Слободан Јовановић о кнезу Павлу уочи потписивања Тројног пакта: Он је чудан човек. Много пуши, потамнео је у лицу (8)

Шта је Слободан Јовановић говорио о сусрету са кнезом Павлом, два дана уочи потписивања Тројног пакта

Како се ближио тренутак одлуке ући у рат с Немачком или потписати Тројни пакт, кнез Павле остајао је све усамљенији. Притисци нису долазили само из иностранства; штавише највећа борба следила је у самом Београду. О стању у престоници можда најбоље говори разговор (који проналазимо у Збирци кнеза Павла), првог човека Српског културног клуба Слободана Јовановића и председника Земљорадничке странке Драгољуба Јовановића, 23. марта 1941. у Београду.

Драгољуб Јовановић: Чујем да сте били код Павла.

Слободан Јовановић: Био сам после патријарха, а изашао сам пред саму седницу владе, на којој се решавало о пакту

Д. Ј.: Дакле, прилазимо пакту?

С. Ј.: Да, али каже да смо изузети од војне клаузуле. Трупе немачке неће улазити у земљу, а прелазиће само њихов материјал. Ишао сам нарочито да му скренем пажњу на унутрашње последице. Говорио сам о расположењу и мишљењу човека на улици, не политичара. Незгодно је, рекао сам, да ми прилазимо Пакту непосрдно после Рузвелтовог говора, у коме је готово објавио рат Немачкој. Рђав ће утисак оставити што је сав народ у правцу отпора, а овамо се прилази Немачкој. То је као када се коњ у свом трку зауставља и окреће у супротном правцу. Данас је остварено јединство, од комуниста до крајње деснице, а баш кад је то постигнуто ми се не бранимо. Најзад, Немци су пред Солуном. То све може изазвати немире сличне конкордатској борби. Сада је теже јер је народ под оружјем.

Д. Ј.: Сасвим сте му добро рекли.

С. Ј.: Он је кабинетски човек и све логичо смисли, али стварно ће другачије испасти. Први немири, и Немци ће увести своје трупе. Енглези ће нам бомбардовати пруге. Најзад, нисам сигуран да ће наши бити толико патриотични као Патенова влада.

Д. Ј.: Јесте ли кнеза питали какве су наше обавезе из пакта ако Осовина зарати с неким новим силама? Да ли ћемо морати ратовати с Кином, Америком и Русијом?

С. Ј.: Он каже да смо изузети од свих објава рата. Од нас се тражи само једна изјава пријатељства према Осовини, а да у економском погледу наставимо да дајемо као до сада.

Д. Ј. Јесте ли га питали зашто није примио помоћ коју су понудили Руси?

С. Ј.: Мени о томе није говорио, али је другом човеку казао да не верује у руску помоћ, мисли да Руси неће ратовати због Југославије. Он сматра да ни држање Турске није извесно, нарочито што се боје Русије. Прилазећи пакту кнез мисли да је обезбедио границе Југославије, а тиме ће се, мисли, обесхрабрити сви ревизионисти: бугарски, мађарски, па и италијански.

Д. Ј.: А шта каже за унутрашње прилике? Зар мисли да овакву спољну политику води с тако слабом владом?

С. Ј.: Ја сам му то рекао. Када се води једна непопуларна спољна политика, онда се мора имати влада у коју народ има поверење. Срби су пре рата говорили: „Зна Баја шта ради“, па ипак је Пашић због анексије правио концентрацију.

Д. Ј.: И узео за председника Стојана Новаковића.

С. Ј.: Јесте, може се водити ненародна унутрашња политика, али се онда мора водити популарна спољна, као што је радио кнез Михаило. Александар је правио 6. јануар, али је зато водио популарну спољну политику.

Д. Ј.: Шта на то вели Павле?

С. Ј.: Знате, он је чудан човек. Много пуши, потамнео је у лицу, али је наизглед миран. Говори другачије него сви људи наше средине. Код нас сви говоре темпераментно. Он у свему говори уједначено. Такав човек био би врло добар у нормално време да као дипломата спроводи политику једне владе. Али да он сам води, то не знам како ће ићи. Он је затворен човек, мало општљив. Никоме се не открива. Ја га жалим. Усамљен је, изолован. Нема коме да се повери.

Д. Ј.: Имам утисак да је Мачек први повукао ногу. Он је изјавио да Хрвати не би примили борбу. Он је повукао кнеза, а кнез војску.

С. Ј: Да, и војска. Штавише, војска је дала аргумент Мачеку. Он сада упућује на српске официре који кажу да наша војска није кадра да се бори с Немцима.

Д. Ј.: Па о томе уопште није реч.

С. Ј.: Свако мало дете зна да смо слабији од Немаца. Они стално говоре о целом немачком потенцијалу. То је погрешно. Требало би видети колика је снага Немаца пред Солуном и колико бисмо ми с Грцима и Турцима могли да изведемо пред њих. Руси ми кажу да су велике немачке снаге на њиховој граници. Наша стратегија би морала на томе да се управља. Немци немају људе за колонијално ратовање. Већ у Бугарској наишли су на одређене потешкоће. Овдашњи Немци мисле да ће Хитлер напасти Русију.

Д. Ј.: Али зашто не почну психолошку припрему у јавности за тај рат?

С. Ј.: Војничке припреме су увелико извршене. Имају на руској граници велики број људи, можда три милиона. Тешко је ма шта рећи о Хитлеровим намерама. Несумњиво је да постоји историјски детерминизам, и да све бива како мора бити. Али, ипак Хитлерова личност уноси у догађаје једну непознату. Имате посла с једним психопатом. Никада не знате нашта ће да скрене.

Д. Ј.: Да ли је код кнеза било и других интервенција?

С. Ј.: С кнезом је тешко говорити. Скренуо сам му пажњу да ствар није припремљена, да јавност још не очекује такав корак. У Бугарској где има више људи расположених за Немачку влада је три месеца припремала мњење. Овде код нас ништа. Није чак нико покушао да објасни да би нас Немци напали, ако не приступимо Пакту.

Д. Ј.: Такав корак може да направи само снажан владар. Павле је можда уметник и филозоф, али сигурно нема чуло за народно расположење.

С. Ј.: Мука ми је с филозофима. Бољи је човек с интуицијом, који не зна детаље, али има општи поглед. Лаза Костић је говорио: Полутан филозоф ништа не ваља, дража ми је права будала…

НЕМЦИ И ЕНГЛЕЗИ

Драгољуб Јовановић: Мислим да Хитлер неће ићи на острва, већ ће наставити с бомбардовањем и подморничким ратом. Изгледа да су Енглези изгубили много бродова. Да им није америчке помоћи…

Слободан Јовановић: Јесте и прошлог пута би били побеђени да их није спасила Америка. Не знам, али ови Енглези су страшно глуп народ. Право је чудо како они држе ту империју.

Д. Ј.: Али Черчил је страховито интелигентан.

С. Ј.: Черчил није Енглез. Мајка му је Американка. Јесте интелигентан, само у томе има нечег морбидног. Отац му је имао сифилис. Та деца су обично врло интелигентна, али је код њих нешто извитоперено. Молим вас, Енглези гурају цео свет у рат, а сами нису спремни и мисле да се спремају у току рата…

Д. Ј.: Немци ипак не могу успети.

С. Ј.: И Немци су чудни. Немац вам сваку ствар пажљиво припреми и детаљно обради. У политици, као и у науци. Али сама теза коју обрађује, апсурдна је. Зато употреби много напора, направи много штете, а на крају не успе. Молим вас они хоће да владају светом а немају флоте. Немац је чудан. Кад крене, не гледа на жртве да би постигао један циљ. Али пре него што крене, он пажљиво израчунава и избегава ризике. Колико је неекономичан у току саме акције, толико је економичан док припрема акцију.

*Фељтон „Истина о последњим данима Краљевине Југославије“ базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића

НАСТАВИЋЕ СЕ…

Аутори: Миодраг Јанковић и Вељко Лалић

Извор: НЕДЕЉНИК

Везане вијести:

Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)

Тајна оставке кнеза Павла: Написана је месецима пре него што су пучисти уперили цеви (2)

Сведочење кнеза Павла о сусрету са Хитлером: Рекао сам му да моја земља мрзи Италијане, нисам му свакако могао рећи да мрзи и Немце (3)

Писмо краља Џорџа упућено кнезу Павлу: Заиста бих желео да можемо да ти пошаљемо оружје (4)

Британски државни секретар: Срби, сетите се Лазара коме је важније било небеско него земаљско царство (5)

Немачка порука југословенском амбасадору у Москви: Борићемо се немилосрдно, свим средствима. С тим будите начисто (6)

Кнез Павле о Хитлеру: Осећате језу од њега, лице му је жуто као у воштане фигуре (7)

Како је краљевска војска дочекала рат: „Издржећемо око шест недеља. После нећемо имати ни хране, ни муниције“ (9)

Писмо кнеза Павла војводи од Кента: Ти си знао да је последња ствар коју сам желео, да се бакћем с југословенском политиком (10)

Како су Енглези купили пуч: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941, јер смо ми ту револуцију купили“ (11)

Степинац о пучу 27. марта: Срби и Хрвати су два света која се никад неће ујединити, док је један од њих у животу (12)

Генерал Бора Мирковић: Пре него што сам одлучио да извршим државни удар, ломио сам се данима (13)

Тајно удружење „Конспирација“: Ко је све рушио намеснички режим кнеза Павла (14)

Драгиша Цветковић пише кнезу Павлу: Како је измишљено да нам је Немачка обећала Солун (15)

Мусолинијева понуда кнезу Павлу: Заменом становништва Истре и Косова можете да посрбите територију која вам је важна (16)

Како се око кнеза Павла водила полемика: Да ли је Југославија желела Солун? (17)

Како је припреман пуч 27. марта: „Кроз британску амбасаду је прошло толико експлозива да је чудо што цела Југославија није одлетела у ваздух“ (18)

Планови Петра Другог: Како је малолетни краљ припремио војску за бекство у Грчку (19)

Адолф Хитлер о српској војсци: Немачки војник је научио да поштује свог храброг противника (20)

Немачки амбасадор после пуча: „На фиреровом месту бих рекао да поштујем народ који љубоморно брани своју независност“ (21)

Захвалите другу Стаљину: Како је Југославија споразумом са Совјетским Савезом покушала да се сачува Хитлеровог напада (22)

Како је Слободан Јовановић „преломио“ кнеза Павла (23)

Тајна архива коју је кнез Павле доставио једном америчком историчару: „У ове папире не сме да има увид ниједан Југословен“ (24)

Последње речи кнеза Павла: Не, немојте их убити (25)

Шта је било после: Емигрантски рат виновника и жртви 27. марта (26)

Како је Драгиша Цветковић одговорио Черчилу: Желео сам да уштедим Југославији несрећу и уништење (27)

Дан када су југословенски комунисти клицали „живео Хитлер!“ (28)

Анте Павелић о 27. марту: „Пучисти су спремили спровод, наша усташка ствар је посве сигурна“ (29)

Београд је био препун шпијуна. Нарочито опасни били су немачки, пошто су се издавали за енглеске (30)

Милан Стојадиновић и све о афери „два одсто ратне штете“ (31)

Душан Симовић: Мене су као поштеног официра злоупотребили (32)

Сведочења пред Недићевом комисијом: „Ухватио сам кнеза Павла за капут да не поднесе оставку“ (33)

Сведочење Димитрија Љотића о 27. марту: Пучисти су ми понудили да уђем у владу и да се изјасним за Енглезе. Одбио сам, наравно (34)

Трећи српски устанак „без иједне капи крви“: Како је припреман државни удар (35)

Како је пропао покушај да се спречи пуч 27. марта: „Не сме се проливати братска крв!“ (36)

Још једна тајна 27. марта: Британци нудили Стаљину цео Балкан (37)

Како се Геринг захвалио пучистима на 27. марту: Сада можемо да рашчистимо старе рачуне (38)

Последње године Краљевине Југославије: Доба када је у Београду цветала уметност (39)

Кнез Павле и Милан Кашанин: Пријатељство које је родило најмодернији музеј у овом делу Европе (40)