arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
napustena-stanica-prag.jpg

Шоа Меморијал у Прагу

3. октобар 2013.

Напуштена железничка станица Бубни у Прагу са коjе jе десетине хиљада Јевреjа одведено у нацистичке логоре у период од 1941-45. године до 2017. године биће претворена у мемориjални центар       Железничка станица Бубни у Прагу већ годинама ниjе у употреби, а само jе игром случаjа остала непорушена са обзиром да се налази у делу града коjи у последњих неколико година доживљава нагли урбанистички развоj. Невладина организациjа Shoah Memorial Prague у сарадњи са jевреjском заjедницом и онима коjи су преживели Холокауст  интезивно ради на томе да се ово место не препусти забораву или рушењу и да се станица одакле су на десетине хиљада Јевреjа у периоду од 1941-45 одведени у нацистичке логоре претвори у

devic-prebilovci4.jpg

За изградњу спомен-храма у Пребиловцима прикупљено 100.000 круна

2. октобар 2013.

Срби из Штокхолма уплатили су 100.000 шведских круна /11.500 евра/ за изградњу спомен-храма у Пребиловцима, гдjе ће бити сахрањени посмртни остаци око 4.000 Срба коjе су убиле усташе 1941. и 1992. године. Новац jе прикупљен на донаторскоj вечери протеклог викенда у сали духовног и културног центра “Свети Сава” у Штокхолму и уплаћен jе на рачун Српске црквене православне општине у Чапљини. На донаторскоj вечери окупило се 120 Срба из Штокхолма, а гости црквеноj заjедници у том граду били су епископ захумско-херцеговачки и приморски Григориjе, парох чапљински jереj Данило Боро и секретар епархиjе Мирослав Бошковић. Јереj Боро рекао jе Срни да су донаторску вечеру, према благослову Његовог преосвештенства епископа британско-скандинавског Доситеjа, организовали чланови Завичаjног удружења Херцеговаца

milos-kovic.jpg

МИЛОШ КОВИЋ: НАША КОСОВСКА СУДБИНА, ОВДЕ И ДАНАС

2. октобар 2013.

Одрицање од Косова и Метохиjе jе одрицање од основног људског осећања за правду и солидарност, али и одрицање од државе Србиjе   Даме и господо, Србиjа jе данас опљачкана и осрамоћена земља. У болницама и школама, у медиjима и на универзитету, у приватним и jавним предузећима, у полициjи и воjсци – свуда видимо страх, саможивост и посрнуће. У овоj земљи више не настаjу велике оригиналне идеjе, не ствара се потомство, не производе се материjална добра. Наше демографско опадање попримило jе потпуно поразне размере. Наша привреда претворила се у пуко просjачење. Чак и просjаку милостиња се удељуjе бесповратно. Но наши „добронамерни“ кредитори, jедном руком нам даjу, а другом скидаjу и узимаjу чак

moje-jadovno-trebinje8.jpg

ИЗЛОЖБА “МОЈЕ ЈАДОВНО” У ТРЕБИЊУ (ФОТО и ВИДЕО)

1. октобар 2013.

У Музеjу Херцеговине у Требињу, у петак, 27 септембра 2013. отворена jе изложба фотографиjа, записа и докумената “Моjе Јадовно”, коjа свjедочи о злочинима над српским и jевреjским жртвама у Лици почетком априла 1941. године, гдjе jе у оквиру усташког комплекса логора Госпић-Јадовно-Паг убиjено више од 40.120 људи. Отварању изложбе су, између осталих, присуствовали: отац Василиjе, игуман манстира Завала, Божидар Вучуревић ратни начелник општине Требиње, као и Јован Мирковић Виши кустос Музеjа жртава геноцида из Београда. Аутори поставке Предраг Лозо, Драгослав Илић и Душан Басташић, чланови Удружења грађана “Јадовно 1941” из Бањалуке, кажу да jе ово скроман покушаj да се сачува и његуjе успомена на жртве усташког логора. “Обим и монтруозност

sak-dubrovnik.jpg

„Боже правде“ у Сплиту

29. септембар 2013.

Пре jедног века српска химна свечано jе интонирана уз овациjе Сплићана, док jе у Дубровнику српска воjска засипана цвећем. У борби за ослобођење и уjедињење уочи Првог светског рата Далмациjа jе имала истакнуто место. Иако савремена хрватска историографиjа то питање изоставља, део хрватских грађанских слоjева био jе проjугословенски ориjентисан исто онолико колико jе био и просрпски. Њихова борба ниjе била тек политичка нужност, већ често и наjдубље убеђење због ког су ризиковали. Такође, Србиjа у тим круговима ниjе била посматрана као обjекат коjи ће помоћи у сузбиjању италиjанског утицаjа, већ као Пиjемонт чиjоj су се демократиjи многи хрватски уметници и интелектуалци оног времена истински дивили. То jе доба када jе

bjelovar.jpg

Злочин над војницима ЈНА у Бјеловару још некажњен

29. септембар 2013.

БЕОГРАД – Данас се навршаваjу 22 године од jош некажњеног злочина у бjеловарскоj касарни над воjницима ЈНА, коjи су се предали хрватскоj воjсци, саопштено jе из Информационо-документационог центра “Веритас”. Хрватске снаге су по уласку у касарну убиле команданта касарне “Божидар Аџиjа” у Бjеловару и двоjицу његових помоћника, а четири дана касниjе стриjељале су jош шесторицу припадника ЈНА. Троjицу официра хицима у главу из пиштоља убио jе предсjедник Кризног штаба Бjеловара Јуре Шимић, али Хашко тужилаштво никада ниjе отворило истрагу против њега, иако jе породица jедног од убиjених официра то затражила jош у jулу 1998. године, наводи се у саопштењу “Веритаса”. Суд у Бjеловару jе 2006. године покренуо истрагу против Шимића, након

jadovno-pag-parasto39.jpg

Када Јосиповић дође у Београд треба му поставити питање обележавања усташког логора Слана на острву Пагу

26. септембар 2013.

Сазнаjемо из медиjа да ће током октобра хрватски председник Јосиповић посетити Београд. За његов састанак са председником Николићем, предложио бих jедну тачку дневног реда – питање пригодног и траjног обележавања усташког логора Слана на острву Пагу Србиjу коjа jе на европском путу и jезик коjи се у њоj говори стално запљускуjу нове, модерне стране речи, коjе полако и незаустављиво поткопаваjу оне домаће. Тако смо добили: едукациjу, евалуациjу, кооперациjу, (ЛГБТ) популациjу и – агенду. Управо тако, при Министарству спољне и унутрашње трговине и телекомуникациjа (за неупућене, Расимово министарство) постоjи Управа за дигиталну агенду. Ко разуме, схватиће, а jа бих ипак да се бавим поjмом агенде у његовом стандардном значењу – програмом

podrvanje.jpg

СРЕБРЕНИЦА: ПРЕЖИВЈЕЛИ СВЈЕДОЧЕ О МУСЛИМАНСКИМ ЗЛОЧИНИМА

25. септембар 2013.

О стравичним злочинима над Србима, коjе су у Подравању, код Сребренице, починили њихове комшиjе муслимани, као и Насер Орић лично, свjедоче преживjели Срби. На jучерашњи дан приjе 21 годину, jаке муслиманске снаге из Сребренице и Жепе опколиле су ово разуђено планинско село и његове засеоке, пресjекле jедину путну комуникациjу према Милићима и кренуле у силовит артиљериjско – пjешадиjски напад. Да не би пали живи у руке неприjатељу, Миле Николић jе у име опкољених Срба док ниjе прекинута радио-веза, тражио да их гађа српска артиљера, наводећи координате. Ивко Шарац присjећа се како су мjештани били у обручу, али нису помишљали на предаjу. “Били смо у обручу и пружали смо отпор. Нестаjало

Milovan Đilas, Josip Broz i Aleksandar Ranković

Комунисти тражили Хрватску до Земуна

24. септембар 2013.

Како су цртане jугословенске републичке границе коjе су постале државне, али на штету Србиjе. Већ назаседању Авноjа  у Јаjцу ударени темељи будуће разградње коjу jе Бадинтерова комисиjа само потврдила Процес распада Југославиjе ниjе завршен, jер се jош манипулише „авноjевским“ републичким границама, коjе су деведесетих, према тумачењу Бадинтерове комисиjе (читаj – западних сила), постале међународне. Иако jе та комисиjа имала ограничен задатак и ниjе се бавила питањем српских покраjина, њени закључци су примењени и на Србиjу после 1999. године. Наиме, после самопроглашења албанске државе Косово, САД и наjмоћниjе земље ЕУ признале су административну линиjу између Србиjе и њене jужне покраjине као државну границу. Актуелни известилац ЕУ за Србиjу Јелко Кацин jе пре неколико

john-milodragovich-1.jpg

Љубав и рат Џона Милидраговића

23. септембар 2013.

Приjе готово 70 година jедан млади Американац, херцеговачког пориjекла, први пут посjетио jе земљу своjих предака. Ниjе то било туристичко путовање. Ниjе походио отаџбину да се упозна са родбином и да види одакле су му потекли родитељи! Био jе то опасан ратни задатак! Али попут неког романтичног филмског jунака, у опасноj ратноj мисиjи, млади Американац, пронаћи ће љубав свога живота! 26. августа 1944. године на териториjу центране Србиjе, падобранима се спустила четверочлана  америчка обавjештаjна мисиjа, кодног назива „Рангер“. Мисиjу коjу  jе предводио професор балканске историjе Роберт Мекдауел, сачињавали су jош: Радио телефрафист Маjк Дивjак, поручник Маjк Раjачић, те jунак ове приче, капетан Јован Џон Милидраговић. Осим Мекдауела, сви чланови тима били

gradina-sl.jpg

Имена наше немарности: Јасеновац и Доња Градина

21. септембар 2013.

И после двадесет година од распада Брозове Југославиjе и процеса дезинтеграциjе те творевине, питање мемориjалног комплекса усташких логора смрти Јасеновaц -Доња Градина, остаjе жива рана српског народа. Овај простор је место најбруталнијег губилишта једног народа у читавој историји Европе. Још у време СФРЈ, овај комплекс био је подељен природном границом реком Савом између ондашње две социјалистичке републике Хрватске и Босне и Херцеговине. Након грађанских ратова 1991-1995. године река Сава је и даље остала вододелница Јасеновца и граница између овог пута независних и међународно признатих држава Репулике Хрватске чланице ЕУ и Републике Српске – Босне и Херцеговине. Као и 1945. године када су усташе напуштале овај злогласни логор, подижући у ваздух све за собом покушавајући да униште трагове геноцида,

Ратко Дмитровић

Немачке пацке малом незахвалном штићенику

20. септембар 2013.

За велику и моћну Немачку ништа у досадашњем понашању самосталне хрватске државе није било спорно, ни то што је протерала нешто мање од пола милиона Срба, а онда је ових дана Загребу из Берлина припрећено санкцијама због неизручења једног бившег удбаша Малој држави и малим народима дозвољено је да на свом терену, према својим грађанима, раде шта им је воља, само ако имају моћног заштитника или више њих. Хрватска од почетка југословенске кризе иза леђа има богату и моћну Немачку. Без те и такве Немачке, коју су у кључним моментима представљали Хелмут Кол и Ханс Дитрих Геншер, југословенска драма сигурно не би била онако крвава, нити би Срби у тој драми

img_0031.jpg

ИЗЛОЖБА “МОЈЕ ЈАДОВНО” У ТРЕБИЊУ

18. септембар 2013.

Позивамо Вас да нам се придружите на отварању изложбе “Моjе Јадовно”, у Требињу, у петак, 27. септембра 2013. у 19.оо часова у Музеjу Херцеговине, Стари град 59.  Ауторски тим изложбе: Предраг Лозо, Драгослав Илић,  Душан Басташић. Изложба ће бити постављена до 7. октобра 2013.   Прва изложба, 72 године након великог страдања Срба и Јевреjа у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг, наставља своj пут. Изложба коjе jе до сада виђена у: Новом Саду, Београду, Сремским Карловцима и Митровици, Музеjу Сембериjе у Биjељини, у добоjском музеjу, Деревенти, Броду, Источном Новом Сараjеву и Њуjорку, биће постављена и у Требињу. Злочин над злочинима, и злочинци над злочинцима, у НДХ наниjели су народу на овим просторима губитке о коjих се jош нисмо опоравили. Посjетиоци

zapadno-krajiske-opstine.jpg

ОДБРАНА ЗАПАДНИХ ГРАНИЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

17. септембар 2013.

КОЗАРСКА ДУБИЦА /СРНА/ – Општине Козарска Дубица, Нови Град и Костаjица обиљежиће у сриjеду, 18. септембра, 18 година од одбране западних граница Републике Српске и БиХ од хрватске агресиjе 1995. године. Одбор Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова утврдио jе да се ове године централи програм обиљежавања “Одбране западних граница Републике Српске и БиХ од Хрватске агресиjе” одржи 18. септембра у Новом Граду.   Обиљежавање годишњице почеће у сриjеду у 10.00 часова полагањем виjенаца на Спомен-обиљежjу у Туњици, а у 11.00 часова у цркви Светог Петра и Павла у Новом Граду биће служен парастос погинулим и убиjеним борцима и цивилима. Обраћање званичника у градскоj биоскопскоj сали планирано jе

milo-lompar.jpg

НАИВНО ЈЕ ОЧЕКИВАЊЕ ДА ЈЕ ОТКЛОЊЕНА КОСОВСКА КОМПОНЕНТА СРПСКЕ ПОЛИТИКЕ

16. септембар 2013.

Интервjу са професором Милом Ломпаром Политичари jе могу само затомити неко време. Њихова срамота припада свима, jер смо постигли jединство на идеjи националне издаjе  У вашоj књизи Дух самопорицања бавите се, између осталог, феноменом некритичког самооптуживања код Срба. Сматрате ли да jе таj „дух самопорицања“ много опасниjи по будућност српског народа од напада и оптуживања коjа долазе „са стране“?   — Реч jе о jедном историjском ритму коjи jе преовлађуjући у нашоj укупноj – и друштвеноj, и државноj, и културноj – политици читав двадесети век. Покушавам да га опишем као феномен дугог траjања. Такви феномени – како уче историчари коjе називаjу аналистима – одвиjаjу се у дубинским слоjевима друштва и траjу без обзира на идеолошке рационализациjе:

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА