arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Помен жртвама Новосадске рације

2. фебруар 2011.

Помен жртвама Новосадске рациjе у коjоj jе jануара 1942. године страдало око 1.500 недужних Срба, Јевреjа и Рома служили су Његово преосвештенство епископ бачки Иринеj и владика jегарски Порфириjе уз саслужење свештенства Епархиjе бачке, као и врховни рабин Србиjе Исак Асиел. У програму обележавање 69. годишњице рациjе наступили су хорови Јевреjске општине „Хашира“ и Саборне цркве „Свети Георгиjе“. По завршетку помена на Кеjу жртава рациjе у новосадском огранку Српске академиjе наука и уметности отворена jе изложба слика и личних предмета истакнутог уметника, Богдана Шупута, страдалог у злогласноj рациjи. Епархиjа: Без посебних захтева Годишњица рациjе у организациjи Града Ново Сада обележена jе у петак, 21. jануара. У саопштењу Епархиjе Бачке, поводом

Gerasim_small.jpg

На путу према јединству кршћана стоје многе препреке

2. фебруар 2011.

Ријека – Свјетска молитвена осмина за јединство кршћана и ове године ће у Ријеци протећи без партиципирања Српске православне цркве – тако је бар речено на конференцији за новинаре којом је екуменски тједан најављен. Штовише, речено је да епископ задужен за ријечко подрушје и даље исказује неспремност за ове екуменске напоре. На том трагу, знајући да сада већ пету годину СПЦ у Ријеци – али не и другдје у Хрватској – не судјелује у екуменским догађајима, о томе смо причали у ријечком СПЦ-у и кратко нам је речено да нема ништа новог. Питали смо и надлежног епископа горњокарловачког Герасима Поповића и то дословце да објасни како то да СПЦ у

veritas2.jpg

Пунолетство једног злочина – сећање на страдање Срба у акцији „Масленица“

2. фебруар 2011.

САОПШТЕЊЕ ДОКУМЕНТАЦИОНО ИНФОРМАТИВНОГ ЦЕНТРА ВЕРИТАС ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ СТРАДАЊА СРБА СА РАВНИХ КОТАРА У АКЦИЈИ “МАСЛЕНИЦА” Двадесетдругог јануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом „Масленица“, на јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК). Агресија је извршена у току реализације „Венсовог плана“, којим је, годину дана раније, РСК стављена под заштиту мировних снага УН-а (УНПРОФОР). Била је ово трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је двије године раније примљена и Хрватска. У наредних неколико дана хрватске оружане снаге су успјеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући аеродром Земуник и неколико висова на Велебиту и да преузму контролу над

slaven_ruzic.jpg

Назор скрива српске жртве

2. фебруар 2011.

„НАУЧНО“ ПОЛИТИКАНСТВО Своj прилог нетранспарентности података о ратним жртвама и злочинцима на релациjи Хрватска – Србиjа, што jе сада врло актуално, дао jе и Хрватски мемориjално-документациjски центар Домовинског рата коjи jе израдио попис жртава рата, равнатељ Анте Назор одгађа његово обjављивање због протутужбе Србиjе у Хагу Та jе знанствена институциjа у пет година истраживања прикупила наjпотпуниjу базу података о српским жртвама рата у Краjини, што jе послужило као корисна основа за више истраживања, па и за оно о људским губицима од 1991. до 1995. То jе све похвално, но обjављивање пописа жртава одгађа се због политичких калкулациjа. Наиме, архивист Центра Славен Ружић на недавном jе загребачком скупу о жртвама изjавио да jе обjављивање пописа

petar_miletic.jpg

Нема нам живота без косовских институција

2. фебруар 2011.

Чланови Владе Србије и председник Борис Тадић знају да је неопходно учешће Срба у косовским институцијама, али не желе подривати преговарачке позиције. Мислим да ће најкасније за годину или две морати да дође до контаката на релацији Београд – Приштина, каже за Новости Петар Милетић, генерални секретар Самосталне либералне странке Косова Недавни избори на Косову, сукоби у СПЦ-у и скандал с продајом органа биле су теме разговора са Петром Милетићем, генералним секретаром Самосталне либералне странке, која је на децембарским изборима на Косову добила највише гласова и освојила највише мандата. По чему ћете памтити прошлу годину?   – По изборима на којима је наша партија освојила највише гласова и мандата. Сада

Ратко Дмитровић

Вратили Андрића међу Хрвате или прича о једној малој освети

2. фебруар 2011.

Четрдесетак еминентних хрватских историчара и теоретичара књижевности, уметника, социолога, преводилаца, политичара, теолога… изабрало је ових дана најбољи хрватски роман свих времена и то, разуме се, није могло да прође без провлачења кроз српско – хрватске воде Почетком деведесетих, када је Хрватска излазила из Југославије и улазила у самосталност, на таласу отворених и са поносом изношених симпатија према усташкој НДХ, значајно етничко чишћење обављено је, између осталог и у култури. Преко ноћи су неки писци забрањени, глумци постали непожељни, филмови опасни…Ишло се дотле да је, сећате се, Хрватска телевизија емитовала филм „Ране“ Срђана Драгојевића, али са преводом „на хрватски језик“. Пре тога полице у хрватским библиотекама и књижарама очишћене су од

Radio sam svoj seljački i kovački posao

2. фебруар 2011.

Đuro Zatezalo U izdanju SKD “Prosvjeta”, a uz pomoć Savjeta za nacionalne manjine, nedavno je iz štampe izašla knjiga poznatog karlovačkog historičara dr. Đure Zatezala pod naslovom “Radio sam svoj seljački i kovački posao”. Radi se o knjizi autentičnih svjedočenja ljudi koji su preživjeli genocid na području Nezavisne Države Hrvatske, odnosno na teritoriju Banije, Like, Korduna, Gorskog kotara i Pokuplja, u vremenu od 1941. do 1945. godine, kao i o svjedočenjima osuđenih počinilaca tih zločina.   Knjiga je dostupna u formatu Acrobat PDF: Đuro Zatezalo: Radio sam svoj seljački i kovački posaoAcrobat PDF dokument, 1.075kB   Pročitajte: Intervju sa autorom Pročitajte: Predgovor knjige Adobe Reader je dostupan za besplatan download.

From Kosovo to Jadovno – Bishop (Ret.) Atanasije (Jevtić)

2. фебруар 2011.

From Kosovo to Jadovno, Bishop of Zahumlje and Herzegovina (Ret.) Atanasije (Jevtić), An Account of the Journey, Belgrade, 1984. Translated from reprinted material from Journal Pravoslavlje (Orthodoxy), No. 400 Nov. 15, 1983; 404 Jan. 15, 1984; and 405 Feb. 01, 1984 Publisher: Athanasije Jevtic, 7 Jula 5 – Belgrade Editor: Amphilohije Radovic (Bishop) Proofed: Zivorad Stojkovic Translated by George B. Markovina. Belgrade, Serbia, 1984. Serbian version: http://www.jadovno.com/html/putni-zapisi-jeromonaha-atanasija-jevtica.htm   From Kosovo to Jadovno Acrobat PDF document, 53.121kB (To save document right click on link and choose Save Link As… or Save Target As…).  

Црква Вождвижења Часног крста - Велики Зденци, Западна Славонија

Приказ књиге: Вељко Ђурић Мишина, Српска православна Црква у Независној Држави Хрватској 1941–1945. године

2. фебруар 2011.

Мр Горан Латиновић Универзитет у Бањалуци Одсјек за историју   Вељко Ђурић Мишина, Српска православна Црква у Независној Држави Хрватској 1941–1945. године, Ветерник: DIJAM–M–pres, 2002, стр. 192 (+100 стр. прилога)* Књига Српска православна Црква у Независној Држави Хрватској 1941–1945. годинепредставља један од резултата истраживања које је аутор спровео радећи на докторској дисертацији Српска православна црква 1941–1945, која је одбрањена 1996. на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, а објављена у Београду годину дана касније, под насловом Голгота Српске православне цркве 1941–1945. Вељко Ђурић Мишина дао је, у својој најновијој књизи, преглед страдања српског народа у НДХ, свештенства и монаштва, храмова и црквених добара, тј. имања и објеката. Дакле, свега оног што

Промоција књиге: Усташки покољи Срба у глинској цркви

2. фебруар 2011.

и   позиваjу Вас на промоциjу књиге Ђуро Аралица, Усташки покољи Срба у глинскоj цркви, коjа ће се одржати поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве холокауста у Великоj дворани Општине Нови Београд, Михаила Пупина 167, у уторак 25. jануара 2011. у 18 часова,   о књизи ће говорити: Милоjко Будимир, Удружење Срба из Хрваске, протосинђел Јован (Ћулибрк), Одбор за Јасеновац СПЦ; др Милан Кољанин, рецезент; Ђуро Аралица, аутор и Јован Мирковић, уредник

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

Публикације – Publications

2. фебруар 2011.

Др Милан Басташић Билогора и Грубишно Поље 1941. – 1991. Издавачи: -УДРУЖЕЊЕ ПРЕЖИВЈЕЛИХ ЛОГОРАША ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, БАЊА ЛУКА За издавача: Дипл. Инг. Гоjко Кнежевић -МЕНАЏЕР КОМПАНИЈА Д.О.О. БАЊА ЛУКА За издавача: Др Душан Басташић Главни уредник: Проф. др Ђорђе Микић Рецензенти: Проф. др Вељко Ђурић Мишина Василиjе Каран, књижевник   Промоциjа у Бањалуци 12.01.2010. Промоциjа у Београду 10.02.2010. Промоциjа у Новом Саду 15.04.2010. Промоциjа у Љубљани 22.04.2010. Промоциjа у Загребу 09.06.2010.  

Logo-Prosvjeta.jpg

Страдања Срба на Јадовном и у Граду Госпићу – Пише: Софија Пејновић

2. фебруар 2011.

Архив Срба у Хрватскоj настоjи прикупити и сачувати сваки запис коjи говори о хисториjи Срба у Хрватскоj, о вjековном постоjању Срба на овим просторима, особито данас када ходамо по опустошеним подручjима Хрватске. И након пуних 70 година нама jе изузетно важно то вриjеме. Осврћемо се на наjкрупниjе догађаjе стога што су та збивања била од хисториjског значаjа за Србе на овом простору. Одмах након што jе успостављена Независна држава Хрватска донесени су прописи коjи су озаконили терор и одредили државне институциjе коjе ће терор проводити. Доласком Павелића на власт Срби су се нашли пред догађаjима коjе првих дана нису могли разумjети…одвођење људи у логоре, неизвjесности што се с њима догодило,

ЈАДОВНО – 24.06.2012. – Дан сjећања | JADOVNO – 24.06.2012. – Dan sjećanja

ABOUT THE LIST

2. фебруар 2011.

PARTIAL LIST OF THE VICTIMS NAMES KILLED IN THE USTASHIAN CAMPS COMPLEX IN JADOVNO FROM THE 11TH OF APRIL TO THE 21ST OF AUGUST 1941. SERBIAN In the Ustashian camps complex in Jadovno on Velebit, the Ustashas killed 40.123 persons (from newborns to very old persons) in the most gruesome way during the camp’s existence of only 132 days. Amongst the victims were 38.010 Serbs, 1.998 Jews, 88 Croats, 11 Slovenians, nine Muslims, two Hungarians, two Czechs, one Gypsy and one Montenegrin. Prof. Dr. Đuro Zatezalo made the list of all the names and published it in his capital work “Jadovno – the Ustashian camps complex 1941”. Zatezalo worked on

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА