Шест лица коjа су ухапшена у САД због сумње да су слали новац и оружjе терористичкоj организациjи “Исламска држава” изашла су “испод кишобрана” Шемсудина Мехмедовића и обиљежена су радикалним исламистичким печатом “Ал каиде”, изjавио jе Срни експерт за антитероризам Џевад Галиjашевић. “Ухапшени су Мехмедовићеви људи. Ова хапшења посљедица су дjеловања одреда `Ел муџахедин` и параполициjских и параобавjештаjних снага у то вриjеме, као и поступања Шемсудина Мехмедовића у Тешњу и Шефика Џаферовића као начелника Центра безбjедности на подручjу циjеле Зенице. Све више ће бити ухапшених Бошњака коjи имаjу везе са `Ал каидом`, фронтом `Ал нусра` или са `Исламском државом`”, истакао jе Галиjашевић. Он jе навео да jе ухапшени Рамиз Хоџић, звани

У Добруну код Вишеграда, у недjељу, 15. фебруара, биће одржана свечаност поводом обиљежавања 211 година од Првог српског устанка, потврђено jе из Одбора за његовање традициjе ослободилачких ратова Владе Републике Српске. Након Свете архиjереjске литургиjе у 9.30 часова биће служен парастос погинулим српским устаницима, а у 10.00 часова наjављено jе полагање виjенаца на споменик вожду Карађорђу Петровићу. У 11.00 часова предвиђено jе обраћање високих званичника и пригодан умjетнички програм. Почетак Првог српског устанка велики jе датум за Србе. Први српски устанак почео jе као побуна против дахиjа и прерастао у ослободилачку борбу против Османске империjе. Вођа устанка Карађорђе Петровић jедна jе од насjаjниjих личности у српскоj историjи. Извор:    Везане

Међу тисућама књига коjе су изгорjеле у сараjевскоj Виjећници, у jедноме дану коловоза 1992, ужгане запаљивом гранатом испаљеном с Требевића, био jе и онаj примjерак двотомнога издања романа аустриjског писца Франца Верфела “Муса Даг”, коjи сам посудио преко везе, и задржао циjело љето 1983. Књигу jе 1955. обjавила Свjетлост, у приjеводу Стевана Ј. Миловића, под уредништвом Исака Самоковлиjе, а говорила jе о истребљењу и прогону Арменаца из Турске, коjи су се почели догађати у прољеће 1915. Уступивши своj глас несталоме народу, у име кога нитко ниjе говорио, Франц Верфел, љевичар и Жидов, романом из 1933. наговиjестио jе оно што ће се догађати с еуропским Жидовима у сљедећих дванаест година. “Муса

Када осjете да имаjу добре адуте за погађање с хрватском државом, а они су обично одраз тренутног односа снага у парламенту, српски преговарачи веома вjешто партнера у преговорима доводе на терен политичке трговине како би – чуваjући се и педантно припремаjући управо за такву прилику – првенствено намирили своjе поjединачне и групне кариjерно-материjалне потребе, па у томе треба тражити и узроке због коjих jе у jедном моменту и стамбени избjеглички комплекс као опћи српски интерес излетио са преговарачког колосjека у jарак у коjем се и дан данас налази… Још jедна велика превара jе успjела. Стамбено збрињавање. Ова синтагма звучи ужасно бирократски. Али кога то више уопће занима. Већ jе толико

Амерички сенатор Крис Марфи наjављуjе да ће САД учинити све да избаце Русиjу са Балкана и посебно изражава задовољство због чињенице да jе, под снажним утицаjем Вашингтона, пропао проjекат “Јужни ток”. Марфи jе, гостуjући у њемачком Фонду “Маршал”, потврдио да су САД прешле у напад на Русиjу на готово на свим подручjима. Сенатор из редова Демократске странке, коjи jе био у политичкоj “инспекциjи” на Балкану, задовољан jе због чињенице да земље региjе желе у ЕУ и НАТО и да одбиjаjу руске понуде. Он као позитиван примjер наводи Црну Гору, коjоj су Руси, како тврди, понудили уговор о воjно-поморскоj бази вриjедан неколико милиjарди, али jе Подгорица, упркос економских проблема, одбила понуду,

Андреj Фаjгељ Постоjе два опречна погледа на српско писмо. Ја ћу их назвати становиштима асимилациjе и афирмациjе. Оба се слажу око тога да jе ћирилица различита, то признаjу и jедни и други. На пример, већина писмених припадника европских и других народа на планети, може да чита латиничне натписе на српском jезику, иако сам jезик не разуме. Са ћириличним натписима jе проценат оних коjи читаjу много мањи. Отуда jе ћирилица нешто што jе специфично спрам универзалног, мањинско спрам већинског, другачиjе спрам истог. Они коjи теже асимилациjи, различитост ћирилице гледаjу као нешто негативно и сматраjу да она, зато што jе различита, треба да има, задржи или добиjе мањински положаj. И да, у