У Титовој Југославији народ се навикао на истину да је у Другом светском рату на територији Краљевине Југославије погинуло 1.706.000 људи. То је, у ствари била процена Едварда Кардеља, усвојена од Међународне комисије за репарације у Паризу, која је евидентирана у акту од 13. децембра 1945. године. Ову импровизацију Словенац је поновио 1947. године на заседању Генералне скупштине ОУН. До стварних чињеница о размерама губитака се дошло након пописа становништва у пролеће 1948. године, када се испоставило да су демографски губици Југославије већи за око милион становника и да износе негде око 2.800.000 људи. Ипак, пошто се испоставило да су углавном поново страдали Срби, и то од стране комшија и

Организација старјешина Војске Републике Српске подржава иницијативу и активности на промјенама наставних планова историје у завршним разредима основних и средњих школа, усмјереним ка формирању националне културе памћења, како би нове генерације чувале традицију и насљеђе српског народа. Ова организација у отвореном писму Министарству просвјете и културе Републике Српске, Републичком педагошком заводу, Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци, Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица наводи да се у наставним плановима завршних разреда основних и средњих школа морају наћи тематске цјелине којима се расвјетљава геноцид НДХ и стравична страдања српског народа у прошлости, уз организовање обилазака стратишта и учествовање на часовима историје. „Поред тога, наша организација тражи да

Брава на ватиканском архиву јача је од хиљада захтева историчара, истраживача Холокауста, удружења и института. Чврсти локот не отвара чак ни реч самог папе Фрање Такве ствари какве се чине код вас са православним живљем не може радити одгојен, културан и цивилизован човек, а камоли свештеник.“ Ове речи изговорио је 1942. године секретар ватиканске Конгрегације за Источну цркву Ежен Тисеран на састанку са Павелићевим изаслаником при Светој столици Николом Рушиновићем. Француском кардиналу били су познати злочини усташа над Србима, знао је чак да су клали и покрштавали и католички свештеници. Његов став о томе познат је захваљујући папиру на који је пренет. Ова хартија, међутим, међу ретким је документима која

У организацији Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ из Шамца и Музеја жртава геноцида из Београда у шамачкој галерији је отворена изложба под називом „Белези великих злочина“ која ће бити постављена до 5. маја. Предсједник СПКД „Просвјета“ из Шамца Душан Јовановић рекао је синоћ на отварању изложбе да му је драго што је поново успостављена сарадња са Музејом жртава геноцида из Београда и што је грађанима Шамца омогућено да погледају поставку квалитетне изложбе. „Циљна група су прије свега ученици средње школе како би стекли више знања, а позивам и све грађане да дођу и погледају изложбу како би се подсјетили страхота кроз које су прошли наши преци“, рекао је Јовановић.

Берлин – Преживели Холокауста заједно са званичницима окупили су се данас испред некадашњих концентрационих логора Берген-Белзен на северу Немачке и Захсенхаузен у близини Берлина у сећање на њихово ослобађање пре 72 године. Берген-Белзен ослободили су 15. априла 1945 британски војници који су пронашли око 10.000 лешева када су ушли у логор, преноси АП. Немачка министарка културе Моника Гретерс изјавила је данас да „сећајући се, желимо да дамо простора у нашим животима за жртве и за преживеле, које су нацисти обесправили, прогонили, мучили и убијали”. Око 200.000 особа депортовано је у Берген-Белзен, а више од 52.000 логораша и 20.000 ратних заробљеника умрло је ту, међу њима и позната тинејџерка Ана Франк, наводи

Полагањем вијенаца на спомен-обиљежје страдалим учесницима Народно-ослободилачке борбе, у Броду су данас обиљежене 72 године од ослобађања ове општине у Другом свјетском рату и борбе против фашизма. Начелник општине Брод Илија Јовичић рекао је да је у Другом свјетском рату страдало око 2.500 Брођана, од чега је највећи број у логорима Славонска Пожега и Јасеновац. „Желимо да његујемо традицију. Шаљемо свима поруку да слобода и мир немају алтернативу“, поручио је Јовичић. Представник СУБНОР-а Исмет Ђухерић захвалио је грађанима што су својим доласком показали да се сјећају велике жртве коју су Брођани, као и остали учесници Народноослободилачке борбе, дали у ослобађања Брода. Потпредсједник Јеврејске заједнице у Добоју Дарио Атијас рекао је

По избијању Априлског рата 1941. године, Сељачка заштита с усташама разоружавала је дијелове Југославенске војске, прикупљала војну опрему и чувала ред и тако одиграла одређену улогу у успостављању власти и организирању војних снага НДХ на дубровачком тлу.(1) Дубровник је бомбардован 6. априла 1941. Град је бранила противавионска батерија на Монтовјерни. Велики број добровољаца пријављивао се али их војска није примила. После расула војске фрањевац отац Тома Томашић са групом домагојаца разоружавао је на градским вратима од Пила војнике који су ишли својим кућама. Оружје је преносио у усташке центре. Прве немачке моторциклисте 17. априла 1941. дочекао је ХСС–овски председник општине, адвокат Др. Јосип Баљкас и изјавио им да је доживио

Пре скоро тридесет година, на Врбицу, угледавши на православноj цркви, испод крова, дубоке рупе на зиду, питао сам бака Мару од чега су. Ниjе ми одговорила све док нисмо дошли кући. И онда jе шапатом рекла, иако смо били сами у соби, као да ће jе неко други чути, да су за време рата мађарски воjници пуцали на цркву jер су наводно четници са звоника бацили бомбу на њихову патролу. Због тога су стрељали много Куљана. Прича ме jе заинтересовала и почео сам да се распитуjем код стариjих људи коjи би могли нешто да ми кажу о том догађаjу. Информациjе коjе сам прикупио биле су више него занимљиве. Једна ме jе