arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Катарина Дешић Фото: Душан Марић

Велика душа племените баке из Велике Плане: Катарина Дешић (90) отхранила двадесет и петоро туђе деце

Катарина Дешић из Велике Плане из здравствених разлога није могла да има своју децу, али откако се удала није било дана да њена кућа у Милошевцу није одјекивала од дечијих гласова. Она и њен муж Матеја Рајковић, уз помоћ Центра за смештај напуштене деце у Милошевцу, отхранили су двадесет и петоро туђе деце. У време кад се због неимаштине и модерних животних трендова, жене све теже и ређе одлучују да рађају и подижу сопствену децу, помало нестварно звучи да је једна Српкиња цели свој живот посветила одгајању туђе деце. Данас, у деведесетој години живота, није сигурна да би без помоћи папира могла да се сети свих њихових имена, али је

Jadovno-Zorica-1.jpg

Очекујем да се став Владе Републике Србије према жртвама геноцида над Србима и удружењима потомака и поштовалаца тих жртава у најкраћем могућем року побољша

Објављујемо у цијелости писмо које је на адресу Министра Александра Вулина упутила 20. фебруара ове године, госпођа Зорица Ђоковић из Земуна. Мада је писмо послано као препоручено са повратницом, одговор на писмо до данас није стигао. Г-дин Александар Вулин Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немањина 22-24 11 000 Београд                                                                                                                                                                            Земун, 20. 02. 2017. Поштовани господине министре, Обраћам Вам се у вези са актуелним догађањима која се тичу спомен комплекса Старо сајмиште, али и уопштено са ставом Вашег министарства и Владе Републике Србије у вези са културом сјећања на српске жртве из Другог свјетског рата. Спомен комплекс Старо сајмиште треба да добије своје мјесто и улогу у овом

Јеврејској заједници Србије се увек брже и лакше излази у сусрет, док са потомцима српских жртава ни близу није тако

Отворено писмо Владики Јовану Ћулибрку, господину Александру Вулину и господину Ефраиму Зурофу Преосвећени владико славонски Јоване, господине Вулин, господине Зуроф. Верујем да делите мој став да је неизмерно важно очувати сећање на све невине жртве, као и адекватно обележити свако место њиховог страдања. Жалосно је што се слуха и разумевања, а можда и потребе и добре воље за неидеолошки приступ томе није имало раније, али живели смо у нека друга времена када је ова држава имала неке друге приоритете. Већ неко време у припреми је Закон о Старом сајмишту. У припрему Закона о Старом сајмишту нису укључени представници удружења потомака српских жртава. Из медија смо могли сазнати да у припреми

Суочавање с прошлошћу и „БЕСПУЋА ПОВИЈЕСНЕ (НЕО)ЗБИЉНОСТИ“

Да би оправдали своју неспособност и незнање у вођењу државе и прикрили овисност о профашистичким и неоусташким обожаваоцима, одлучили су се“суочити с прошлошћу“ и обрачунати са свим тоталитарним, односно недемократским системима. Сљедбеници великог вође, којим се мало поносе а мало га се одричу, предвођени европски уљуђеним предсједником Андрејем Пленковићем, одлучили су се  неозбиљно и неодговорно поиграти с „беспућима повијесних збиљности“. Након што су у сарадњи с предсједницом Републике Колиндом Грабар Китаровић иселили бисту Јосипа Броза Тита с Пантовчака, с Томиславом Карамарком поломили зубе на регистру издајника и  избацивању антифашизма из Устава Републике Хрватске, сада отварају архиве, не знајући што би с лустрацијом а посебно како оправдати десничарске и профашистичке испаде

ustase-zastava-kontinuitet.jpg

Колинда: Србија потенцира на „усташтву“, ја то не видим

Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић тврди да не види пузајуће усташтво у Хрватској, те да је Србија та која то потенцира. Грабар Китаровић је гостујући на РТЛ оценила и да је хрватска влада добро поступила када је реч о постављању плоче са поздрвом „За дом спремни“ у Јасеновцу. „Србија је та која потенцира неко пузајуће усташтво у Хрватској. Ја га не видим, видим појединачне инциденте“, рекла је Грабар Китаровић. Говорећи о спомен плочи у Јасеновцу, на којој је исклесан усташки подрзав „Да дом спремни“, Китаровић је рекла да она „није усмерена према ономе што се догађало у Другом светском рату у Јасеновцу“. „То није усмерено на оно што се догодило

На суђењу 1946. године (Фото kamenjar.com)

И о Степинцу са доказима

„У Политици“ од 2. марта објављен је текст др Дарија Видојковића, историчара са Универзитета у Регензбургу, под насловом: „Зашто Степинац никада не може постати светац“. Одговор на питање из наслова др Видојковић даје у виду 11 теза, које делују веома озбиљно и уверљиво. Евидентно је да је Видојковић уложио знатан напор у проучавање личности и дела некадашњег загребачког надбискупа и у утврђивање разлога због којих он „никада не може постати светац“. Али је евидентно и то да у том напору није успео да дође до неких нових резултата, или, бар, резултата који би били примерени једном озбиљном научном раднику и члану Међународне експертске групе „ГX7 – стоп ревизионизму“. Иако овај

Draza_Planinica.jpg

Велика неправда: Прећутана историја Равне горе

Борба за превласт над сувоборским платоом Равна гора, као „местом сећања“, траjе од 1941. до данас, а последице су катастрофалне. Планинска села преживела су многе ратове, буне и устанке, али не и дуготраjан мир у СФРЈ, а из националног сећања jе избрисан податак да jе Колубарска битка добиjена на Сувобору, кажу фото-репортер Саша Савовић и историчар Милош Тимотиjевић, аутори монографиjе „Равна гора“. Они су описали природу, насеља и становништво планинских предела коjи су од краjа Другог светског рата до деведестих били идеолошки осуђени на неразвиjеност. – Источно од места званог Дамњанов камен на Равноj гори, на лепоj заравни у близини извора, своjевремено jе требало да се подигне планинарски дом, али

Фочански Центар за културу и информисање и Општински одбор Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" објавили су поетску руковет "Пред сјенима српских мученика" у којој су сабране 33 пјесме о страдању српског народа у 20. вијеку.

Објављена збирка пјесама „Пред сјенима српских мученика“

Фочански Центар за културу и информисање и Општински одбор Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ објавили су поетску руковет „Пред сјенима српских мученика“ у којој су сабране 33 пјесме о страдању српског народа у 20. вијеку. Приређивач збирке, професор српског језика из Фоче Раде Лаловић, чије су три пјесме заступљене у књизи, навео је у предговору да ова руковет доприноси култури сјећања и поштовања недужних жртава. „Једини циљ руковети је да нас вјечно подсјећа на невино страдале претке и да нас опомиње и обавезује да потомцима предамо садашњост у којој неки нови пјесници неће налазити мотиве за поезију сличну овој. Пут недужних ка слободи има и своје путоказе од Шумарица

Владика Јован Ћулибрк, председник УО Музеја жртава геноцида, обавестио чланове одбора о новостима око процеса меморијализације Сајмишта

У складу са законским обавезама, 24. фебруар 2017, Управни одбор Музеја жртава геноцида у пуном саставу (председник епископ славонски Јован Ћулибрк и чланови арх. Александар Нећак, арх. Зоран Туцић, историчари др Зоран Јањетовић и др Драган Цветковић) у присуству Сање Цупаћ, раднице Министарства културе и информисања, одржао је седницу на којој су разматрани Извештај пописне комисије и Извештај о финансијском пословању за 2016. годину. После образложења в. д. директора др Вељка Ђурића и кратке расправе, закључено је да се извештаји усвоје и проследе надлежном министарству. У наставку је епископ славонски Господин Јован Ћулибрк обавестио присутне о новостима око процеса меморијализације Сајмишта. Извор: Музеј жртава геноцида Везане вијести: Хелсиншки одбор Србије

“За дом спремни” на дугом чекању

Хрватска комисија за сучељавање са прошлошћу Наредних годину дана не треба очекивати да ће спорна табла у Јасеновцу на којој пише “За дом спремни” бити уклоњена. Чека се резултат рада поверенства за суочавање са прошлошћу које ове седмице званично започиње са радом, а како је најављено имају рок од године дана да дају мишљење и сугестије. То значи да ће усташлук “живети” и даље, без обзира на то што су хрватски судови проценили да је поздрав “За дом спремни” прекршај, а то је потврдио и министар правосуђа Анте Шпрље. Оснивање поверенства, на чијем је челу председник Хрватске академије Звонко Кусић, изазвао је у Хрватској противречне реакције и пре него што

Митрополит Порфирије

Митрополит Порфирије и надбискуп Пуљић разговарали о Степинцу

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије и надбискуп задарски Желимир Пуљић разговарали су у Загребу о раду Мјешовите комисије стручњака из Католичке и Српске православне Цркве која разматра улогу Алојзија Степинца прије, за вријеме и након Другог свјетског рата. Надбискуп Пуљић и митрополит Порфирије сагласили су се да су важни дијалог, сарадња, искрени приступ, те залагање за заједничке јеванђелске вриједности које дијеле и Католичка и Српска православна црква. У разговору, одржаном јуче у просторијама Духовног центра на Светом Духу у Загребу, надбискуп Пуљић и митрополит Порфирије говорили су о темама везанима за вјерски и духовни живот у Хрватској, саопштено је из Хрватске бискупске конференције. Пуљић, који је и предсједник Хрватске бискупске конференције, је

Тихомир Станић

Тихомир Станић: Нисмо зрели за филм о Јасеновцу

БЕОГРАД – Тихомир Станић (56) није човек који лако одустаје. Али, после десет година борбе да сними филм о Јасеновцу и Дијани Будисављевић, одустао је.  – Нисам одустао потпуно, само сам све то одложио на известан период, јер сада немам снаге. Све је ушло у ћорсокак и сам себи сам постао досадан и смешан. Из разних разлога сада нисам спреман да се наредних неколико година бавим тиме, па нек то уради неко други. Мислим да ниједан филм на тему Јасеновца неће искључити други. Напротив, сматрам да би бар једном годишње требало да имамо по један филм на ову тему, или бар сваке друге. Опет, то је последица опште политичке и друштвене

СТРАДАЊЕ РОМА У НДХ 1941. - 1945. ОБЈАВЉЕНА ЗНАНСТВЕНА КЊИГА О ГЕНОЦИДУ НАД РОМИМА У НДХ-у

Објављена научна књига о геноциду над Ромима у НДХ

Крајем 2015. године објављена је књига „Страдање Рома у Независној Држави Хрватској 1941. – 1945.“ Данијела Војака, Бибијане Папо и Алена Тахирија. Издавачи су Институт друштвених наука Иво Пилар и Ромско национално вијеће, који су били и проводиocи пројекта „Страдање Рома на подручју НДХ за вријеме Другог свјетског рата“. Књига је резултирала значајним сазнањима важним, између осталог, повијесној знаности и доноси досад непознате документе који објашњавају мозаик страдања Рома у НДХ-у. Ради се о документима везаним уз депортације Рома у Јасеновац, конфискацију ромске имовине и њену продају путем јавних дражби, ромску ратну свакодневицу и сл. Аутор: РОМИ.ХР ПРЕВЛАДАТИ ЗАОСТАЈАЊЕ ХРВАТСКЕ ИСТОРИОГРАФИЈЕ У ИСТРАЖИВАЊУ ГЕНОЦИДА НАД РОМИМА Данијел Војак, водитељ пројекта

Алојзије Степинац (први с десна) 1944. године (Фото Википедија)

Зашто Степинац никада не може постати светац

После успешно реализованог српско-јеврејског академског пројекта „Јасеновац – право на незаборав” у Њујорку и Џерсију на Дан Холокауста и Светог Саве 27. јануара 2017, а поводом најновијих инцидената у Републици Хрватској, лепљења плаката „Српско породично стабло” и марша уз усташки поздрав „за дом спремни” у центру Загреба, као и инсинуације да је канонизација Алојза Степинца за „праве домољубе неминован чин”, огласила се Међународна експертска група „ГХ7 – стоп ревизионизму” са седиштем у Израелу на Институту за Холокауст – Шем Олам. Групу историчара из САД, Израела, Немачке, Италије, Норвешке, Републике Српске и Србије предводи проф. др Гидеон Грајф, главни историчар Холокауста и експерт за Аушвиц. Тим поводом, у име ГХ7, историчар

Старо сајмиште, Никола Радић Луцати, из серије Предицтабле Оутцомес, 2013.

Спорни закон о Старом сајмишту

У децембру 2016. године је објављена вест да је у припреми закон којим ће простор некадашњег нацистичког логора Сајмиште у Београду бити трајно заштићен, тако што ће на њему бити изграђен спомен комплекс посвећен жртвама геноцида, окупације и ратних злочина. У питању је Закон о Установи спомен-жртве, чији је предлог Влада Републике Србије недавно поднела на разматрање и усвајање републичком парламенту. Предлог је већ подржан од стране председника Томислава Николића. У јавности је овај закон представљен као значајан догађај, као „први корак ка обележавању последњег необележеног великог логора у Европи“ и најава краја дугогодишњег немарног односа према овом историјски важном месту страдања. Међутим, сам предлог закона који ће се ускоро

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.