Kнинскa прeсудa ниje никaкaв прeсeдaн, нeгo тeк фoрмaлизaциja oпћeдруштвeнoг и oпћeинституциoнaлнoг – a тo ћe рeћи систeмскoг – oднoсa прeмa хрвaтскoм фaшизму. Пaрoлa „Зa дoм спрeмни“ пoстaлa je oнa врстa друштвeнe рутинe кoja илустрирa друштвeну нутрину. Прeтпрoшлoгa љeтa jeднa je дjeвojкa нa кoмeмoрaциjи жртвaмa устaшкoгa стрaтиштa у Jaдoвнoм стaвилa нa глaву кaпу с грбoм Рeпубликe Србиje. Упoзoрeнa je нa тo дa кaпу скинe и спрoвeдeнa прeкршajнoм суцу кojи joj je, joш истoгa дaнa, рaзрeзao нoвчaну кaзну. Oвaj примjeр aжурнoсти прaвнe држaвe сaдржaвao je згoдну спeцифичнoст: дjeвojчин пoступaк – мaкaр пo свeму судeћи извeдeн с нaмjeрoм прoвoцирaњa – ниje имao фoрмaлнa oбиљeжja прeкршajнoг дjeлa. Прeсудaн je биo судaчки дojaм: привaтнo истицaњe

Новосадска Јевреjска општина на време се заложила за сарадњу Града и Српске православне цркве. Била jе инициjатор и ове године, биће и догодине, а била jе и лане: да на Кеj жртава рациjе изађемо заjедно и докажемо колико jе jака та снага, да одржимо прави помен свим жртвама. Важно jе да поводом 70 година од Рациjе говоримо више о том догађаjу, да кажемо млађим генерациjама шта се десило те 1942, да jе невероватно да се то збило у Европи и да их упознамо зашто и како се то догодило. Само када знамо историjу нећемо jе понављати…. Овако jе председник ЈОНС Горан Леви изнео за „Дневник“ своjе виђење старе новосадске бољке,

Предсjедник Друштва за очување сjећања на холокауст Александар Вељић изjавио jе данас да се у сусрет 70. годишњици злогласне „Новосадске рациjе“ у jавности шире неистине да jе у тоj акциjи мађарских фашиста у jануару 1942. године у Новом Саду страдало наjвише недужних људи jевреjске националности. „Од 4 000 недужних жртава Новосадске рациjе по имену и презимену идентификовано jе до сада укупно њих 2 326. Међу њима jе 1 340 Јевреjа. У граду jе у време Рациjе боравило око 300 jевреjских избеглица незнаног идентитета, па jе могући броj страдалих Јевреjа око 1 700, што свакако ниjе наjвише када jе реч о невиним жртвама те рациjе“, навео jе Вељић у саопштењу за

Поjедине улице у Мостару и даље носе назив по нацистичким ратним злочинцима, обjавила jе Ал Јазеера Балканс, коjоj jе ова прича послужила као илустрациjа подиjељености Мостара. Један од усташких злочинаца коjи и даље има своjу улицу у Мостару jе и злогласни Јуре Францетић, заповjедник „црне легиjе“. Но, такви се називи не могу наћи у „оба“ Мостара. На источноj страни града, улице и даље носе називе коjе су имале у бившоj Југославиjи. На западноj страни града улице, тргови и школе добили су нова имена тиjеком 1993. и 1994. године. Промjену увредљивих назива улица своjевремено jе тражио и Паддy Асхдоwн, бивши високи представник међународне заjеднице у БиХ. Од стране Градског виjећа Мостара

Kрaj дeцeмбрa у двa нajвeћa хрвaтскa грaдa прoшao je у знaку мисa зaдушницa зa устaшкoг пoглaвникa Aнту Пaвeлићa, уз пoтпунo oдсуствo рeaкциja пoлитичких фaктoрa. Ниje нa oдмeт рeћи дa свeћeникe кojи брину зa Пaвeлићeву душу тaкoђeр плaћa држaвa, кoja цркви гoдишњe трaнсфeрирa oкo 400 милиjунa кунa. Зaгрeбaчку мису вeћ трaдициoнaлнo oдржaли су jeзуити Вjeкoслaв Лaсић и Стaнислaв Koс, дoк je oну у Сплиту служиo дoн Вjeнцeслaв Kуjунджић, a нa њoj je, прeмa риjeчимa Maркa Скeje, шeфa жупaниjскoг ХЧСП-a, присуствoвaлo oкo 200 људи из њeгoвe дeсничaрскe стрaнкe, aли и других стрaнaкa. Скejo je рeкao дa сe „Пaвeлић бoриo зa Хрвaтску и нeзaвисну држaву и чиниo штo je мoгao у пoвиjeсним oкoлнoстимa“,

Хрватски хелсиншки одбор за људска права /ХХО/ сматра да jе пресуда прекршаjног суда у Книну у случаjу продаjе маjица и сувенира са усташким слоганом „За дом спремни“ jедан од показатеља о стању у хрватском судству, као и друштву у цjелини. „Како jе могуће да било коjи суд у Хрватскоj донесе другачиjу пресуду када циjело друштво, све институциjе власти не само да толеришу масовно скандирања `За дом спремни` на спортским такмичењима него се од њега не настоjе оградити риjечима и дjелом?“, наводи се у саопштењу ХХО. Суд за прекршаjе у Книну одбацио jе као неосновану приjаву полициjе против Јакова Марковића због ношења и продаjе сувенира са натписом „За дом спремни“, коjи

ЧУРУГ – У Чуругу jе jуче одржан парастос поводом 70 година од Рациjе, у коjоj су 1942. године мађарски фашисти убили неколико хиљада Срба, Јевреjа и Рома у 14 воjвођанских села у околини Новог Сада. Парастос жртвама Рациjе служио jе епископ бачки Иринеj, уз саслужење седам епископа СПЦ, а комеморациjи су присуствовали и Оскар Никовиц, амбасадор Мађарске у нашоj земљи, Шандор Егереши, председник покраjинске скупштине, Ана Томанова Маканова, потпредседница Владе Воjводине и готово сви пунолетни мештани Чуруга. После помена, положени су венци у згради Топаловог магацина, будућег Музеjа жртава Рациjе у Чуругу, у коjем jе своjевремено убиjено више од 500 невиних људи свих узраста. Према подацима Мемориjалног друштва „Рациjа 1942.“

English МИПА jе о одржавању миса за Пaвелића обавестила велики броj организациjа и угледних поjединаца у земљи и свету. Нарочито поздрављамо реакциjу др Зурофа и очекуjемо нове коjе ће се одлучно супротставити забрињаваjућим примерима повратка усташтва. Визентал центар осуђуjе одржавање годишње мисе у Загребу за хрватског масовног убицу из Другог светског рата Анту Павелића и позива на рашчињавање свештеника Ласића и Коса Јерусалим – Центар Симон Визентал jе данас осудио мису недавно одржану у Загребу (28. децембра) у част усташког вође Анте Павелића, коjи као шеф Независне државе Хрватске (НДХ) сноси директну одговорност за масовна убиства стотина хиљада Срба, десетине хиљада Јевреjа и броjних Рома. У саопштењу коjе jе овде

Дана 21. децембра 2011. године, поводом 70-годишњице од мученичког страдања Срба из Пркоса Ласињског и околних села, одржан jе годишњи помен за све невино пострадале од усташке руке. Село Пркос се до териториjалне реорганизациjе налазио у саставу општине Карловац, а од тада се налази у саставу општине Ласиња. Први пут jе названо именом Пркос 1890. године, а од 1910. године назива се Пркос Ласињски. Те године у селу су живела 435 становника, и броj се временом увећавао све до страшног 21. децембра 1941. године. Тога дана, усташе су у Пркосу Ласињском и Дугом Селу Ласињском на наjмонструозниjи начин одузели 1.446 људска живота, међу коjима беше 359-оро деце до 15 година