Majkl Frojnd o paralelama stradanja našeg i jevrejskog naroda

Datum objave: ponedeljak, 18 maja, 2020
Veličina slova: A- A+

Jasenovac je balkanski Aušvic, to svet ne zna. Srbi se neće odreći KiM, kao što ni Izrael neće Jerusalima. Klintonova administracija napravila je veliku grešku kada je odlučila da bombarduje Srbiju.

Foto S. Bibić

Kosovo je kolevka srpskog identiteta, to je mesto u kome se rodila vaša velika nacija, baš kao što su Jerusalim i Judeja i Samarija kolevke jevrejskog. Ove dve teritorije su “živa srca” naših dvaju naroda, tako da ne mogu da razumem kako neko može da predloži ili sugeriše da se Srbi odreknu Kosova, ili da se Izrael odrekne Jerusalima, Judeje i Samarije. Da li bi se bilo koje ljudsko biće odreklo svog srca? Sa ponosom mogu da kažem da je Izrael, uprkos velikom međunarodnom pritisku, godinama uporno odbijao da prizna Kosovo, i tako će, nadam se, i ostati.

Majkl Frojnd, predsednik Udruženja jevrejsko–srpskog prijateljstva iz Jerusalima, u intervjuu za “Novosti” ističe i da je Klintonova administracija napravila veliku grešku kada je odlučila da bombarduje Srbiju. Jedan od najuticajnijih novinara u Izraelu, kolumnista “Jerusalim posta”, dodaje da je izraelski premijer Arijel Šaron bio protiv ovog čina.

Da li mislite da postoji šansa da Trampova administracija prepozna i tretira Kosovo kao srpski Jerusalim?

– Veoma smo zahvalni američkom predsedniku koji je preduzeo ovaj korak. Decenijama je Izrael lobirao u SAD da priznaju Jerusalim, ali su oni to odbijali čekajući na postizanje konačnog mirovnog sporazuma. Kada su shvatili da Palestinci nemaju nameru da sklapaju mir sa Izraelom, Vašington je odlučio da prizna Jerusalim za glavni grad.

FUNDAMENTALNO

Vaš novinarski potpis u “Jerusalim postu” je fundamentalno Frojnd. Šta to znači?
– U osnovi, to je igra reči, jer se u svojim radovima usredsređujem na osnovna pitanja, kako u Izraelu, tako i u inostranstvu. Pišem stvari onako kako ih vidim, bez obzira na to da li su moji pogledi popularni ili ne. Bilo mi je veliko iznenađenje i čast kada sam video knjigu koja nosi moje ime i sadrži moje kolumne o srpsko-izraelskim odnosima, a koja će se pojaviti na srpskom.

Čitav svet zna za Aušvic, dok se stradanje Srba u NDH, naročito u Jasenovcu, poriče i minimizuje i danas?

– Jasenovac je predugo bio skriveni holokaust za veći deo sveta, tema koja nije bila dobro poznata van Balkana, uprkos užasnim, varvarskim zločinima koji su tamo počinjeni. Jasenovac je bio balkanski Aušvic i nadam se da će knjige profesora Gideona Grajfa podići svest o ovom mračnom poglavlju istorije Balkana. Hrvatska je činila sve da minimizuje ono što se dogodilo u NDH, a i danas negira istinu o zločinima.

Koliko je pritisak Svetskog jevrejskog kongresa doprineo tome da se hrvatski državni vrh ove godine okupi na obeležavanju 75 godina od zatvaranja logora?

– Drago mi je što je Svetski jevrejski kongres pokrenuo ovo pitanje kod hrvatske vlade i verujem da je imao važan uticaj. Prerano je reći da li je Hrvatska iskrena u svojim naporima da prizna istinu o onome što se dogodilo u Jasenovcu, ali nadam se i molim se da jeste.

Znaju li Jevreji da je jedan od osnivača modernog verskog cionizma, rabin Alkalaj, odrastao u našim krajevima?

– Rabin Jehud Alkalaj je važan primer koliko su duboke veze između Srba i Jevreja. On je postavljen za starešinu jevrejske zajednice u Zemunu 1825. godine, kada je veći deo Balkana bio pod osmanskom okupacijom. Srpski nacionalizam je bio u porastu i prema stavu nekih istoričara, to je imalo dubok uticaj na njega i inspirisalo ga je da 1834. objavi knjigu “Šema Izrael” (čuj o Izraelu), koja je u to vreme zagovarala nešto radikalno: stvaranje jevrejske kolonije u zemlji Izrael kao uvod u povratak na Svetu zemlju. On je napisao niz drugih važnih dela o potrebi Jevreja da preduzmu praktične korake da se vrate u Izrael, gde se sam preselio 1874, i smatra se jednim od očeva osnivača modernog verskog cionizma.

Porodica Hercl iz Zemuna takođe je važna u istoriji vašeg naroda?

– Jedan od najistaknutijih savremenika rabina Alkalaja u Zemunu bio je Simon Leb Hercl. Sasvim je moguće da je uticao na svog unuka Teodora Hercla, koji je postao osnivač modernog političkog cionizma, koji je pomogao da se rodi jevrejska država 1948. godine.

Vaše istraživanje osvetlilo je istorijsku ulogu dr Davida Albale u zajednici srpskih Jevreja?

– Fascinantnu životnu priču doktora Davida Albala našao sam tokom istraživanja istorije srpskih Jevreja. Bio sam iznenađen što tako intrigantna figura nije poznatija u široj javnosti. Jednostavno rečeno: dr David Albala bio je srpski ratnik i cionistički heroj. Pridružio se srpskoj kraljevskoj vojsci 1910 godine. Hrabro se borio u Prvom i Drugom balkanskom ratu, kao i u Prvom svetskom ratu, i zaradio čin kapetana. Pošto je odlično govorio engleski jezik, vlada Srbije ga je poslala u SAD da isposluje veću podršku Srbiji u to teško vreme. Nakon što je britanska Vlada 2. novembra 1917. izdala Balfurovu deklaraciju, u kojoj se traži uspostavljanje jevrejske domovine u zemlji Izrael, Albala je predložio da Srbija prizna tu deklaraciju. I upravo su to učinili. Srbija je postala prva zemlja koja je prepoznala Balfurovu deklaraciju i prva koja je jevrejsku državu koja je tek rođena nazvala Izrael. Dr Albala je, dakle, autentičan simbol srpsko-jevrejske saradnje i bratstva, i njegova priča zaslužuje da bude ispričana.

POPLAVA I VIRUS

U Srbiji se za vas prvi put čulo 2014, za vreme poplava, a pomogli ste i sada kada je izbila pandemija virusa korona?
– Kada su poplave drastično pogodile Srbiju, osetio sam da kao Jevrejin i Izraelac moram da pomognem svojoj braći i sestrama, i izdvojio sam novac za pomoć državi da sanira posledice. A nakon pojave kovida 19, bio sam iznerviran kada sam pročitao koliko evropskih zemalja okreće leđa Srbiji, pa sam odlučio da olakšam dostavljanje izraelske pomoći. U Izraelu smo otvorili “medicinski koridor do Srbije”, nudeći vašoj zemlji pomoć ako bilo šta zatreba.

Na ovogodišnjem AIPAK, skupu najuticajnijih Jevreja iz sveta, bio je i srpski predsednik, koji je održao zapažen govor?

– Predsednik Vučić je dobio gromoglasne ovacije, i to sa pravom. Njegova odluka da otvori ekonomsku i diplomatsku kancelariju u Jerusalimu predstavlja potencijalnu prekretnicu u odnosima Srbije i Izraela. Pre samo nekoliko nedelja, državne zgrade u Beogradu bile su osvetljene plavo-belim svetlima kako bi se obeležio Dan nezavisnosti Izraela. To su događaji koji su bili nezamislivi pre samo 10 ili 15 godina.

Kako ocenjujete doprinos predsednika Vučić u učvršćivanju tradicionalnih veza dvaju naroda?

– Odluka vašeg predsednika da oda počast žrtvama Holokausta bila je više od gesta. Bio je to vizionarski čin i čin istinskog prijateljstva i solidarnosti. Bio sam duboko dirnut kada sam na predsedničkoj palati video fotografiju naše žute zastave kako se vijori uz zastavu Srbije. O tome se dosta pisalo u izraelskim medijima.

Koja je vaša motivacija da se angažujete u predstavljanju istine o Srbiji?

– Kao mlad čovek, koji je devedesetih živeo u Njujorku, pratio sam vesti na Balkanu i video da veliki deo zapadnih medija ne daje uravnoteženu sliku događaja. Prilično sam dobro znao da su novine poput “Njujork tajmsa” često bile pristrasne i nisu izveštavale istinito o onome što se dešavalo na Bliskom istoku. Pomislio sam: ako se ne mogu pouzdati u njihovo izveštavanje o Izraelu, zašto bih pretpostavljao da je ono što kažu o Srbiji tačno? Tada sam počeo da čitam više o istoriji Balkana i brzo sam shvatio da zapadna javnost ne dobija potpunu sliku. Tokom istraživanja došao sam do istorijskih veza koje su vekovima postojale između Jevreja i Srba.

Kakve su to veze bile?

– Naši ljudi su živeli zajedno i zajedno umirali. Mi smo male nacije okružene neprijateljima, koje su ponosne na tradiciju i kulturu i koje dobro znaju ko je i kako napadao i okupirao naše domovine kroz istoriju. Za vreme Drugog svetskog rata, strašni ustaški režim ubijao je Srbe i Jevreje u Jasenovcu sa neizrecivom brutalnošću. Uprkos svim poteškoćama, ni Srbi ni Jevreji se nikada nisu odrekli svog identiteta i istorije i učinilo mi se se da Jevreji i Srbi ni sami nisu svesni ovog fascinantnog dela zajedničke prošlosti. Kada sam se preselio u Izrael, odlučio sam da osnujem Udruženje prijateljstva Izraela i Srbije, sa ciljem da ojačam vezu između naša dva naroda i države.

Izvor: Novosti; Autor: Dragan Vujičić|17. maj 2020.

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top