ПРИМЕНА „ТЕОРИЈЕ ДЕФИНИЦИОНИЗМА“ НА НАШЕ ВРЕМЕ (На примеру грађанских ратова на тлу бивше Југославиjе у последњоj децениjи 20. века Владимир Умељић Научна студиjа „Теориjа дефиниционизма и феномен геноцида (Етика и власт над дефинициjама)“, чиjа централна промоциjа jе предвиђена на овогодишњем Саjму књига у Београду, представља jавности jедну нову социjалну, jезичко-философски утемељену „Теориjу дефиниционизма“ Владимира Умељића. Један од наjвећих живих корифеjа jезичке философиjе, Ноам Чомски, коме jе стављен на располагање jедан енглески сиже ове студиjе (Summary, обjављен на краjу ове књиге од преко 450 стр.), прокоментарисао jе, да он сам „никада ниjе дошао на тако интересантне идеjе“. Изразио jе, потом, спремност да се и лично одазове ауторовом апелу што свестраниjег и

  Геополитичка основа неоосманизма на европском jугоистоку УВОДНЕ НАПОМЕНЕ –Секуларизам додуше jош увек отежава формално-правно утемељење новог легитимитета у исламу, али су се премиjер Ердоган и лидери АКП показали вештим и успешним у редефинисању референтног дискурса, коjи jе попримио карактер незамислив пре само jедне децениjе. Поготову им jе спољна политика отворила терен за заобилажење преосталих домаћих ограничења – терен коjи jе jош почетком 90-тих почео да омеђава тадашњи председник, пок. Тургут Озал. Спољна политика отвара простор и за кооптирање у проjекат оних секулариста у државном и воjном апарату коjи нису склони вредносноj основи неоосманске парадигме, али коjи и те како могу да се идентификуjу са њеним „квантитативним“ аспектима, са националном

  Србиjа jе ради европских интеграциjа ревносно спремна да игра мазохистичку улогу коjа  jоj jе припала у контексту регионалне сарадње. На то нас jе посетила недавна „вуковарска идила“. Куда нас то води? Убрзо пошто jе Јосиповић сео у председничку фотељу, похитао jе у Брисел. Тамо jе поновио жељу своjе земље да што пре, ако jе могуће већ 2012. године, постане члан ЕУ. Но, високи функционери Униjе приредили су му хладан туш. Жоже Баросо – председник Европске комисиjе тj. владе ЕУ – изjавио jе: „Хрватска jе остварила огроман напредак, али треба да испуни jош неке услове“. А какви су они, поjаснио jе Херман ван Ромпеj – председник Европског света – нагласивши

Од укупно нешто више од 9000 Жидова с подручjа тадашње НДХ коjи су преживjели Холокауст, готово половица спасила се као припадници антифашистичког покрета. Пропорционално то jе наjброjниjе судjеловање Жидова у покретима отпора у Европи. Аутор: Славко Голдштајн У доба кад су политички односи између социjалистичке Југославиjе и државе Израел били на врло нискоj точки и дипломатске везе диjелом замрзнуте, године 1978., тадашњи израелски предсjедник Јицхак Навон jедноj jе делегациjи Жидова из Југославиjе изjавио: “Без обзира на садашње међудржавне односе, жидовски народ остаjе заувиjек захвалан jугославенским партизанима под водством маршала Тита што jе 5000 наших сународњака дошло у могућност да се честито боре против наjвећег зла коjе нас jе икада снашло.”

ХРВАТСКА КРОЗ ПОПИС СТАНОВИШТВА ПРИПРЕМА СТВАРАЊЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ  У формулару за предстојећи попис лукаво се наводе рубрике „Православна“ и „Српска православна црква“, упозорава Милојко Будимир  На предстојећем попису становништва у Хрватској 2011. године све је припремљено за дефинитивно нестајање припадника Српске православне цркве, јер је у рубрици за вероисповест понуђена и непостојећа „православна црква“, што је припрема за увођење хрватске православне цркве – тврди председник Асоцијације избегличких удружења из Хрватске Милојко Будимир. Тим поводом у разговору  за „Правду“ он истиче да је реч о свесној манипулацији људском непажњом, из које би се касније извлачиле грешке политичке квалификације. Шта се крије иза формулације „припадник православне цкрве“? –          Многи избегли Срби имају

Србија – Одбор за Јадовно БЕОГРАД, 24. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ – При Асоцијацији избјегличких и других удружења Срба из Хрватске у Београду формиран је Одбор за Јадовно 1941. чији је циљ да се сазна истина о страдању Срба у Другом свјетском рату и утиче на институције у Србији које би требало да се баве том проблематиком, изјавио је Срни предсједник ове асоцијације Милојко Будимир.  “Нећемо се задржати само на Јадовном, него ће Јадовно бити полазна основа за причу о свим стратиштима и свим јамама гдје су Срби завршили за вријеме Другог свјетског рата. Посредством овог одбора дјеловаћемо да се сазна истина и утицати на институције у Србији које требало да се

Позивaмо све Србе и остале грађане, коjи су избjегли, прогнани или воде пориjекло из Републике Хрватске, коjи имаjу имовинска права у Републици Хрватскоj, да своjим потписом подрже Петициjу. Потписи ће се прикупљати од 15. децембра 2010. године до 31. jануара 2011. године у Републици Србиjи, Црноj Гори, БиХ (Републици Српскоj), САД, Канади, Аустралиjи и европским земљама. Право потписа имаjу лица са навршених 18 година. Циљ акциjе jесте да прикупимо што више потписа и на таj начин упутимо снажну поруку да jе коначно дошло вриjеме да се пронађе траjно и праведно рjешење броjних проблема Срба коjи су избjегли, прогнани или воде пориjекло из Републике Хрватске. Копиjе прикупљених потписа ћемо послати на

Злочини које је Независна Држава Хрватска (НДХ) починила над Србима у Другом светском рату и егзодус повампиреног усташтва 1995. године током акција „Бљесак“ и „Олуја“, српском народу су врло добро познати. Мада добрим делом прећуткиване и деценијама прикриване страхоте којима су Срби били изложени, избиле су на видело откривањем масовних гробница и јама у којима су својевремено бацани посмртни остаци, каткад и живи људи, чији је једини грех био што су Срби и православци. И када се веровало да таква злодела припадају далекој мрачној прошлости, поновило се оно што нико, ни у најпесимистичкој машти, није очекивао. Повампирено усташтво је, четрдесет година после пораза фашизма у Другом светском рату, наставило оно

Предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир изjавио jе Срни да петициjа, коjу потписуjу избjегли и прогнани Срби из Хрватске с циљем да се сприjечи улазак те земље у чланство ЕУ приjе него што им врати одузета људска и грађанска права, наилази на изузетно добар приjем у Србиjи. Он jе потврдио да се петициjа, између осталог, потписуjе и због, како jе навео, отворене рехабилитациjе усташког покрета у Хрватскоj, наводећи наjновиjи примjер недавне мисе задушнице за усташког поглавника Анте Павелића у Загребу. “То се дешава у континуитету од како jе Хрватска прогласила своjу самосталност. Заиста, може се поставити питање да ли и усташки покрет представља jош jедну вриjедност коjа отвара пут