Од Хрватске траже 3,5 милијарди долара одштете за Србе, Роме и Јевреје жртве НДХ

Таква тужба нема основе, сматрају у МВЕП-у, јер РХ није правна сљедница НДХ па не може одговарати за штету почињену под тим режимом

Хрватској је ових дана уручена заједничка тужба за накнаду штете коју су хрватски Срби, Роми и Јевреји претрпјели  током Другог  свјетског рата. Ријеч је о поступку који је неколико особа у мају прошле године покренуло пред Окружним судом у Чикагу тражећи за жртве, њихове насљеднике и родбину одштету у висини од 3,5 милијарде долара.

Ријеч је о накнади, не само материјалне штете, везане уз одузету имовину, него и нематеријалне штете коју су претрпјеле жртве усташких логора. Тужиоци  тврде да је за ту штету одговорна Хрватска као правна насљедница НДХ.

У Министарству вањских послова потврђено нам је да је тужба пристигла путем америчке Амбасаде.

“Министарство је 27. фебруара примило ноту Амбасаде Сједињених Америчких Држава која се тиче тужбе у предмету Lalich et al. v. Republic of Croatia који је покренут пред Окружним судом Сјеверног округа Источног подручја Илиноиса”, потврдили су нам из Министарства.

Детаљније о тужби не желе говорити, но неслужбено се може чути да таква тужба нема основе јер, како наглашавају наши саговорници из МВЕП-а, Република Хрватска није правна сљедница НДХ па не може ни одговарати за штету која је почињена под тим режимом.

– Да је томе тако, видљиво је већ из Изворних основа Устава, у којима се изричито наводи да Хрватска почива на темељима суверености  израженима у одлукама ЗАВНОХ-а, насупрот проглашењу НДХ – објашњава извор из МВЕП-а.

С питањем поврата имовине одузете у вријеме НДХ, прије свега оне која је припадала Јеврејима, суочавале су се све досадашње владе од којих се дипломатским путем тражило да законско право на поврат одузете имовине, уз раздобље комунистичке владавине, прошире и на раздобље усташког режима.

У Загребу је прошле године у априлу боравио посебни изасланик за питања холокауста америчког State Departmenta Nicholas Dean, који је као основну сврху свог посјета навео питање јеврејске имовине одузете током Другога свјетског рата.

Под притиском због поврата имовине у самом почетку мандата нашла се и Милановићева Влада, а сличних се притисака присјећа и бивша министарка правосуђа Весна Шкаре Ожболт, за чијег је мандата парафиран споразум с Аустријом о поврату имовине њиховим држављанима, од којег се одустало под притиском јавности.

Шкаре Ожболт, међутим, наглашава да се ни у једном тренутку није помислило на то да се право поврата прошири и на раздобље НДХ.

– Такав се захтјев, односно тужба, темељи на нетачним подацима. Хрватска није сљедница НДХ, већ СР Хрватске и све ово побјегло је из контекста. Суд који би признао такву конструкцију устврдио би да је Хрватска настала на злочиначком режиму, што није тачно.

Увјерена сам да ће тужба завршити неуспјехом – каже Шкаре Ожболт.

Погледајте у којој држави осим у Хрватској имовина није враћена! Враћа се чак и у Србији – каже Краус.

Из Јеврејске општине Загреб више су пута тражили да се хрватским Јеврејима врати оно што је могуће по важећем закону, а да се у другој фази измијени закон и да се омогући поврат имовине коју им је одузео усташки режим. Тражили су и да се право насљедства прошири и на оне који нису у првом насљедном реду, јер је таквих насљедника врло мало.

Предсједник Координације јеврејских општина Огњен Краус каже да су захтјеви увијек били везани искључиво уз одузету материјалну имовину која је, каже, голема. Увјерен је да управо у вриједности имовине лежи разлог због којега се покушава избјећи њезин поврат.

– Закон који има Хрватска најрестриктивнији је у Еуропи и потпуно непроведив. Осим тога, и оно што је чисто, што је покривено законом, стоји у ладицама и не враћа се. Погледајте у којој држави осим у Хрватској имовина није враћена! Враћа се чак и у Србији – каже Краус.

Преседан тзв. ‘усташко благо’

На питање нада ли се да би тужба пред судом у Чикагу могла нешто промијенити, Огњен Краус одговара: – Не знам требам ли се чему надати. Управо сам данас гледао процес човјека из моје заједнице који на суду 38 година тражи правду па ништа.

Тужба у Чикагу није прва којом су жртве усташког режима тражиле одштету. Године 2012. пред америчким окружним судом за Сјеверну Каролину вођен је поступак “Алперин против фрањевачког реда Мале браће”, којим је од Ватиканске банке тражена одштета за тзв. “усташко благо”.

Поступак је завршио неуспјехом тужиоца, а с обзиром на то да се та тужба темељила на врло сличним аргументима, очекује се да ће се Хрватска пред судом у Чикагу позивати на ту пресуду као преседанску.

Аутор: Ива Бобан Валечић

Извор: Večernji List

Ознаке: Тужитељи из Чикага, Срби, Роми, Јевреји, одштета, НДХ

Везане вијести:

Жртве усташког режима траже од Хрватске 3,5 милијарди долара