Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Pisma Srba iz Rusije: „… Mi zarobljenici Srbi, što smo se predali u Rusiju, nismo ćeli pucati na braću našu Ruse…“

Datum objave: četvrtak, 21 aprila, 2016
Veličina slova: A- A+

Srpski vojnik

(Iz knjige „Srpska pisma iz svetskog rata 1914-1918“, sakupio dr Vladislav Pandurović, Srpska štamparija, Osijek, 1925; novo izdanje, verno originalu: Prometej, Novi Sad, i Radio-televizija Srbije, godina izdanja: Novi Sad, 2014.)

Njegovom Veličanstvu Kralju Petru Prvom Serbija, Niš:

Orlov gorod, 7. februara 1915.

Srdačan pozdrav iz Rusije.

Pozdravljam i molim prepokorno Vaše Milostivo Veličanstvo, da zamolite veliku Rusiju, braću našu, mi Srbi molimo već odavno, da nas puste braća naša Rusi k vama u pomoć u Srbiju. Mi želimo dragovoljci biti Srbijanski. Mi zarobljenici Srbi, što smo se predali u Rusiju, nismo ćeli pucati na braću našu Ruse, pa stoga molim Vaše Veličanstvo da nas Vi zamolite od braće naše Rusa, da nas skupe sve Srbe i da nas odpuste u Srbiju u pomoć, da mi udarimo na Albanase. Nas Srba, što ima vamo u Rusiji, nas Srba ima u Rusiji oko tri hiljade, pa mi bi vama napravili gvozdene nagrudnjake pa bi samo noćno i danjno išli na noževe.

S ovim zatvaram ovaj moj srdačni pozdrav i moju smjernu molbu, što sam je piso na koljenu mome u Rusiji u Orlovu gradu.

Pravoslavni Srbin Milan Šalić.“

*

Teodor J. Stojsavljević, vojenopljeni, gorod Kamišin, Opatovnaje Polje kamišinskog zemstva, haratovskaja gubernija u Rusiji, piše u Srbiji Nikoli Maričiću, zarobljeniku 2. rez. bolnice, Niš:

Kamišin, 10., 24. maja

Dragi i mili zete Nikola! Već više puta ti pisah, a ti se meni ne javi još. Ja sam iz Astrahana prešao ovde i radim na jednom imanju. Molio sam da dođem kao dobrovoljac u Srbiju, ali još nema puta, ako Bog dade da Carigrad brzo Rusi dobiju, doćiću u komite, jer u Austriju ne mislim. Kako znaš, iz zatvora sam u vojsku, i za fronte k Rusima došao.

Mnogo te grli i ljubi tvoj Teodor.“

*

Čedo Radosavljević, zarobljenik u Kijevu, piše u Smederevo svojoj materi, da ga je „Švabo uzeo za soldata, ali on ne beše lud, te se je prvom prilikom predao Rusima i sad moli da ga otpreme u Srbiju.“

*

Zarobljenik u Rusiji, piše iz Orenburga, 28. juna 1915. u Beograd:

„Iz velike i silne Rusije – vaše saveznice, – gde se nalazim u pljenu kao avstrijski vojnik još od septembra prošle godine, pišem Vam i pozdravljam Vas.

Meni je ovde vrlo dobro … Zdrav sam.

Jedino nije dobro. Daleko sam od svojih i neznam šta je s njima, u kakvim prilikama žive.

Vi znate dobro prilike i život ugarskih Srba. Njihove patnje. Po ruskim novinama, sada posle objave rata, pozatvarani su mnogi Srbi (među njima čujem i Sretko) i poubijani. Blizo 45 hiljada osoba. Varvarizam!…

Ovde se radi uveliko na jednoj humanoj stvari. Naime kralj. srpska misija u Petrogradu poziva Srbe i sve Slovene, koji su iz Austrije i popali u ruski pljen, da se, ako hoće, oslobode ropstva i da budu po tom poslati u Srbiju. Prijavio sam se i ja i moji novi drugovi, nas na broju oko 55 ljudi. Samo neznam koliko će taj proces trajati i da l’ ću što skorije videti Srbiju. Radujem se u napred. Samo daj Bože zdravlja…“

*

Iz Rusije Filipu Martinoviću, u Ulcinj, Crnagora:

Kamenskaja, 16. avgusta 1915.

Dragi Damjane! … Što se tiče rata sa Njemcima ne mislite Rusija da je izmučena ili izgubila nadu na pobjedu, nije – sad se tek Slavjanin probudio i pregnuo i Bog će dati te će Slavenin i pobjediti, samo ako zapazimo: u muci se poznaju junaci … tvoj Steva.“

*

Iz Harkova u Rusiji, sa datumom 28. avgusta 1915., stigla je karta u Beč sa adresom: „Serbija, Štab užičke vojske, podporučniku Stevi Jelači, Užice“, u kojoj se ovo piše:

„… Uspevamo i kod tvojih zemljaka Ličana. Mnogo ih ima čestitih, samo Hrvate svi naši bojkotuju…

Dušan M. Golubić (?)“

*

Vladimir Čubrilo piše iz Rusije (na karti beše štambilj cenzure u Odesi) na adresu: „Anđa Čubrilo prebjegla obitelj sa djecom iz Višegrada, sada kod Radoja Jovanovića trgovca, Užice, Srbija.“

„Mila ženo i djeco! Hfala Bogu sam zdravo i sretno sam prešao u ruski logor i dopraćen sam evo u Rusiju, u grad Kijev. Sa mnom je Veljko što je kod nas služio. Imade nas nekoliko hiljada Srba i svi molimo da nas kako pošalju u Srbiju da pomognemo svojoj braći, ako nam dopuste, s Božijom pomoći svi idemo tim Srpskim Herojima u njihovo kolo. Za tebe sam doznao od kuma Todora iz Arada, tamo je Nikola Miletić, Simo Jovanović, pop Milan i Milentijević, svi su još zdravo, pisali su mi. Savo je još ostao tamo, jer nema prilike preći, jer na nas mnogo paze. Nebrojeno vas ljubi i pozdravlja vaš mnogo vas željni Vladimir.“

*

Gđici Vukosavinki Radovanovićevoj, Rakinac kod Požarevca, Srbija:

Tomsk, 2. oktobra 1915.

… Svaki dan očekivamo da ćemo biti odpravljeni u Srbiju. Imam strah bi drzki Austrijci nedošli u Pož.“

*

Karta iz Rusije sa štambiljom: 40 pjehotnago zapasnago bataliona, 11-aja rota (p. ž. Kišinev, Besarabija, 5. oktobra 1915.) beše upućena:

„Draginji ženi Milana Starčevića u selo Donji Mušić, opštine Donjo Topličke, srez Kolubarski, okrug Valjevski, 5. oktobra 1915.

U Kišenovu, 5. oktobra 1915.

Mila sejo Drago, evo da ti se javim, da sam zdravo i živo, koje i vama želim dobro zdravlje svima. Sejo, ja sam bijo u ropstvu u Madžarskoj 9 meseci, pa sam pobegao u Rumuniju. Mislijo sam da će me Rumunija prevesti u Srbiju, ona ne da za Srbiju, već šta više stave me u zatvor. Ja sam opet zatvor provalijo i pobego u Rusiju, i sada sam u Rusiji. Vamo je dobro, jesti i piti jeptino. Sejo, mlogo sam se namučijo begajući kroz Austriju 27 dana, bego sam ni leba nisam i očima vidijo, već samo jeo sam žive kukuruze. Sad se nadam, skoro ću za Srbiju.

Sejo Drago, vaš je Adam umro u Aradu gradu, 16. janovara 1915. god.

Pozdrav od vašega brata

Vojislav Jolačića.

Kišievo, Rusija.“

*

Jeremiju Jevtiću, srez Višegrad, opština Veletovo, selo Staniševac, Nova Srbija(?)

„Rosija, gorod Tijuman, dne 16. oktobra 1915.

Dragi i mili zete Jeremija Jevtiću, ja vaš šurak Mile Mikavica živ i zdrav, koji se nalazim u plijenu Rosiji već godinu dana u Rusiji u daleku svijetu pusto srce oće da uvene od goleme brige i žalosti što ja nikad ništa za vas ne znam ili jeste živi ili niste, tako za vas tako i vi za me.“

(Priredio: I Brezac)

Izvor: Intermagazin

 

Vezane vijesti:

Nova emisija u serijalu: Čas istorije – autora Samardžića i Devića

Koliko je Srba stradalo u 20. veku (1): Spisku žrtava nema kraja

Srbi, prvi logoraši u Evropi

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top