У Москви постоjи документ у ком пише да jе Тито добио два ордена за храброст. Светозар Прибићевић био jе добровољац у 25. пуку 42. домобранске Вражjе дивизиjе Стариjи водник Броз с пушком у руци на српском фронту ПРИЛИКОМ другог преласка преко Дрине, 2. септембра 1914. године, припадници 42. домобранске Вражjе дивизиjе три дана фанатично су jуришали на српски одбранбени поjас на Ади Курjачици, настоjећи да се пребаце на десну обалу и да форсирањем долине Јадра потпомогну њиховим трупама коjе су биле jужно од Лознице и северно од Лешнице. Ова jединица jе нанела огромне губитке Дринскоj дивизиjи II позива. На српскоj страни пало jе 9 официра, 6 подофицира и 550 воjника…

Избjегличка колона Срба из Краjине Србиjа ће ускоро добити први споменик посвећен жртвама хрватске воjне акциjе „Олуjа“ 1995. године, а обележjе ће бити подигнуто на београдском Ушћу или код Цркве Светог Марка, сазнаjу незванично „Новости“. Како преносе наши извори, предлог за подизање овог белега патње нашег народа биће прослеђен Скупштини града Београда и очекуjе се да буде откривен наjкасниjе до августа, када се навршаваjу две децениjе од убиства 1.900 и прогона више од 200.000 Срба из Туђманове Хрватске. Извори „Новости“ тврде да ову идеjу подржаваjу представници Владе Србиjе, градских власти и челници удружења Срба из Хрватске. Да jе Србиjа више пута пропустила да се на достоjан начин ода почаст жртвама

Главни терет борбе против нацизма изнео jе руски народ, изjавио jе председник Русиjе Владимир Путин у Москви поводом 70-годишњице ослобођења Аушвица, а приликом посете Јевреjском музеjу и центру за толеранциjу. „Наравно, главни терет у борби против нацизма на своjим плећима изнео jе руски народ, 70 одсто свих бораца Црвене армиjе, а и официра – били су Руси. И главне жртве на олтар Победе принео jе руски народ“ – казао jе Путин. Руски председник jе нагласио да треба памтити jунаштво представника свих националности и бити им захвалан „Обележаваjући ове године 70-годишњицу велике Победе, ми ћемо изнова и изнова упућивати наjтоплиjе речи захвалности нашим драгим ветеранима“ – рекао jе он. Сви покушаjи

АПСТРАКТ: Растко Немањић, Свети Сава, jе наjзначаjниjа личност српске средњовековне државе и културе. Изборио се за аутономиjу Српске православне цркве, што jе пресудно утицало на учвршћивање и очување државности Србиjе. Као архиепископ српске, цркве утемељио jе каноне, а његова „Крмчиjа“ jе била наjприхватљивиjа код словенских православних држава и цркава (Руска, Бугарска). Обављао jе и  крупне дипломатске задатке, а веома успешно jе деловао и као просветитељ. Колико jе Свети Сава био значаjан за српску цркву, државу и народ, тек се показало после његове релативно ране смрти. Његов изузетан култ ниjе само поштован код православних хришћана, већ и код католика и Јевреjа, а посебно  домаћих муслимана. Муслимани су веровали у чудотворну и исцелитељску моћ његових

Холокауст наjсрамниjа и наjгнусниjа поjава у целокупноj људскоj историjи, изjавио jе председник Србиjе Томислав Николић Председник Србиjе Томислав Николић поручио jе данас на комеморативноj церемониjи одавања почасти поводом обележавања 27. jануара – Међународног дана сећања на жртве холокауста, да jе холокауст наjсрамниjа и наjгнусниjа поjава у целокупноj људскоj историjи и да Србиjа никада неће заборавити злочине над своjим и приjатељским jевреjским народом. Председник, коjи jе уз воjне и државне почасти положио венац на Старом саjмишту подсетио jе окупљене да се ове године обележава jедан значаjан заjеднички jубилеj – 70 година од победе над фашизмом. “Пре 70 година срушене су жичане ограде логора за уништење jедног народа. Иза зидова су били

Учесници скупштине снажно су подржали став Живадина Јовановића да „Србиjа треба траjно да се придржава принципа неутралности“ и да „Србиjи, као малоj, мирољубивоj земљи ниjе место у НАТО-у као осваjачком воjном савезу“. Београдски форум за свет равноправних одржао jе jуче годишњу скупштину у Галериjи компаниjе „Прогрес“ у Београду, чиме jе ово нестраначко, независно и непрофитно удружење обележило и 15 година успешног рада. Од оснивања до данас Форум jе обjавио више од 150 књига, организовао велики броj националних и међународних конференциjа, а представници Форума учестовали су на низу научних скупова широм света. Током прошле године Форум jе публиковао пет књига, од коjих су три преведене на наjважниjе стране jезике и дистрибуиране