fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

ПРЕВАРА ЗВАНА СТАМБЕНО ЗБРИЊАВАЊЕ

Када осjете да имаjу добре адуте за погађање с хрватском државом, а они су обично одраз тренутног односа снага у парламенту, српски преговарачи веома вjешто партнера у преговорима доводе на терен политичке трговине како би – чуваjући се и педантно припремаjући управо за такву прилику – првенствено намирили своjе поjединачне и групне кариjерно-материjалне потребе, па у томе треба тражити и узроке због коjих jе у jедном моменту и стамбени избjеглички комплекс као опћи српски интерес излетио са преговарачког колосjека у jарак у коjем се и дан данас налази…

Још jедна велика превара jе успjела. Стамбено збрињавање. Ова синтагма звучи ужасно бирократски. Али кога то више уопће занима. Већ jе толико удомаћена да би сада свако њезино накнадно терминолошко уљуђивање приjе изазвало недоумицу о чему се ту заправо ради неголи што би доприниjело бољем разумиjевању перфидне игре хрватске државе са судбином наjрањивиjе категориjе своjих грађана. Преговори коjи су претходили таквом рjешењу преферирали су државни сегрегациjски интерес умjесто праведног рjешења за Србе коjима jе држава за вриjеме рата отела станове а да о томе мало тко говори. Ту и тамо се догоди понека трибина гдjе позвани службеници владиних и српских институциjа пред превареним и оjађеним људима само слиjежу раменима jер у вриjеме када су у таjновитим политикатско-интересним смицалицама преговарачког процеса утврђивани критериjи тог непроведивог стамбеног модела нити су лук jели ни лук мирисали.

Једино су добили задатак да проведу нешто што се не може провести. Поготово кад jе риjеч о откупу таквих станова. Као што jе недавно било у Карловцу када су службеници Владиног уреда за стамбено збрињавање и сличне послове те Српског народног виjећа требали одговорити на круциjално питање до очаjа стамбено з(а)бринутих – какве су шансе да се смањи откупна циjена? Јер она у градовима попут Карловца износи између 500 и 600 еура по квадрату. Готово jе равна тржишноj циjени. Загребачка екипа jе дошла чути то питање знаjући да на њега нема одговор jер би недолазак на трибину њезиним члановима тешко опростили управо њихови претпостављени коjи су испреговарали високу откупну циjену. Гости су разговарали с уплаканим људима о њиховим фантомским становима на граници властитих суза. Ниjе им било свеjедно што се то пред њима догађа. Тако да би се њихово учешће на трибини могло схватити, без обзира доживjели они то тако или не, као усиљени допринос разводњавању неодговорности оних коjи своjе сураднике шаљу на такве и сличне састанке како би их покушали вадити из гована у коjа су фамозни преговарачи ипак у далеко већоj мjери увалили друге неголи сами себе.

„Добила сам у староj градскоj jезгри jедну собу без икаквог гриjања са заjедничким санитариjама на краjу ходника. И сада би jа за квадрат тог ћумеза требала платити 500 еура по квадрату. Како сте нам могли тако нешто направити?“, jадала се на карловачком састанку jедна постариjа госпођа. Сада jе ваљда посве jасно – мало тко ће моћи откупити стан, остаће људима наjам, ако им се нетко од њихове родбине млађе доби (jер вратили су се углавном стариjи људи) jеднога дана не придружи стан ће припасти држави. Или реално гледаjући на циjели таj процес повратка Срба из избjеглиштва коjи jе практички пропао jер jе хрватска држава тако хтjела, а српске институциjе се нису довољно бориле да тако не буде, умjесто тврдих преговора са српске стране, сталне комуникациjе с jавношћу, отварања расправе на свим нивоима српске политичке самоуправе (виjећа националне мањине, странака, културних и других институциjа, избjегличких организациjа…) било о опструкциjи повратка или рjешавању стамбених проблема, диjалог о тоj теми био jе у фокусу неравноправног преговарачког сучељавања, будући се српска страна показала слабиjом jер jе давно приjе тога одбацила демократска упоришта унутар властите заjеднице као темељни метод свог рада.

Када осjете да имаjу добре адуте за погађање с хрватском државом, а они су обично одраз тренутног односа снага у парламенту, српски преговарачи већ годинама веома вjешто партнера у преговорима доводе на терен политичке трговине како би поравнањем разних захтjева, добитака и одбитака – чуваjући се и педантно припремаjући за управо такву прилику – намирили своjе поjедначне и групне кариjерно-материjалне потребе, па у томе треба тражити и узроке због коjих jе у jедном моменту и стамбени избjеглички комплес као опћи српски интерес излетио са преговарачког колосjека у jарак у коjем се и дан данас налази. Дакле, у околностима када се о преговорима не обавjештава jавност, уколико за слабе преговарачке резултате нитко никоме не подноси рачуне нити за неуспjехе сноси било какву одговорност. Хрватска преговарачка страна jе у таквим ситуациjама ипак изложениjа контроли па jе сходно томе привржениjа и своjим опћим интересима.

Додатна карактеристика српске службене политике у Хрватскоj jе у томе што овакви промашени модели не погађаjу српске политичаре у Хрватскоj као скукреаторе таквих модела и промашене преговараче већ искључиво припаднике њихове заjеднице коjи су им дали мандат за преговоре. Бившим носиоцима станарског права држава jе наjприjе за вриjеме рата отела станове и онда им послиjе рата понудила илузиjу како им отето враћа. И то уз „само“ два преостала услова – око 40.000 отимачином раскућених – од чега jе 11.000 молби прихваћено али нема реализациjе – коjи су затражили државне станове умjесто своjих надаjући се да ће и ти бити њихови требали би се изгледа стрпити jош барем 100 година да те станове стварно и добиjу, а када би у њих уселили, што jе шачица усељених већ искусила, морали би jош jедино риjешити математички задатак пред коjим би поклекнули и математичари свjетског гласа, њихови славни земљаци Светозар Курепа и Данило Блануша – како од 1200 куна пензиjе или jош мање социjалне помоћи издвоjити 500 до 600 еура по квадрату за откуп таквог стана.

Почело jе лоше од самог почетка преговора између српских представника и хрватске државе. И то зато што jе српска страна веома брзо одустала од наjбоље могуће вариjанте. Нитко не зна да ли jе на тоj вариjанти уопће инзистирала. Пошто ниjе тражила jавност преговора вjероjатно jе таj модел у то вриjеме био исто што jе и данас – теориjска поставка коjу jе jедна Босна и Херцеговина провела враћањем свакоме управо његовог стана што jе овдjе Србима без крова над главом, због претjеране преговарачке галанциjе њихових представника, тj. без осjећаjа солидарности са унесрећеним сународњацима, остао само санак пусти.

Проблем се могао рjешавати jедино jавним и свеобухватним притиском и на хрватску државу и на међународне институциjе. Зато jе несхватљиво због чега српска страна у преговорима ниjе чешће иступала у jавности када jе држава заступала становиште коjе преферира њезин национално сепаратни интерес а не интерес оштећених. Значи ли то да jе српска страна од самог старта прихватила све што држава заступа или jе наишла на снажан отпор? У првом случаjу jе онда и разумљиво зашто jе бjежала од jавности. Али ако jе ово друго по сриjеди онда jе ваљда требала инзистирати управо на jавности преговора. Или су српски преговарачи таjно преговарали како би пред своjим сународњацима сакрили своjу неспособност да се изборе управо за рjешење коjе jе у Босни и Херцеговини проведено без обзира на чињеницу што jе тамо рат био много суровиjи него у Хрватскоj. Уколико се овдjе ради о неспособности. Јер разлог игри скривача у овом случаjу са српске стране могу бити, као што већ рекох, првенствено интереси поjединаца и мањег броjа људи коjи их окружуjу.

Успjех у преговорима могао jе овисити и о досљедном инзистирању српске стране на разлозима због коjих су Срби морали напустити своjе станове. Јер резултат свега тога jе такав да испада како они нису имали никакав разлог за одлазак и напуштање своjе имовине. Ниjе ваљда исто ако jе нетко добровољно отишао из свог стана или ако jе отjеран. Увjерљиви докази о изгону коjи су у масу случаjева имали драстична обиљежjа (масовни откази на радном мjесту, физичке ликвидациjе, минирања имовине, медиjска хаjка, позиви на линч, телефонске приjетње убиствима…) jедино као такви су могли евентуално омекшати другу страну у преговорима. Али поново користећи jавност. Што ће рећи опет уз помоћ притиска на хрватску владу и међународне институциjе. Пропуштена jе прилика да се преговарачка позициjа оjача материjалним доказима о првим одласцима Срба из Хрватске као почетку стратегиjе етничког чишћења коjу jе и први хрватски предсjедник Фрањо Туђман много пута потврдио своjом изjавом како Срба у Хрватскоj не смиjе бити више од 3 до 4 посто.

Ниjе искориштена ни околност да српска мањинска заjедница има своjе представнике у хрватском парламенту. Да jе у водству те заjеднице превладало опредjељење, што би било наjлогичниjе, о враћању људима њихових станова, у том случаjу саборски заступници СДСС-а требали су заступати управо такво становиште, или ако jе већ прихваћен модел стамбеног збрињавања логично jе било инзистирати на изjедначавању статуса бивших носилаца станарског права са статусом коjи су исти ти људи своjевремено имали у односу на своjе одузете станове. Јер у том случаjу њихов откуп би износио 100 њемачких марака по квадрату. Усвоjена циjена квадратног метра посљедица jе несхватљиве неодговорности српске стране у преговорима коjа као да jе хтjела таj проблем што приjе скинути са свог врата.

Срби су годину дана пред улазак Хрватске у Европску униjу имали свог човjека у хрватскоj делегациjи коjа jе стално била у контактима с европским институциjама. Али ни та прилика ниjе искориштена да би затражили помоћ од ЕУ не само кад jе риjеч о своjевремено отетим становима и сталним настоjањима хрватске државе да таj своj кримен умањи не осврћући се озбиљниjе на своjе обавезе када jе риjеч о надокнади штете, било у натури или финанциjским путем, онима коjима jе на таj начин уништен живот. Већ jе управо са српске официjелне стране Хрватска, пред улазак у ЕУ, добила пролаз као држава коjа досљедно поштуjе права српске националне мањине. Боjим се зато да ће српски народ у Хрватскоj наставити са стрмоглавим кретањем према свом нестанку с ових простора и властитом кривицом; управо због своjих неодговорних политичара, неспособности да их стави под контролу и демонтира jедан тоталитарни систем коjи влада унутар српске мањинске заjеднице, због запрепашћуjућег несналажења у околностима када се уз више храбрости унутар властитих редова може укључити у модерне демократске процесе, те на таj начин рjешавати своjе проблеме.

 

Извор: СРПСКИ НАРОДНИ ФОРУМ

 

Везане виjести:

“Олуjа“ – злочин без казне – Jadovno 1941.

ХРВАТСКОЈ КРИТЕРИЈУМИ ЗА УЛАЗАК У ЕУ БИЛИ УБЛАЖЕНИ 

Хрвати отели, власници плаћаjу! – Jadovno 1941.

СРБИ У ХРВАТСКОЈ Фрагменти о злочину, пљачки и етничком 

нетачна тврдња милановића да jе заштитио српску заjедницу

4. Problem oduzetog stanarskog prava izbjeglih Srba iz Republike …

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: