Dug patrioti i humanisti

Datum objave: sreda, 15 marta, 2017
Veličina slova: A- A+

Inicijativa istoričara Ilije Petrovića za postavljanje biste Ignjata Pavlasa. Obeležavanje 100-godišnjice prisajedinjenja prilika za spomenik rodoljubu

Ignjat Pavlas, Foto "Vikipedija"
Ignjat Pavlas, Foto “Vikipedija”

Stota godišnjica od okončanja Prvog svetskog rata i prisajedinjenja Banata, Bačke, Baranje i Srema Kraljevini Srbiji, koja se obeležava iduće godine, prava je prilika da Novi Sad konačno dobije spomenik dr Ignjatu Pavlasu (1887-1942), nacionalnom posleniku i jednoj od najistaknutijih ličnosti među Srbima toga doba.

U nameri da otrgne od zaborava velikog rodoljuba i humanistu, koji je zajedno sa suprugom Olgom ubijen u zloglasnoj Raciji mađarskih fašista 1942, istoričar Ilija Petrović je još pre deset godina podneo inicijativu za postavljanje njegove biste u centru grada.

– Tu inicijativu pre četiri godine sam obnovio, a nedavno sam je uputio i Pokrajinskoj vladi – kaže Petrović za “Novosti”, izražavajući uverenje da je vlada APV prava adresa.

Odluka Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena o prisajedinjenju Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji dobrim delom je zasnovana i na delovanju dr Pavlasa, novosadskog advokata, u čijoj su kancelariji na kraju Velikog rata držane i prve sednice Srpskog narodnog odbora.

– Zbog ogromnih zasluga u tim sudbonosnim danima i zbog njegovih drugih značajnih društvenih aktivnosti u međuratnom periodu, predložio sam da se uspomena na dr Pavlasa sačuva tako što bi njegova bista bila postavljena na početku ulice koja nosi njegovo ime – navodi Petrović i podseća da je poznati politički aktivista bio na čelu izaslanstva, koje je tražilo da srpska vojska uđe u Novi Sad, novembra 1918, kao i da je na velikom narodnom zboru, u ime naroda, pozdravio oslobodioce.

Ilija Petrović, Foto D. Dozet
Ilija Petrović, Foto D. Dozet

Bio je i jedan od osmorice predsednika Velike narodne skupštine, koja je 25. novembra u Novom Sadu donela istorijsku odluku o prisajedinjenju. Posle rata, dr Pavlas se povukao iz političkog života i posvetio advokaturi, javnom društvenom radu, sokolskom pokretu, planinarstvu, veslanju i radu srpskih kulturnih društava. Svoj poslednji patriotski govor pred Novosađanima održao je 27. marta 1941, što mu mađarski okupatori nisu zaboravili. Zajedno sa suprugom i mnogobrojnim sugrađanima likvidiran je u Raciji i bačen pod led Dunava.

PAVLASOV ČOT

DOK je dr Pavlas rukovodio planinarskim društvom, na Fruškoj gori je obeleženo više od 300 kilometara staza. Svom nekadašnjem predsedniku planinari su se odužili dajući drugom po visini vrhu (531 m) naziv – Pavlasov čot. Uz pomoć Advokatske komore Vojvodine i Beočinske fabrike cementa, na putu prema Brankovcu, 2000. godine je podignuto spomen-obeležje po nacrtu planinara Ota Jana.

Autor: Z. GRUMIĆ

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

O, strašan je glas tih što pod vodom dremlju! | Jadovno 1941.

Ignjat Pavlas, žrtva racije u Novom Sadu januara 1942 …

NEDELjKOVIĆ :Sokolski starešina dr. Ignjat Pavlas, žrtva …




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top