У Загребу ће сутра бити одржана 10. Светосавска академиjа, у организациjи Српског културног друштва „Просвjета“, на коjоj ће бити уручена награда „Саво Мркаљ“ и наступити Српско пjевачко друштво „Јединство“ из Бањалуке. Предсjедник „Просвjете“ Чедомир Вишњић рекао jе Срни ће награда „Саво Мркаљ“ за 2014. годину бити уручена лингвисти Милошу Окуки, чиjе jе три књиге – „Српски диjалекти“, „Сало дебелога jера Саве Мркаља“ и „Анализа jезичког доприноса краjишких српских писаца“, обjавило ово друштво. Светосавску бесjеду говориће Његово високо преосвештенство митрополит загребачко–љубљански Порфириjе, а након тога биће одржан концерт мjешовитог хора Српског пjевачког друштва „Јединство“. Вишњић jе рекао да одржавање академиjе представља обнову традициjе коjу jе у 19. виjеку зачело Српско пjевачко

Пре три године, упокоjио се Предраг Р. Драгић Киjук. [nbsp]За оне коjима jе његово дело било инспирациjа, он jе жив. Пре три године, упокоjио се Предраг Р. Драгић Киjук.  За оне коjима jе његово дело било инспирациjа, он jе жив. Ко може знати кад „растанак“ чуjе Какву даљину реч нам носи та? Осип Мандељштам Ево, већ три године смо без Киjука, а као да jе jуче било кад jе отишао. Он, мудрац наш, саговорник и подстрекач свега доброг у нама. На Часне вериге 2012. отишао jе, и заувек остао. Прошла, 2014, била jе „његова“ година: друго издање Catene mundi плануло jе, без остатка, а сад се, ево, спрема и треће. Осетили смо његово

Србиjа jе одбила уцjену Загреба да промиjени Закон о надлежности за суђење за ратне злочине, чиме би Хрватскоj било омогућено да њеном држављанину Вељку Марићу буде суђено у Хрватскоj умjесто у Србиjи. Ово jе „Вечерњим новостима“ потврђено у Министарству правде Србиjе поводом одлуке хрватских посланика у Европском парламенту да траже промjену овог акта, да би Вељко Марић, осуђен на основу овог закона, био пребачен у Хрватску. Ако ово не буде испуњено, Загреб jе чак заприjетио блокирањем поглавља о правосуђу у преговорима Београда и Брисела. Лист додаjе да jе нови шокантан захтjев везан за Нацрт резолуциjе о напретку Србиjе ка ЕУ, коjи jе представио извjестилац Европског парламента Деjвид Мекалистер. На таj

Руски предсjедник Владимир Путин рекао jе данас да се мораjу одбацити лажи, глупости и „нечасне изjаве“ других земаља о доприносу Црвене армиjе побjеди у Другом свjетском рату. Путин jе апеловао на руске гувернере да организуjу рад и да се боре против смишљених покушаjа извртања историjе. „Морамо се борити против апсурдних, нечасних изjава коjима неки наши противници прибjегаваjу зарад остваривања своjих политичких амбициjа“, рекао jе Путин. Он jе додао да се Русиjа мора борити против таквих потеза, протока дрских лажи, фалсификата историjе, намjештања и извртања историjских чињеница. Путин jе рекао да су на дjелу намjерни покушаjи извртања историjских чињеница. „Понекад нам се чини да они причаjу глупости коjе неће привући ничиjу

На зиду зграде Основне школе Билице у истоименоj општини краj Шибеника налази се мурал на коjем jе грб усташке Независне Државе Хрватске. Нацртани мурал састоjи се од хрватске тробоjке, приказа вуковарског водоторња и шаховнице с првим биjелим пољем и витичастим завршетком, преносе хрватски медиjи. Директор Основне школе „Јураj Далматинац“ Натко Дувњак, у чиjем jе саставу школа у Билицама, потврдио jе да jе од начелника општине Јосипа Ћалете затражио да се постоjећи грб замиjени регуларним хрватским грбом. „Зграда школе jе општинска, па сам замолио начелника да уклони спорни грб. По мени, мораjу се поштовати службена хрватска обиљежjа, а Ћалета ми jе рекао да ће грб скинути. Чињеница jе да jе биличка

Државни фонд суседне земље дугуjе краjишким Србима око 80 пензионих чекова. Ниjедан договор са српском страном ниjе испоштован ПРЕГОВОРИ између Србиjе и Хрватске о исплати заосталих пензиjа Србима из ове бивше jугословенске републике ушли су у седму годину. Помака чини се ни после толико времена нема и сви су изгледи да ће о дугу бивше домовине од око, како процењуjе Удружење пензионера из Хрватске, 80 чекова, преговарати и њихови наследници. Поводом решавања наведеног питања, до сада jе одржано десет састанака, на коjима су присуствовали представници ресорних министарстава и пензионих фондова Србиjе и Хрватске, као и Завода за социjално осигурање и Комесариjата за избеглице. С обзиром да изнети проблем траjе предуго,