Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
У напетој балканској ситуацији, јануара 1941. године, Енглези шаљу у Грчку један механизовани корпус. Знају да је то симболичан гест и зато предлажу стварање ЗАЈЕДНИЧКОГ балканског фронта. Коме они то предлажу? Ником другом до Југославији, Турској и Грчкој. Кнез Павле тада схвата да му Британци шаљу отворен позив да изврши самоубиство Југославије.
Черчилова је намера да подигне морал грађанима Острва који свакодневно трпе бомбардовања немачке авијације. Британског премијера уопште не занимају проблеми кнеза Павла. Он цинично сугерише југословенском кнезу-намеснику свој план: да кнез остави Словенију и Хрватску и са војском се упути преко албанских планина у сусрет италијанској војсци. Да јој пресече одступницу и, уз помоћ британског моторизованог корпуса, ухвати у клешта и порази је. Черчил је сигуран да би пораз Италијана изазвао немачку интервенцију и, сасвим логично, нада се Хитлеровом попуштању притиска на Енглеску. Њему је важно да спаси своју земљу, а на Балкану – шта буде!
Сви југословенски генерали су Черчилов план оценили као апсурдан, Словенци и Хрвати су одмах почели да оптужују Србе да им спремају издају. У случају немачког напада Генералштаб је Крунском савету дао прецизну оцену ситуације: после пада Београда, Љубљане и Загреба, војска би била принуђена да се повуче у планине Босне и Херцеговине и да после шест недеља капитулира.
Притисак који је Велика Британија вршила на кнеза Павла долазио је из више праваца. У новембру 1940. године, кнезу упућује писмо лично краљ Џорџ Шести, личност коју Павле сматра за свог истинског пријатеља. У свом писму краљ поверава кнезу: „Носим твој ручни сат свако вече. Променио сам каишић као што си рекао; баш је то добар сат.“ Ипак, краљ је, на захтев Черчила, у свом писму поручио: „Знам и схватам колико је тежак твој положај, као и то да ћеш морати да дајеш уступке Осовини у небитним стварима.(…) Знам да ти је веома потребно разноврсно наоружање и заиста бих желео да можемо одмах све да ти пошаљемо. Сигуран сам да схваташ да је то само питање времена.“ Краљ уверава кнеза да се британска војска брзо опоравља од пораза код Денкерка и жели да и кнез верује у „коначну победу“.
Кад је и Румунија приступила тројном пакту, упозорен од свог амбасадора у Београду да сад Југославији прети директна опасност од Сила осовине, да јој хитно треба наоружање, Черчил је на састанку свог кабинета рекао: „Има ли друге помоћи коју им можемо пружити, изузев што сами настављамо да ратујемо? Ако не можемо обећати помоћ у материјалу, можемо бар да их уверимо како ћемо настојати, као што смо то учинили и прошли пут (у Првом светском рату), да се неправде према њима исправе у будућој победи“.
Амбасадор сер Роналд Кембел је покушао да објасни кнезу Павлу ту Черчилову витешку замисао. Код кнеза је све то само повећало стрепњу.
Кад су се Британци искрцали у Грчкој, кнезу Павлу је постало јасно да ће Хитлер сад морати да започне свој поход на Балкан. Добро се сећао Хитлерових речи приликом њихових прошлогодишњих разговора у Салцбургу: „Сваког енглеског војника морам да гоним из Европе и због тога, ако буде потребно, мораћу да заузмем Грчку!“
Када му је 12. јануара, у шест часова по подне, сер Кембел саопштио да ће се Енглези сигурно искрцати у Грчкој, кнез Павле је изгубио контролу над собом и буквално избацио амбасадора из Белог двора. Прочитавши извештај о томе, Черчил је рекао: „Став кнеза Павла личи на држање несрећника који је у кавезу са тигром, а нада се да га неће изазвати док се време вечере неумитно примиче“.
Истовремено, у северној Африци, Британци почињу да бележе прве успехе у рату. Десет италијанских дивизија је збрисано брзим победама код Бардије, Тобрука, Бенгазија. Италијани су истерани из Судана и Сомалије, а продор је учињен и у Еритреју. Енглезима је успело да у Абисинији изазову устанак против Италијана.
Енглезима се журило да и на Балкану постигну сличан успех. Државни секретар за рат Ентони Идн је 12. фебруара кренуо за Каиро са јасним Черчиловим инструкцијама да се „Грчкој пошаље хитна помоћ и да се Југославија и Турска натерају да се боре“. У случају неуспеха, „да учине што најбоље могу“.
Усамљеност кнеза Павла сваким даном је била све већа. Онда, 4. марта, добија прво писмо школског пријатеља Ентонија Идна:
„Господин Кембел ме обавестио о ситуацији у Југославији и тешкоћама и забринутости Вашег краљевског височанства. Веруј ми, дубоко саосећам и разумем како се осећаш као старатељ који мора да донесе одлуку која ће имати утицаја на целокупну будућност твог народа.
Немачки интерес је да савлада Грчку и имобилише Турску. Ако то постигне, Југославија ће остати у њиховој милости. А, судбина ће бити као у Румунији, осим ако не предузмемо заједничке мере да то спречимо.“
Идн затим инсистира да се тајно сусретне с Павлом, како би му објаснио енглески план „који у отпору с Грчком бар значи да сте ви и ваш народ учинили све да избегнете судбину која је задесила Румунију и Бугарску“.
Како му Павле није одговорио, Идн му 17. марта шаље много опширније писмо на осам страна, које проналазимо у Збирци кнеза Павла с његовом забелешком: „Отворити после моје смрти“.
„… А сад господине, допустите ми да се окренем ситуацији на Балкану. Чини ми се да сте ви и ваша влада у последњих неколико недеља изградили снажну и дефанзивну политичку позицију. Одбијањем да потпишете Тројни пакт и стављањем до знања да је будућност Солуна вама од виталног значаја, довели сте немачку владу у тежак положај. Уопште не сумњам да је њихов првобитни циљ био да једну балканску земљу потчине без рата. С Румунијом и Бугарском су успели. С друге стране, Грчка је јасно дала до знања да ће се пре борити него попустити, а и Турци су учинили исто.
Став који сте ви заузели значи да немачке војне власти морају узети у озбир да би их даља агресија на Балкану могла довести у сукоб с Југославијом, Грчком и Турском, које би тада добиле сав материјал који будемо у стању да испоручимо. Чини ми се да је веома важно да се оваква ситуација задржи, јер све док сте ви, господине, и ваша влада то у стању, постојаће шанса обуздавања немачке претње пре него што се уопште претња развије у војну акцију.
Разочаран сам што чујем од Кембела да ваше војне власти тако песимистички гледају на војнички положај Југославије. Наше војне власти ни у ком случају не деле ово гледиште. Они посебно скрећу моју пажњу на то колико је јака позиција Југославије када је реч о Албанији. Италијани су тамо још у лошем положају. Уклањање италијанских армија у Албанији дало би вашој војсци толико потребну муницију и ратни материјал свих врста, па бисмо могли да их употребимо на другој страни. Тешко је проценити какво би дејство тај пораз имао на италијански морал, нарочито ако би се догодио истовремено са сломом италијанске империје у источној Африци. Заиста је извесно да ће временом Италија све више постајати тежак терет за Немачку
Штавише, сигурно да би једна таква рана, победа југословенске војске у Албанији у великој мери охрабрила све делове вашег народа у првим фазама ратовања, што би им несумњиво помогло да издрже, заједно с нама, немачке нападе на другим фронтовима.
Веома ми је жао што нисам имао прилике да се сусретнем с Вашим Краљевским Височанством и лично продискутујем сва ова питања. На страну све политичке ствари, било би као у добра стара времена опет лепо сести и разговарати…“
*Фељтон „Истина о последњим данима Краљевине Југославије“ базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића
НАСТАВИЋЕ СЕ…
Аутори: Миодраг Јанковић и Вељко Лалић
Извор: НЕДЕЉНИК
Везане вијести:
Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)
Тајна оставке кнеза Павла: Написана је месецима пре него што су пучисти уперили цеви (2)
Кнез Павле о Хитлеру: Осећате језу од њега, лице му је жуто као у воштане фигуре (7)
Генерал Бора Мирковић: Пре него што сам одлучио да извршим државни удар, ломио сам се данима (13)
Тајно удружење „Конспирација“: Ко је све рушио намеснички режим кнеза Павла (14)
Драгиша Цветковић пише кнезу Павлу: Како је измишљено да нам је Немачка обећала Солун (15)
Како се око кнеза Павла водила полемика: Да ли је Југославија желела Солун? (17)
Планови Петра Другог: Како је малолетни краљ припремио војску за бекство у Грчку (19)
Адолф Хитлер о српској војсци: Немачки војник је научио да поштује свог храброг противника (20)
Како је Слободан Јовановић „преломио“ кнеза Павла (23)
Последње речи кнеза Павла: Не, немојте их убити (25)
Шта је било после: Емигрантски рат виновника и жртви 27. марта (26)
Дан када су југословенски комунисти клицали „живео Хитлер!“ (28)
Анте Павелић о 27. марту: „Пучисти су спремили спровод, наша усташка ствар је посве сигурна“ (29)
Милан Стојадиновић и све о афери „два одсто ратне штете“ (31)
Душан Симовић: Мене су као поштеног официра злоупотребили (32)
Сведочења пред Недићевом комисијом: „Ухватио сам кнеза Павла за капут да не поднесе оставку“ (33)
Трећи српски устанак „без иједне капи крви“: Како је припреман државни удар (35)
Како је пропао покушај да се спречи пуч 27. марта: „Не сме се проливати братска крв!“ (36)
Још једна тајна 27. марта: Британци нудили Стаљину цео Балкан (37)
Како се Геринг захвалио пучистима на 27. марту: Сада можемо да рашчистимо старе рачуне (38)
Последње године Краљевине Југославије: Доба када је у Београду цветала уметност (39)
Кнез Павле и Милан Кашанин: Пријатељство које је родило најмодернији музеј у овом делу Европе (40)
