Чланови Удружења радника и инвалида рада избjеглих из Хрватске са држављанством БиХ подниjели су колективну апликациjу Европском суду за људска права у Стразбуру против Хрватске са захтjевом да овоj држави наметну законску обавезу да им исплати сва дуговања по основу стечених права. Предсjедник Удружења Никола Пузигаћа изjавио jе Срни да се у апликациjи тражи да Суд, уз надзор Комитета Савjета министара ЕУ, наметне Хрватскоj генералне мjере коjе ће усвоjити да би се повреде коjе суд утврди отклониле и да надокнади њихове могуће посљедице. Пузигаћа jе рекао да од Европског суда за људска права у Стразбуру, такође, траже да Хрватска утврди тачан износ дуговања према лицима српске националности, односно да сви

Фреска Стефана Немање у Љевишкоj цркви у Призрену Стефан Немања ниjе понизно ишао у Цариград да се преда цару Маноjлу И Комнину. Његово достоjанствено држање изазвало jе велико страхопоштовање свих грађана Цариграда и његове тадашње елите. Постоjи jедна недовољно позната епизода из живота Стефана Немање, коjа поред тога што сведочи колико jе његов углед био велики у раном периоду његове владавине, открива нам и jедно ретко сведочанство о владару коjи се жртвуjе за своj народ и своjу главу смирено потура испред глава своjих поданика. Био jе то његов боравак у Цариграду 1172. године, где jе локалном народу приказан у триjумфалноj поворци цара Маноjла И Комнина (1143-1180), као наjвредниjи део плена

У тежњи да што више приближе народе Југославиjе соколи су између два рата приређивали слетове у Хрватскоj упркос нападима хрватских сепаратиста. Соколска организациjе jе тада била jака у Хрватскоj, а посебно у Далмациjи и Хрватском приморjу. Пред слет у Загребу  1924. поjедини загребачки листови  међу коjима „Хрват” и „Хрватска Застава” нападали су соколе. Тврдили су да ће доћи 200 до зуба наоружаних Орjунаша из Словениjе да нападну грађане Загреба. (1)  У Загребу jе од 13. до 18. августа 1924. одржан II Југославенски соколски сабор и Покраjински слет. У „Соколском зборнику” Анте Брозовић истакао jе : “Били су то свечани дани рада и соколске пожртвованости и значе огроман корак напред у

Старица у уништеном Лењинграду Доњи дом руског парламента основаће радну групу коjа би требало да израчуна штету коjу jе Совjетском Савезу наниjела Њемачка у Другом свjетском рату, а помиње се цифра од три до четири трилиона евра. Један од инициjатора ове идеjе, члан високог савjета Либерално-демократске странке Михаил Дегтjаров, наводи да ће “шеф државе и министар вањских послова одлучити о томе треба ли тражити репарациjу или не”. Заступници, у сваком случаjу, желе да добиjу реалну процjену штете коjу, по њиховом мишљењу, нико до сада ниjе дао. Аналитичари спекулишу да се ради о реакциjи Москве на њемачко понашање у украjинском конфликту и на санкциjе. Директор Института за политичка истраживања Сергеj Марков

Република Југославиjа jе ипак била респектабилна и озбиљна држава, шта год ко о њоj сада послиjе свега мислио. Зато неке судске процесе коjе jе водила треба уважавати, jер нису вођени из пуког политиканства и то приписивати некаквоj комунистичкоj идеологиjи.   Осуђивање римокатоличког надбискупа Алоjзиjа Степинца 1946. године од стране Републике Југославиjе за сарадњу са усташама тj. регуларном воjском НД Хрватске, државе коjа jе одговорна за геноцид и етничко чишћење првенствено Срба, па тек у другом плану Јевреjа због обавеза коjе jе носило савезништво са нацистичком Њемачком. Јевреjи и Цигани су били само покриће да би се замаглила права накана НД Хрватске, утамањивање или хрватизациjа Срба. НД Хрватска jе чак и

  Поштовани, позивамо Вас на трећу по реду Сретењску бесjеду у организациjи Србског сабрања Баштионик.   Тема бесjеде jе Раскршћа српског идентитета, а бесjедиће доц. др Немања Ђукић са Факултета политичких наука из Београда.   На Сретење, недjеља 15.02.2015. у 19 часова. Светосавски културни клуб, Бања Лука Бана Милосављевића бр. 8 (други спрат)   Сретењска бесjеда – плакат     Извор: БАШТИОНИК   Везане виjести: Баштионик на Косову и Метохиjи – Jadovno 1941. Србско сабрање „Баштионик“: Божићна … – Jadovno 1941. Са промоциjе књиге “Разговори са генералом … – Jadovno 1941. Позив на молитвени помен за жртве НАТО бомбардовања …

Изjава премиjера бандеровске хунте из Киjева Јацењука да jе Совjетски Савез извршио агресиjу на Немачку и Украjину током Другог светског рата и да jе Украjина и онда и данас бранила Европу добила jе своj велики финале током обележавања 70. годишњице ослобођења симбола зла немачког нацизма, концентрационог логора Аушвиц. Ниjе ни чудо што пољски званичници нису звали Владимира Путина на обележавање овог jубилеjа коjи се претворио у срамно фалсификовање, ревизjу и гомилу западних бљувотина и лажи на рачун Русиjе. За десетак до двадесет година, када се буду упокоjили и последњи живи сведоци међу логорашима, коjи су преживели ово зло, вероватно ће бити међу западним државницима оних коjи ће клицати Хитлеру као