Патријарх Павле – Јасеновац на путу до Ниша

Вељко Ђурић Мишина

Историjа jе дала своj суд о Независноj Држави Хрватскоj, Јасеновцу и улози Римокатоличке цркве у великом злочину учињеном српском народу. Мудри патриjарх Герман jе 2. септембра 1984. у Јасеновцу казао: „Да праштамо, морамо, али да заборавимо, не можемо“. Таj првоjерарх jе био свестан времена екуменизма, сусрео се са неколико римокатоличких кардинала, надбискупа и бискупа, али никада ниjе пожелео да се састане са папом, мада му jе jугословенски политички врх „предлагао“ такав сусрет.

И његов наследник на трону патриjарх Павле jе био дубоко свестан праштања и незаборава. Мада jе разменио неколико писама са папама, ниjе пожелео лични сусрет. Па ни у временима када jе рат почео на Балкану и претио да се понови у горем облику од оног 1941–1945. године. Он jе, као испосник и подвижник традициjе, оставио дубоке трагове у контактима са другим поглаварима помесних православних Цркава, Римокатоличке и Англиканске цркве.

Патриjарх Павле jе добро знао шта може jедан папа да учини у тешким временима.

Његова писма, по суштини и садржаjу, представљаjу дубоко промишљене поруке за будућа нека поколења. Како време више пролази, она би требало да добиjаjу на вредности. Пишући их, међутим, као да jе слутио да ће са њим отићи jедна епоха Српске православне цркве, „да потомци неће бити достоjни предака“, да ће зло коjе им jе учињено заборавити.

Његов наследник, патриjарх Иринеj као да jе своjим изjавама то потврдио баш када jе у питању римски папа, позиваjући га да дође у Ниш 2013. године. Патриjарх као да не свата да православним Србима Ниш ниjе светилиште као што jе Јасеновац.

Патриjарх Павле jе добро знао шта може jедан папа да учини у тешким временима. Како jе добро упамтио Други светски рат и злочине, али и схватао да се злочини могу jош jедном поновити, писао jе папи Јовану Павлу II са ванредног сабора 17. jануара 1992. године.

Препричавање тог писма било би скрнављење, зато га jе боље прочитати у целини:

Ваша Светости,

У своjству шефа државе Ватикан, Ви сте први у Европи и у свету признали сувереност и независност Хрватске и Словениjе, а претходно сте уложили и велике дипломатске и политичке напоре да и многе друге европске земље одмах за Вама учине то исто. Притом, међутим, нисте користили само државни механизам Ватикана, него и организам, структуре и институциjе Римокатоличке Цркве, у коjоj, опет, Ваша цењена личност ниjе само први по части епископ или патриjарх, него jе, теоретски и практично, њен првосвештеник и њен стварни, апсолутни поглавар.

Независно од тога како еклисиологиjа нас православних хришћана доживљава и вреднуjе ово двоjство Вашег jавног делања и узаjамно прожимање тако разнородних величина као што су Црква и држава, ми га овде не спомињемо ради богословске полемике или, не даj Боже, унапред програмиране моралне осуде, него само зато да укажемо на двоструко огромну меру Ваше одговорности пред Богом и пред историjом.

Као државнику, дакле, не поричемо Вам право да делате у служби интереса своjе државе, али Вас молимо да употребу црквеног ауторитета у политичке сврхе сагледате и у светлости Богоjављења коjе обе наше Цркве ових дана прослављаjу.

Као државнику, дакле, не поричемо Вам право да делате у служби интереса своjе државе, али Вас молимо да употребу црквеног ауторитета у политичке сврхе сагледате и у светлости Богоjављења коjе обе наше Цркве ових дана прослављаjу – у светлости Јављања Онога Коjи као човек ниjе имао где главу склонити и Коjи jе плаћао порез римском ћесару. Исто тако, ми не оспоравамо право хрватског и словеначког народа на сопствену државност, ван jугословенског оквира и ван државне заjеднице са нама Србима, али се чудимо да такво право Ваша Светост не предвиђа и за Србе коjи су у Српским Краjинама аутохтон и већински народ и коjи никада нису били грађани хрватске државе до године 1941. и стварању чудовишне нацистичке сателитске државе НДХ.

Наjновиjа независна Хрватска, по речима њеног председника др Фрање Туђмана, не искључуjе НДХ и период 1941-1945. са страшним геноцидом против православних Срба из континуитета хрватске државности. Ту чињеницу она jе доказала и на делу, све до ових дана. Стога, са наjдубљим жаљењем морамо да констатуjемо и то да jе Ваша Светост безрезервном подршком борби за васпостављање те државе узео на себе – а, не питаjући их за сагласност, пренео и на стотине милиона римокатоличких верника у свету – и одговорност за сва она средства и све оне методе коjи су коришћени, и сада се користе, од стране носилаца власти, воjске и полициjе сада већ међународно признате хрватске државе, као и за сваку сузу свакога српског и хрватског детета коjе jе у трагичном рату у доjучерашњоj Југославиjи остало без дома, без детињства, а веома често и без оба родитеља, као и за сваки уздах свакога Србина и Хрвата, православног или римокатолика, веруjућег или саблажњеног, коjи jе сада или избеглица, или душевни или телесни инвалид, или убица, или жртва, или све то у исто време.

Знамо за многе римокатоличке свештенике, монахе и теологе и богољубиве вернике у Хрватскоj, у Словениjи и у читавом римокатоличком свету коjи су, насупрот Вама, одбили да преузму одговорност за све што се jуче чинило и што се данас чини у Хрватскоj, не само према Србима него и према Хрватима коjи нису до краjа лоjални и послушни демократском поретку бившег Титовог генерала.

Ви, први словенски папа у историjи и суверен државе Ватикан, показасте, Ваша Светости, да сте у стању да ради циља коjи сте сматрали значаjним благословите и освештате и средства коjа су употребили носиоци младе хрватске демокрациjе, донедавно следбеници хрватскога комунисте Јосипа Броза Тита и историjски наследници нацистичког злочинца Анте Павелића, при чему су не малог учешћа узели и многи клирици Римокатоличке Цркве у Хрватскоj. Ми пак веруjемо да се дрво познаjе по плодовима, а циљеви оцењуjу по средствима коjа им служе. Знамо за многе римокатоличке свештенике, монахе и теологе и богољубиве вернике у Хрватскоj, у Словениjи и у читавом римокатоличком свету коjи су, насупрот Вама, Ваша Светости, своjим изjавама и конкретним хришћанским поступцима, одбили да преузму одговорност за све што се jуче чинило и што се данас чини у Хрватскоj, не само према Србима него и према Хрватима коjи нису до краjа лоjални и послушни демократском поретку бившег Титовог генерала, коjи изjављуjе да jе радостан што му жена ниjе ни Српкиња ни Јевреjка. Зато jе оваj наш апел упућен наjпре њима, па онда Вама. Јер, ми смо се и у несрећи наших дана уверили да ни политика државе Ватикан, ни дипломатиjа Ваше Куриjе, ни горки плодови необичне етике коjа jе демонстрирана свету и Вашим делањем око признавања хрватске државности, нису били у стању да униште дух оне Цркве коjа jе у првом милениjуму хришћанске историjе била „председаваjућа у љубави“ међу Црквама и украсила небо неброjеним мучениицма, светим епископима и подвижницима побожности.

На краjу, изволите примити и нашу наjтоплиjу благодарност што сте на наjубедљивиjи начин, у ствари делатно, експериментално, као нико пре Вас, дефинитивно показали духовну и богословску неодрживост догмата првог ватиканског сабора о папскоj незаблудивости и тако, приближуjући међусобно православну и ромокатоличку еклисиологиjу, de facto ослабили униjу и допринели стварном екуменском диjалогу између наших сестринских Цркава.

Са заседања Светог Архиjереjског Сабора

Председник Светог Архиjереjског Сабора

АЕМ и ПАТРИЈАРХ СРПСКИ

Извор: НОВА СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО