. децембра 1942, као британском заточенику у Кенији.

„Драги мој Павле,

Само неколико редова да ти кажем како смо ти захвални што си пустио Олгу да дође овамо и буде с Марином (њена сестра и супруга војводе од Кента) у њеној великој жалости (војвода је погинуо у хидроавиону). Нажалост, знам како ти страшно недостаје. Верујем да ће ускоро опет бити с тобом. Ако желиш, молим те пошаљи ми објашњење шта се све десило с тобом, за моју приватну информацију. Воле те Елизабета и твој Берти“.

Фељтон „Истина о последњим данима Краљевине Југославије“ базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића

НАСТАВИЋЕ СЕ…

Аутори: Миодраг Јанковић и Вељко Лалић

Извор: НЕДЕЉНИК

Везане вијести:

Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)

Тајна оставке кнеза Павла: Написана је месецима пре него што су пучисти уперили цеви (2)

Сведочење кнеза Павла о сусрету са Хитлером: Рекао сам му да моја земља мрзи Италијане, нисам му свакако могао рећи да мрзи и Немце (3)

Писмо краља Џорџа упућено кнезу Павлу: Заиста бих желео да можемо да ти пошаљемо оружје (4)

Британски државни секретар: Срби, сетите се Лазара коме је важније било небеско него земаљско царство (5)

Немачка порука југословенском амбасадору у Москви: Борићемо се немилосрдно, свим средствима. С тим будите начисто (6)

Кнез Павле о Хитлеру: Осећате језу од њега, лице му је жуто као у воштане фигуре (7)

Слободан Јовановић о кнезу Павлу уочи потписивања Тројног пакта: Он је чудан човек. Много пуши, потамнео је у лицу (8)

Како је краљевска војска дочекала рат: „Издржећемо око шест недеља. После нећемо имати ни хране, ни муниције“ (9)

Како су Енглези купили пуч: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941, јер смо ми ту револуцију купили“ (11)

Степинац о пучу 27. марта: Срби и Хрвати су два света која се никад неће ујединити, док је један од њих у животу (12)

Генерал Бора Мирковић: Пре него што сам одлучио да извршим државни удар, ломио сам се данима (13)

Тајно удружење „Конспирација“: Ко је све рушио намеснички режим кнеза Павла (14)

Драгиша Цветковић пише кнезу Павлу: Како је измишљено да нам је Немачка обећала Солун (15)

Мусолинијева понуда кнезу Павлу: Заменом становништва Истре и Косова можете да посрбите територију која вам је важна (16)

Како се око кнеза Павла водила полемика: Да ли је Југославија желела Солун? (17)

Како је припреман пуч 27. марта: „Кроз британску амбасаду је прошло толико експлозива да је чудо што цела Југославија није одлетела у ваздух“ (18)

Планови Петра Другог: Како је малолетни краљ припремио војску за бекство у Грчку (19)

Адолф Хитлер о српској војсци: Немачки војник је научио да поштује свог храброг противника (20)

Немачки амбасадор после пуча: „На фиреровом месту бих рекао да поштујем народ који љубоморно брани своју независност“ (21)

Захвалите другу Стаљину: Како је Југославија споразумом са Совјетским Савезом покушала да се сачува Хитлеровог напада (22)

Како је Слободан Јовановић „преломио“ кнеза Павла (23)

Тајна архива коју је кнез Павле доставио једном америчком историчару: „У ове папире не сме да има увид ниједан Југословен“ (24)

Последње речи кнеза Павла: Не, немојте их убити (25)

Шта је било после: Емигрантски рат виновника и жртви 27. марта (26)

Како је Драгиша Цветковић одговорио Черчилу: Желео сам да уштедим Југославији несрећу и уништење (27)

Дан када су југословенски комунисти клицали „живео Хитлер!“ (28)

Анте Павелић о 27. марту: „Пучисти су спремили спровод, наша усташка ствар је посве сигурна“ (29)

Београд је био препун шпијуна. Нарочито опасни били су немачки, пошто су се издавали за енглеске (30)

Милан Стојадиновић и све о афери „два одсто ратне штете“ (31)

Душан Симовић: Мене су као поштеног официра злоупотребили (32)

Сведочења пред Недићевом комисијом: „Ухватио сам кнеза Павла за капут да не поднесе оставку“ (33)

Сведочење Димитрија Љотића о 27. марту: Пучисти су ми понудили да уђем у владу и да се изјасним за Енглезе. Одбио сам, наравно (34)

Трећи српски устанак „без иједне капи крви“: Како је припреман државни удар (35)

Како је пропао покушај да се спречи пуч 27. марта: „Не сме се проливати братска крв!“ (36)

Још једна тајна 27. марта: Британци нудили Стаљину цео Балкан (37)

Како се Геринг захвалио пучистима на 27. марту: Сада можемо да рашчистимо старе рачуне (38)

Последње године Краљевине Југославије: Доба када је у Београду цветала уметност (39)

Кнез Павле и Милан Кашанин: Пријатељство које је родило најмодернији музеј у овом делу Европе (40)